Nedeljama pre BlogOpen-a sam bila ubeđena da ovog puta ovo zadovoljstvo propuštam. Kao što možda znate, ja se još pomalo uhodavam sa celokupnom organizacojim sopstvenog života, pa sam mislila da bi mi ovo bila samo jedna akcija koja mi u ovom trenutku i nije baš neophodna.
No, nekoliko stvari me je nateralo da se predomislim. Prvo je bila Moošemina neverovatna količina uložene energije, da sam pomislila da bih možda ipak mogla da se potrudim da se izorganizujem. Drugo je bio Konkurs za Blogopediju, na koji sam poslala dva svoja posta (uz nagovaranje). Nisam zaista očekivala ništa od tog konkursa i totalno sam se oduševila kad sam videla da su oba moja posta prihvaćena za štampu u Blogopediji. Ovo je, verujem bio “okidač” u mojoj glavi da se predomislim i uopšte počnem da razmišljam da bih mogla, barem na par sati, da se pojavim i na ovom BlogOpen-u.
Priznajem, kriva sam, nisam ni čitala uputstva za dolazak automobilom, tako da pojma nemam da li tamo piše da je jedan od ulaza u NS zatvoren (onaj kod Rodića), kao i da je pola grada prekopano, pa su moje kolege napravile neke izmene u režimu saobraćaja (a ovo je trebalo da fotografiišem i da bude u posebnom postu, no, promaklo mi je ovog puta). Onda ulaz na službeni parking, niko nije znao da nam kaže gde je. Nema veze, parkirasmo se na “običnom”.
Nisam stigla na početak, tako da nemam šta da kažem o izlaganjima pre 12h. Tema izlaganja Vladislave Gordić Petrović: “Književnost i književna kritika u elektrosferi” meni iskreno nije bio mnogo interesantan, pa sam brzo izgubila nit. Posle toga, mogla bih da kažem da je Stephanie Booth, blogging consultant, bila “zvezda” BlogOpena. Stephanie, thank you for finding the time to come to Serbia.
Izvrstan ručak sa Aurorom, Stephanie, Peđom, Draganom, Vladom (kako beše blog, zaboravih, no ja te znam iz saobraćajskog savetovanja u Somboru), *** (Aurora, pomagaj) i Nenadom prekratko trajao.
Žurimo nazad na Panel Novinarstvo u doba bloga Miloja Sekulića. Interesantni uvodničari koji sličnu stvar rade na sasvim drugačije načine. Nisu mi svi, priznajem, prijali, no, to je moj, i samo moj subjektivan utisak… Onaj poslednji, novinar RTS, toliko je bio annoying, da sam se potrudila da “iz momenta” zaboravim kako se zove.
I na moju žalost, sve se nešto oteglo, pa ne uspeh da vidim-čujem AfterPanel Moošeme: Blog-aktivizam. Bilo je već vreme da krenem kući, obaveze zovu.
A upoznala sam prvi put Suske, Dedu, Priju, Baneta i Auroru, i ponovo videla Raina, Moošemu.
Žao mi je što još neki nisu uspeli da se organizuju i da dođu u Novi Sad, no rekoše da će se odužiti… Čekam sa primerkom Blogopedije.
Vratila sam se kući sa svojim primerkom Blogopedije, BlogOpen MousePadom, dobila razglednicu Bora na CD-u (Borani, hvala vam, divni ste), i iz Novog Sada ponela sam pregršt impresija. Moram samo jednu da pomenem. Ljudi moji, pa jel se vama u NS isplati da vozite svoje automobile? Taxi od Spensa do Autobuske stanice košta 81 dinar. Ostala sam zapanjena. U Beogradu je start 80 dinara. Mogla bih da se preselim u NS? Treba li kome saobraćajac?
Slike? Imam neke, ali nemam snage da ih sada stavljam. “Obaveza” ujutru ne pita da li mi se spava… Laku vam noć želim.
Edit: evo jedne sličice.
jebiga… zao mi je ali dosta toga je uticalo da ne dodjem 🙁
Eniac, biće još BlogOpena… 😀
Dobo jutro Ivana.
Drago mi je što sam te napokon upoznala, ali mi je žao što nismo imale priliku da popijemo bar kafu.
No kako već reče biće još BlogOpena i prilika.
Pošto sam u procesu dizanja novog WordPressa za potrebe pokretanja novoga bloga, onda sam na sajtu objavio samo osnovne utiske i nekoliko fotografija. Reći ću samo da mi je jako žao što sam propustio prethodni Blogopen u Pančevu.
I meni je mnogo, ali mnogo drago sto sam te upoznala. To mi je bas bila zelja odavno, i sta drugo da ti kazem…komplimenti, komplimenti….ono prvi utisak, mada je bilo bas kratko- nadam se da ce ipak biti prilike drugi put za neku pricu.
Ti si carica, uspela si da se organizujes i dodjes…
Jako mi je drago da smo se upoznali, ali mi je zao sto nismo imali vise vremena za druzenje…
ih, sad mi bre još više žao što ne dodjoh 🙁
@ Suske, Gago, Deda, i meni je neizmerno drago da smo se upoznali, i nadam se narednom skorom ponovnom susretu, da se “ko ljudi” ispričamo…
@ Dragane, hvala za link, juče mi je duplirao posete 🙂
Jao, Ivana, mene ništa ne pitaj, ja sam bila toliko umorna posle BO, da mi je uveče glas potpuno pukao. Jedva da se sećam i kako su se zvali ti momci što smo ručali s njima…
Tek večeras se ubacujem “u normalu”. . .
……e pa bas vam zavidim,ali sto rece neko bice jos hepeninga te vrste….pozzzzz
Hvala ti Ivana,.. Kako na IZUZETNOM i pazljivom pristupu na prijavama, tako i na tome da si uspela da se organizujes. Na zalost, opet nije bilo vremena za malo vise caskanja onako usput… Ozbiljno razmisljam da prolecni BO bude samo za to namenjen, mislim da ce se i Mooshemi to svideti :))
Ti si po meni prijavljena na sve sledece BlogOpene, bez ikakvih formulara i zajebancija. Pozdravljam tebe i tvog slatkisa (Vanjicu).
Što se prijava tiče, ja sam stvarno skoro do samog kraja i mislila da ne dođem, pa se nisam ni prijavljivala sve do onog momenta kad sam bila “sigurna” da ću uspeti da sve organizujem da se u NS pojavim, jer prosto mi je bilo u najmanju ruku neozbiljno da nekome zauzmem messto, i da se posle ne pojavim. Da je bilo u BG, ne bih imala nikakvu dilemu, ovako je bilo baš knap vremenski sve izvesti. No, kad se hoće, onda može sve.
I meni bi se BO za druženje jako svideo… Ne moramo da čekamo proleće, možda neki “Blogs Open the New Year” 😉
Hvala na lepim rečima i pozdravima. Otpozdravljamo.