Zagrljaj

U pauzi velikog posla da zapišem, da ne zaboravim osećaj.

Od pre nekog vremena, sa Vanjom u vrtiću su i drugari koji dolaze iz Doma u Zvečanskoj, ponekad se srećemo ujutru. Jedna devojčica sa Down Sy je naročito mila, snažno me zagrli kad god ugrabi priliku.

Tako se jutros, bukvalno popela uz mene, i tako me čvrsto zagrlila ne želeći da me pusti. Nešto mi je nerazumljivo pričala, ali nema veze, izmazile smo se lepo. A Vanja, ugrabila je priliku da iskulira malo na čuvenoj stolici čekajući me da je obujem pa da prođemo kroz zelena vrata.

3 thoughts on “Zagrljaj

  1. SofijaB says:

    To je onaj divan deo. Strašno je što je devojčica tako mila da bismo je i ti i ja povele kući (kad bismo imale uslova), a “roditelji” su je ostavili. Uvek kada čujem da je neko dete sa “posebnim potrebama” u instituciji, setim onih “humanih” lekarskih saveta i pođu mi suze na oči. A ona, dušica, prepoznaje čisto srce koje može voleti i leti u zagrljaj.

Leave a Reply to SofijaB Cancel reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *