Od ove nedelje mama ide po Vanju u vrtić. Obično je deda dovozi, ali mama je slobodna, pa će ona.
Ljudi moji kakva sreća kad je mene videla da sam ja po nju došla. Skakanju i cičanju nema kraja. Grli me i štipa, ne pušta ruku, valjda da se uveri da sam to baš ja došla. Hm… pa sad ću ja svaki put da dolazim, kad se ona tako raduje. Ona čista otvoreno iskazana radost, baš mi je prijala.
Navik’o je deda da kad izađu iz vrtića, prvo idu na ljuljaške, a mama pojma nema, pa krenula ka taksiju koji čeka. Uuuu, pa ne biste baš da ste se našli na mom mestu, da vidite samo taj bes, tri minuta posle onolike sreće. No, rešismo to nekako, čekao nas čika sa taxijem, inače bih se i ja ljuljala.
Došli kući, motamo se tuda obe, ja sela za komp, Vanja šnjuva po sobi. U jednom trenutku, dolazi, donosi neku moju majicu i stavlja mi u krilo. Ja u rebusu, šta li sad hoće?!
U tom “pričam” sa gazdaricom, i ispričam joj “majica dogodovštinu”.
– Sad mi Vanja iz sobe donela majicu neku, izvadila iz plakara, ne znam šta hoće.
– Pa presvuci dete!
– Ma moja majica, šta ti je!
– Pa da, i treba da njoj obučeš malo tvoju, zabavljaće se sigurno…
– Iskidah se od smeha, ne bi mi ni palo napamet.
– Nemoj bre da si konzervativna, ko neka baba, nego lepo joj obuci tvoju majicu, i slikaj je…
U međuvremenu, akcija “noša” na repertoaru, a gazdarica ne da mira:
– Ivana, dal’ si obukla detetu majicu kako sam ti nalozila?
I tako, ja, naterana… obukla joj moju majicu koju mi je donela. A majica, vidite već, ko bi rekao da nije njena haljina.
I sad, dok ja pripremam ove slike i stavljam na blog, donosi mi, ovog puta moju haljinu.
Ajd vi sad gledajte, a mi odosmo da se opet presvlačimo.
Da joj majica stoji bolje nego tebi to vidim, a za haljinu – gotovo sam sigurna. Ljubac za malog manekena 🙂
Sjajno! Ulepsali ste mi dan! Majca joj divno stoji . Tacno sam znala da ce uzivati :-))))
Ijao super ste, vidim ja da ostadoh bez omiljene majice… Ali ne stoji ni meni loše, čisto da znate 😉
pa ja lepo jednom rece, da te se uzelelo dete. A ti obavezno Vanju utrapis babi i dedi. pocok za Vanju 🙂
pa otkud je utrapim, deda je doveze do kuće…
aha, kako ne 🙂
ma da, ti bolje znaš od mene…
Moja majka je skrivala svoje cipele na najnemogucijim mestima da se ja ne bih docepala i polomila stikle. Ma nema nista lepse nego docepati se i obuci nesto majcino.
joj sta ti je gazdarica nasa, da nije bila ona ne bismo uzivali u ovaj Ivanin post i njenog buduceg fotomodela 🙂 vidi se to iz malenih noga kad se dete zanima za ves i presvucavanje za modnu pistu doma a kasnije ko zna mozda Milano 😉 pozdrav
kreni duplu garderobu da kupuješ, nema druge 😀
i odavno ne videh vanju, baš je porasla.
@ electra, i ja sam volela da oblačim mamine cipele 🙂 dobro me podseti
@ Desert, da znaš da si možda u pravu, da se ja spremam na vreme…
@ pu, ova majica je i kupljena tu u jednoj radnjici gde Vanji kupujem majičice i trenerkice za vrtić 🙂
pa zna dete lepo za koga je 😀 😀 😀
Pa i ja sam vise puta rekao da mama zapostavlja dete zbog foruma i bloga.
Pozdrav za Vanjicu.
Ma manite se vi kritikovanja mame, dobrom organizacijom sve se postiže 🙂
[…] Eto, samo da vam ispričam, kako se mi modiramo. A nije nam to novitet, sećate se ove moje majice? […]