Najviše mrzim na svetu kad se neko prema meni ponaša kao da visim na čiviluku, i čekam da me skinu.
Koliko god lepo bilo to što neko želi da mi učini nešto, ja ipak volim da to znam unapred, kako bih mogla da organizujem svoje vreme.
Saznati u pet do dvanaest da će neko nešto da uradi u dvanaest, skoro je isto kao da to nije uopšte ni uradio.
Pa osnovni je red da svoje postupke koji imaju veze sa nekim drugim, tom drugom najavite razumno unapred.
Uf….jos gora varijanta
kad me neko zove u pet do dvanest, da ja njemu ucinim nesto ….uzas
to sa civilukom, je mnogo jadan osecaj
De me nadje. Pun mi je k**** takvih kretena.
@ Lang, ja takve ladno odbijem…
@ Fly, i meni da ti pravo kažem…
a najgore od svega što ja ispadnem nezahvalna… jer kao, čine mi uslugu… uh, mnogo sam besna…
Imam jednog odlicnog druga, imao je ranije obicaj da me iscima i u 2-3 nocu, uglavnom za neke gluposti.
🙂
@ Fly, baš ti dobar taj drug 🙄
@ Zajebant 😀
Što ja mrzim taj “čiviluk” osećaj pojma nemaš. A imam ga bar dva puta dnevno, ko terapiju “za bes”, i niko me ne čuje kad im kažem da mi ta terapija uopšte nije potrebna. I ja sam besna …
Ni malo te nisam utešila, znam 🙁
[…] zovu me iz Uprave PU, da me pitaju mogu li sutradan u 12h na predavanje o inkluziji. Da, ja visim na čiviluku. Nisam otišla, iako me veoma zanimalo, jer sam upravo u to vreme imala nastavu. Da su mi samo […]