Ma da, recept je za kolačiće, ali ispadoše tvrdi kao kamenčići.
Forumska drugarica ceca podelila lagani recept za keksiće:
Da se razumemo blage veze sa pravljenjem slatkiša nemam, ali ovo je baš lako i silno se zabavimo i D. i ja dok ih spremamo.
1 šolja šecera
2 kafene kašičice mlevenog đumbira
1 kk mlevenog oraščica
1 kk mlevenog cimeta
1/2 kk soli
1 1/2 kk sode bikarbone
1 solja istopljenog margarina
1/2 šolje mleka
4 šolje brašnaMože da se doda eventualno neki ekstrat vanile, limuna, ali ja ne stavljam.
Umesi se testo, ostavi u frižideru da se ohladi,razvuče na debljinu od oko pola cm, testo vaditi modlama i peći na oko 180 C, oko 15 minuta.
Ok, spremim se ja mentalno, pošto sam modle kupila još prošle godine, stajale su do sad neotpakovane, možete onda misliti koliki sam tek ja stručnjak za kolačiće…
Smuljam ono sve. Stavila sam samo puter umesto margarina (znate da ja ne koristim margarin, osim za terapeutske svrhe, za izvlačenje modrica). Ok, lako je. Mora rukama da se lepo umesi.
Otkinem parčence, razvijem nekom čašom (nemam oklagiju, ne treba mi – imam divne čaše odgovarajućeg oblika) na pek papiru (neopisana zahvalnost onom ko je to izmislio i AniK koja me je prosvetlila). Ne lepi se ništa, fino se razvija, i bez tog frižidera. Vadila modlama kolačiće i ređala na pleh sa drugim parčetom pek papira. Ispala su dva pleha kolačića. Nisam ih tanko razvila, bili su mekani neposredno posle pečenja, a onda… propast… pretvorili su se u kamenje. I to kakvo kamenje, glavu nekom da razbiješ, a zube da i ne pominjem.
Od ukrašavanja nekom icing smesom sam iz momenta odustala, probam da ih vrele uvaljam u prah šećer, slično kao vanilice, ali avaj, ništa nisam postigla, izgledaju kao pobrašnavljeni.
Padne mi na pamet da ih pospem kristal šećerom, znate kako ima neki takvi keksići da se kupe. Smislim ingenioznu ideju: pokvasim jednu stranu keksića vodom, koristeći silikonsku četkicu, i onda obilno umočim tu stranu u kristal šećer. Ostavim da se osuši, i BINGO, ne odlepljuje se ništa, makar je nešto uspelo.
A kamenčići, upotrebljeni su skoro svi za igru, završili su u usisivaču, nakon što su bili izgaženi po podu.
E onda mi rekoše da treba da stoje zatvoreni u metalnoj kutiji sa jabukom, i da se ne jedu 10tak-15 dana. Aha. Otkud mi metalna kutija! Jabuke imam doduše. Smestih ostatke u plastičnu kesu, i sad čekam da vidim hoće li se stvarno, nakon što su se za 5 minuta od kolačića pretvorili u kamenčiće, sad za 10 dana od kamenčića ponovo pretvoriti u kolačiće. Iskreno, sumnjam.
Tako je protekao prvi deo. Onda saznam za novogodišnju radionicu u vrtiću, pa je usledila druga tura. O njoj i sledećem broju. Čitajte, kad već nema šta da se jede. Osim jabuka, naravno. Zelenih. Crvene ne držimo.
Update 12.12.2010:
Pravila sam ponovo gingerbread kamenčiće, ovog puta po jelenicinom (aka amalka) receptu, koje je zapravo isti onaj gornji, samo sa medom (2/3 šolje meda), međutim, pošto nije bilo putera da se kupi, pravila sam sa margarinom.
Smesa je totalno drugačije konzistencije, mekša je puno, i sva bljakava i lepljiva, definitivno mora u frižider da bi sa njom moglo išta da se radi. I takva se lepila, te sam joj dolijala osim jednog pek papira ispod, i jednim pek papirom iznad. Smekša se u roku od odmah dok se razvija, i posle se malo i deformišu kolačići prilikom prenošenja u pleh. A možda je trebalo da ih razvijam na terasi…
Osim toga narastaju (za razliku od onih cecinih koji ostaju u dlaku isti kao kad su izašli iz cookie cutters-a) i onda naravno malo gube oblik tako narastajući.
Jednako su kamenčići kao i ovi prethodni, nisu jestivi odmah posle pečenja, osim ako ste zaljubljeni u zubara/zubarku. Po ukusu su takođe za nijansu drugačiji, taj med im daje nekako kao staklast izgled, i ukus.
Zaključak: cecini su bolji.
Drugi zaključak: mnogo muke ni oko čega, definitivno su kupovni ukrašeni medenjaci koje jedared anaK i ja kupismo u Cort-u lepši i ukusniji, let alone jestivi onog momenta kad ih vidite.
AU, pa to cela nauka. I kako u metalnoj kutiji? A vlaga? Sumnjivo mi to, ali čekam rezultat 🙂
@Škrabalica
ni ja pojma nisam imala. neiskustvo, šta ću 🙂
Ne znam kako u metalnoj kutiji, tako kažu, sa parčetom jabuke unutra… misterija 🙂
hahahahaha
ne mogu da prestanem da se smejem
a lepo su ti ispali, na slici
mogla si reci kako su savrseni 😛 niko ne bi posumLJao
sad ni ja ne mogu da docekam da saznam da li su omeksali
@LoveLeyla ahahaha da znaš da ne bi niko posumnjao, al ne mogu ja da izmišljam 🙂
Hvala ti, ne moram više da razmišljam o receptu za tvrde kolače koje prvo ukrašavamo, stavljamo u celofan i njima kitimo jelku. 😀
Moj recept nije dobar za to, pošto se kolačići mnogo mrve.
@Suske
ovi se stvarno ništa ne mrve, i super su jer ne narastaju uopšte, pa se svaki oblik potpuno očuva
super ti je ideja za celofan 🙂
moj kristal šećer je bio potpuna improvizacija, i očigledno početnička sreća 😉
@Gago
evo ja prvi put sad, ja nešto ni ne volim celo ludilo oko nove godine, ali volim gignger, i sve te mirišljave začine, pa reših da se oprobam. Ne baš uspešno, očigledno 😉
@Nikolina
e pa drago mi je da sam vas sve nasmejala, jer to i jeste bila poenta.
ja sam očekivala diiiivne mirišljave kolačiće, a dobila – kamenje, mirišljavo doduše, ali kamenje 😉
čekam tvoj recept tih uspešnih kolačića 🙂
i da vas obavestim
posle par dana stajanja u kesi, stvarno su postali jestivi 🙂
Eh, da, zaboravih, dobra ti je fora sa kristal šećerom, nikad nisam uspela da ga zadržim na kolačima 😀
Ja se svake godine spremam kao da pravim te kolačiće i upšte tako neke u tom fazonu: jelkice, zvezdice, Deda Mraziće da budem u trendu 🙂 i na kraju ne napravim ništa. Neznam…nisam ja bre u tom amerikanskom fazonu, ja sam pravoslavka, kod nas toga nema. 🙂
ahahhahaa… kamencici..:) Moracu ja da pribelezim onaj recept za najodvratniji gingerbread kolac ikada da se ne zezne neka jadna dusa da to napravi privucena fenomenalnim izgledom istih…
Ne znam, zeznuti su bre ti gingerbread kolacici, ja ih svake godine pravim 2-3 puta oko Ngd (skola, bake sales i sl) i ne znam da li su mi 2 puta ispali bas bas dobri… mada kad su ukusni onda su stvarno super.