Posted on Leave a comment

Nedelja kod kuće

Bolesni smo ovih dana.

Prvo sam ja bila, kašljala baš gadno. Tj, kašljem još uvek.

Onda u nedelju ujutru, Vanja se budi sa temperaturom, kašlje i povraća sekret. Ja sam veliki paničar kad je temperatura u pitanju, pa odjurimo do dežurnog. Vanja inače do sad nije mnogo puta imala temperaturu, možda svega 5-6 puta, ali to izgleda baš gadno. Neurološki simptomi joj se pogoršavaju, povećava tremor a i EEG joj nije baš sjajan pa se ja bojim nekih, ne gaj Bože, napada.

Fini mladi dr (kasnije iz priče saznajem da je sin od kolege od mog tate, radili u istom DZ) kaže, ništa strašno, samo virus, vitamini, i neki sprej za grlo. Ok, temperatura brzo spala, ali kašalj i sekret iz nosa su uporni. Bili smo u petak na drugoj kontroli, sve ok, može u ponedeljak u vrtić. A još ustvari kašlje, izlazi taj sekret, ne može je čovek naterati da popije onaj prašak za iskašljavanje, pa moram da se dovijam i da joj podvaljujem.

Ovu smo nedelju nas dve provele kod kuće, zabavljale se kako znamo i umemo. Sad sam se prisetila koliko me ona ustvari umori. Nema stajanja ni minuta. Non stop neka akcija, ne može čovek čestito ni u toalet, a da ona ne uđe da proveri.

Knjige smo ponovo otkrili, i onog sekunda kad ja kažem vidi imam knjigu, ona dotrčava, penje mi se u krilo i ciči od sreće. I onda jedna knjiga po beskonačno puta, i nema šanse da propustim nešto, ili da pročitam ono što ne piše, sve zna. I ne bi to bilo ništa strašno kad bih ja mogla da malo promenim, pa da čitam nekiu drugu knjigu. Ali neeee, tu jednu koju je ona zamislila, nema odstupanja. Ja je kao sakrijem, i uzmem neku drugu, ona prekopa celu sobu da pronađe “baš onu”.

Slagali smo i kocke u predahu čitanja. Ja slagala, a ona rastavljala. I crtali na onoj magnetnoj ploči i svašta još nešto radili.

Net je popravljen, al ne vredi, kad mogu samo stojeći, zna ona tačno da ja tamo radim nešto drugo. Mogu ja da čitam knjižicu (napamet) a ona da okreće listove, ali nema šanse da mi je ruka na mišu, odmah ona to sklanja, moram knjigu da držim i gotovo. Dakle, ja nešto sa sebe mogu samo kad ona spava. A kad ona zaspi, ja sam mrtva.

Živeo vrtić!

Posted on 2 Comments

Mozak je čudo

Mozak je čudoJuče mi se mailom javila jedna mama da joj pomognem savetom.

Njeno dete ne hoda bez obzira na to što su svi nalazi (magnetna rezonanca mi je na umu u prvom planu) uredni.

Sa nama je slučaj upravo obrnut. Ko vidi Vanjine nalaze MR i EEG-a ne veruje da nju vidi ispred sebe. Dakle, nalazi su vrlo loši, i ukazuju na obimno oštećenje mozga.

To me navodi na pitanje koliko uopšte lekari umeju da protumače tako sofisticiran nalaz kao što je MR, i koliko se malo zapravo zna o jednom ništa manje sofisticiranom ljudskom organu – mozgu.

Jedino što nam preostaje jeste da verujemo da je mozak zaista ČUDO.

Posted on 2 Comments

Nedonošče – Vanjina priča

Da ponovim, rodila se u 33.ćoj nedelji gestacije, imala je 1900g i 43cm, obim glave 30cm (ovo će se kasnije pokazati da je važno).

Na prvoj viziti, sutradan ujutru sestra iz bebi bloka mi je šapnula (valjda da drugi ne čuju, što sam ja smatrala potpuno nepotrebnim) da je beba u inkubatoru i da mogu da dođem da je vidim. To što ja nisam mogla još da ustanem, o tome da ne govorim, niko nije ni ponudio da me prebaci do tamo, na nekim kolicima, ili da mi pomogne da do tamo odem.

Tek posle dva dana od porođaja sam imala dovoljno snage da odem do bebi bloka, i tad sam je videla prvi put posle porođaja. Imala je cevčice prikačene u nosu. Na moje pitanje (bila je prisutna dežurna sestra) da li je malo bolje nego što je bila pre, ona je vrlo netaktično odgovorila: „Da je dobro ne bi bila ovde“, na šta sam ja ostala u potpunom čudu. Takođe mi je rekla da doktorku mogu da pitam svakog dana od 1200 do 1230 za svoje dete. Doktorku sam uspela da pronađem u pomenutom terminu tek posle vikenda (porođaj je bio u četvrtak). Puštali su me unutra da je vidim svakog dana u pomenuto vreme, a kroz prozor kad god sam došla. Sestre nisu davale nikakve informacije. Posle nekoliko dana činilo se da se stanje popravlja. Nije više imala cevčice u nosu.

Onda jednog dana (7-10 dana, ne sećam se baš tačno) koža joj je bila siva, izgledala je loše i imala bolan izraz lica. Bilo mi je jasno da je nešto krenulo loše, ali tog dana nisam našla doktorku. Zato sam pozvala svog brata od tetke Dr Đ. B. koji je hirurg u Urgentnom centru, da on ode i pita šta je, misleći da će ipak on bolje znati šta treba da pita. On je došao da mi kaže da je stanje veoma ozbiljno, da ima sepsu (što ja naravno nisam znala šta je bez dodatnog objašnjenja), da je urađen antibiogram, da je pronađena bakterija u krvi i u likvoru koja se inače normalno nalazi na čovečjoj koži i da joj je po tom antibiogramu odmah dat odgovarajući antibiotik. Od tog trenutka su prema meni svi postali napadno ljubazni. Doktorka iz bebi bloka me je posle nekoliko dana pozvala u svoju ordinaciju da bi mi rekla i da ima meningitis, da je pitanje žitota, da oni čine sve što mogu. Ja sam pitala ima li nešto što u Jugoslaviji nema, ja bih mogla da nabavim iz Francuske ili Nemačke preko rođaka, ona je rekla da nema potrebe, sad treba samo čekati.

Tada Vanja je počela da biva sva otečena, jer joj bubrezi nisu dobro radili. Jednog dana je imala kesicu za skupljanje mokraće. Počela je da uzima hranu na usta.

Ostala je na intenzivnoj nezi 30 dana, posle je prebačena na polu-intenzivnu i ja sam počela da je dojim. Ja sam se sve vreme izmlazala, kako bih sačuvala mleko. Valentina je uglavnom uvek spavala za vreme podoja, a kad je bila budna nije uspevala da zadrži dojku više od 3-4 puta. Ja sam pretpostavljala da nije previše gladna, jer je dobijala dodatno mleko posle podoja.

Dva-tri dana pre nego što je izašla sa intenzivne nege, pozvala me je načelnica bebi bloka na razgovor – PRVI put posle skoro mesec dana. Rekla mi je za uvećanje moždanih komora, i o mogućim posledicama na motorni razvoj, vid, sluh, ali da ona smatra da će se „treningom“ to popraviti (ja naravno nisam imala pojma o kakvom treningu priča). Takođe, rekli su mi da je došla neurolog i da bi htela da me vidi. To je bila Dr Cerovac. Rekla mi je da je bila zabrinuta zbog oblika frontalnog dela lobanje (okruglo čelo) ali istog trenutka kad je mene videla (ja imam isto takvo okruglo čelo) samo se nasmejala i rekla da je sve OK što se toga tiče. Moram priznati da je ona jedina koja je delovala prijatno.

Kad je imala 40 dana, vodili su je u Dečju neurološku kliniku na pregled kod oftalmologa i EEG. Zapravo su mi rekli samo za EEG, i kad sam ih ja pitala za rezultat kad su se vratili, rekli su da će biti gotov tek narednog dana.

Ja sam se konstantno raspitivala o težini, jer je izgleda sve bilo sanirano i čekalo se da dobije dovoljnu kilažu da idemo kući. Dobijala je po 30-50 g dnevno, a nije mogla da izađe sa manje od 2300 g. U sredu 27.3.2002. su mi ujutru rekli (načelnica lično) da ima 2090g i ja sam očekivala da izađemo iz bolnice do kraja naredne nedelje. Onda je u četvrtak 28.3.2002. ujutru u viziti u našoj sobi (sve bebe su bile blizu otpusta) ušla sestra iz bebi bloka i pitala ko hoće kući, i sve su nas (svih 6) planirali za otpust u petak. U otpustnoj listi za bebu, koja je napisana u četvrtak popodne (bila sam prisutna kad je Dr V. kucala) piše da na otpustu ima 2300g. Apsolutno nemoguće.

Dok je pisala listu objašnjavala mi je šta se sve događalo, pokazala dokumentaciju, i kod ultrazvuka glave, u I nedelji bilo je krvarenje u mozgu I/II stepena, a naredna dva puta II/III. Objasnila mi je da se verovatno prvi put nije mogao dobro da vidi stepen krvarenja. Takođe, videla sam list sa podacima upisanim na rođenju, i na gornjem delu lista, gde je predviđeno da se upiše obim glave, pisalo je 30cm, a dole u napomeni je pisalo Obim glave 29.5cm. Rekla mi je da je to verovatno zbog otoka. Takođe mi je dala broj telefona i ime fizijatra u Zavodu za poremećaje govora… u Ulici Kralja Milutina da se hitno javim da se odmah počne sa fizikalnom terapijom. Rekla mi je da je dovedem na neurološko savetovalište pri porodilištu. Takođe mi je dala da iskopiram EEG i nalaz oftalmologa i da ga vratim.

U otpusnoj listi piše da je rođena u 34 GN, ali kad se izračuna, to je 32 pune i 2 dana u 33. nedelji. Kasnije sam saznala da je ona bila veće starosti od trajanja trudnoće, što je bilo dobro.

Na otpustu, posle 45 dana, imala je 2300g, 46cm, i OG 30cm (nije uopšte porasla i to je bio znak za uzbunu).

Posted on Leave a comment

Ne beleži specifične promene

Konačno je EEG pročitan.
Piše da ne beleži specifične promene, što je super, ALI…

Razgovarala sam sa doktorkom koja je čitala EEG, i ona mi kaže da je to prosto čudno koliko se razlikuju oni napravljeni u snu (koji su ekstra loši sa fokusima i zaoštrenim paroksizmima…) a oni u budnom stanju koji su svi OK. Kaže da je povremeno bilo nekih manjih iritacija, ali to nije ništa, ovaj EEG izgleda kao da je dete zdravo.
Savetovala je da ako ikad bude nekih sumnji na epi napad (koje Vanja nikad nije imala i daj Bože da ih nikad ni nema) da se napravi ponovni nalaz u snu.
Uh, a kako je vrištala i plakala pre pregleda i tokom samog snimanja ja sam mislila da će biti džumbus od nalaza. Ovako, sve je dobro…

Kad smo prošli put pravili pregled u snu, neurolozi (njih troje, od toga jedan načelnik dečje neurologije neki čuveni Prof. Jović) su gledali kako se pomalo trzne neki deo tela u fazi uspavljivanja, i kako se u tom trenutku ispisuju fokusi, prosto nisu mogli da veruju. Rekli su mi da to trzanje nema nikakve veze, da se svi pomalo trzaju u snu.

Dobro… Sad treba da zakažem kod neurologa, što nije ni malo lak zadatak… Nadam se da ću uspeti telefonom…

Posted on Leave a comment

Elektroencefalografija

Dok čekamo nalaz, iskopah ovo.

Odlomak iz Klinička neurofiziologija juče, danas i korak u budućnost, Stojanka Đurić, Klinika za neurologiju, Klinički centar, Niš

ELEKTROENCEFALOGRAFIJA

Ispitivanje električne aktivnosti mozga počinje u 19. veku kada je britanski fiziolog Richard Caton (1875.) eksperimetalno na zečevima i majmunima pokazao da se pomoću jednostavnog galvanometra iz kore mozga može registrovati električna aktivnost.

Početak istorije današnje EEG vezan je za ime nemačkog neuropsihijatra Hansa Bergera koji je prvi u svetu (1924.) pomoću galvanometra zabeležio moždane potencijale u ljudi pomoću elektroda postavljenih na skalpu. Isti autor je 1931. godine dokazao kortikalno poreklo ovih potencijala i diferencirao dva tipa ritma: alfa ritam frekvence oko 10 Hz i beta ritam frekvence oko 15-60 Hz. Medjutim, njegova otkrića bila su priznata tek pošto su ih potvrdili britanski fiziolozi Adrin i Mathews (1934.) (1).

U prva značajna otkrića, koja su pobudila intersovanje za kliničku primenu ove metode, spadaju otkrića Gibbs-a i Lenox-a (1935.) o promeni električne aktivnosti mozga kod “petit mal” epilepsije. (2).

Da je zaista nastala era intenzivne kliničke primene EEG potvrdjuje i održavanje Prvog medjunarodnog kongresa elektroencefalografije u Londonu 1947. godine, i osnivanje Medjunarodne federacije udruženja za EEG i kliničku neurofiziologiju 1949. god.

Intenzivan razvoj nauke i tehnike i njena primena u medicini, omogućio je brži razvoj EEG i njenu sve širu kliničku primenu, tako da se sredinom ovog veka (1950.) pojavljuju i prvi aparati za EEG u svetu i kod nas.

Prvi EEG aparti kod nas počeli su da se koriste u Beogradu 1950. god. i to na Vojnomedicinskoj akademiji i Neuropsihijatrijskoj klinici Medicinskog fakulteta, a ubrzo i u drugim većim zdravstvenim centrima širom zemlje. Posebne zasluge u razvoju ove metode pripadaju profesoru Dragoslavu Ercegovcu koji prvi organizuje školu za edukaciju lekara neuropsihijatara iz ove oblasti i medicinskih tehničara. Rad na EEG u Nnišu prvi počinju profesori dr Dragan Davidović i Branislav Grbeša u Institutu za neuropsihijatriju u Gornjoj Toponici (3,4).

Danas, skoro da nema neuropsihijatrijske službe u svetu i kod nas bez EEG laboratorije sa različitim tehnikama. Nije više dovoljno samo zapisati električnu aktivnost mozga pomoću elektroda. Savremena medicina ima daleko veće i kompleksnije zahteve i pitanja na koja treba današnja EEG da odgovori. Iz tih razloga je i oblast EEG doživela veoma brz razvoj tako da danas raspolaže sa brojnim različitim metodama.

1. Standardna EEG (skalp elektroencefalografija), najčešća u rutinskoj praksi, služi za registrovanje električne aktivnosti sa poglavine pomoću površinskih elektroda.

2. Stereoencefalografija je metoda za registrovanje intracerebralne električne aktivnosti pomoću dubinskih elektroda koje se postavljaju sterotaksično. One služe, kako za registraciju potencijala, tako i za stimulaciju odredjene regije mozga u cilju što preciznijeg odredjivanja epileptogene zone (5).

3. Elektrokortikografija predstavlja metodu za registrovanje cerebralne aktivnosti na otvorenom mozgu sa njegovih površnih ili dubokih delova. Primenjuje se u hirurgiji epilepsije za jasno definisanje epileptičnog žarišta.

4. Poligrafija se koristi radi dobijanja uvida u kompleksne biološke procese različitih organa. Konstruisani su takvi aparati da je moguća istovremena registracija biosignala više organa ili sistema. Nazvani su poligrafi, a tehnika poligrafija. Podrazumeva istovremenu registraciju elektroencefalograma, elektrokardiograma, elektrookulograma i elektromiograma.

5. EEG monitoriranje – holter EEG pruža mogućnost praćenja električne aktivnosti mozga van EEG laboratorije u toku 24 časa. Podrazumeva upotrebu minijaturne kasete za snimanje koju pacijent nosi sa sobom bez ograničenja u svakodnevnim aktivnostima. Služi za egzaktno diferenciranje, kako epileptičnih sindroma, tako i specifičnih poremećaja spavanja kod bolesnika sa nedovoljno jasnim nalazima dobijenim standardnom EEG (7.).

6. Elektroencefalografska kartografija- “EEG brain mapping” pruža topografsku distribuciju cerebralne aktivnosti i njenu analizu pomoću kompjuterske tehnike. Nema rutinsku kliničku primenu. Ima poseban značaj u dijagnostici parcijalnih epilepsija jer jasno odredjuje epileptičnu zonu (3,8).

7. Videografska tehnika

Lekar koji se bavi EEG u svakodnevnom radu često se sreće sa problemom verodostojnosti anamnestičkih podataka o izgledu epileptičnih napada, njihovom trajanju, ponavljanju i propratnim pojavama. Praćenje epileptičnih napada video kamerom u stacionarnim uslovima omogućuje vizuelizaciju napada a time i izbor prave terapije. Video tehnikom je moguće istovremeno praćenje neuroloških poremećaja, eventualnih epileptičnih napada u toku snimanja i promena na elektroencefalogramu (3,8).

Heterogena klinički i etiološi, epilepsija predstavlja glavno indikaciono podružje za primenu svih navedenih metoda. Postoje brojna istraživanja koja su potvrdila klinički i naučno istraživački značaj ove metode kod svih vrsta epilepsije, tumora mozga, zapaljivih procesa, cerebrovaskularnih oboljenja, vaskularne glavobolje traume mozga, u psihijatriji i dr (4,5,6,7,8,9,10,11).

Budući razvoj EEG ne može se zamisliti bez standardne EEG metode. Primena novih tehnologija to i potvrdjuje. Zato će ova metoda i u budućnosti biti polazna osnova u dijagnostici svih vrsta epilepsije i drugih oboljenja koja zahtevaju njenu primenu.

Pored navedenih tehnika, očekuje se sve veća primena kompjutera za analizu cerebralne aktivnosti. Sve veći značaj daje se bazama podataka i bazama znanja iz kojih se formiraju kompjuterom podržane dijagnostičke metode. U konceptu dijagnostike i edukacije lekara na daljinu, poseban udeo imaće multimedijalna tehnologija. Komunikacije u medicini izmedju lekara i pacijenta, izmedju lekara i lekara, telemetrijski prenos medicinske slike, elektroencefalograma i sl., daće pečat budućem razvoju EEG i ostalih oblesti kliničke neurofiziologije (9).

Pojava magentoencefalografije (MEG) je veliki tehnološki korak u budućnost EEG kao oblasti. Ova metoda se smatra metodom budućnosti. Poseduje višekanalnu registraciju koja razlikuje i automatski klasificira signale iz različitih izvora mozga. Pokriva celu glavu pa je moguće razlikovati spontanu od abnormalne aktivnosti. Njene prednosti u odnosu na standardnu EEG su u dobroj prostornoj rezoluciji i lokalizaciji kortikalnih signala. Drugim rečima, u tačnoj lokalizaciji izvora signala bez upotrebe elektroda (8).

Posted on Leave a comment

Magnetna rezonanca EPILOGUE

Sadašnje vreme, Mart 2005. Vanja ima 3 godine

Dok smo ležali na Neurološkoj klinici, Neuroradiolog koja dolazi kao konsultant, nakon pregleda oba snimka, predlaže da se, pošto je od prethodnog nalaza proteklo 2 godine, pregled MR ponovi.

To mi prvo saopštava Neurolog koja je vodi od rođenja, ja joj kažem da ću razmisliti, ali da je ovako odmah moj odgovor da se to ne radi.

Dolazi specijalizant, koji je super o nama vodio računa, i o svemu me redovno obaveštavao i samnom se „konsultovao“, da mi to kaže. Na moje pitanje šta NOVO može da se vidi na takvom jednom nalazu, on mi prilično razložno odgovara da bi mogao da se vidi razvoj mijelina (koji je usporen). Na moje sledeće pitanje da li se na MR mogu videti razlozi lošeg EEG-a, dobijam odgovor da bi se možda moglo videti žarište električnih pražnjenja, ali da to ne mora da bude slučaj, obzirom da Vanja nema vidljive Epi napade. On me i dalje ubeđuje/nagovara da je ipak dobro da se takav pregled ponovi.

Ja sam i dalje protiv, ne zbog same magnetne rezonance, nego prvenstveno zbog totalne anestezije. Kad bi MR mogla da se napravi samo u snu (slično kao EEG) ja ne bih ni minuta razmišljala. Međutim dobijam informaciju da to nije preporučljivo, jer je u samom uređaju vrlo velika buka i postoji velika verovatnoća da bi se dete probudilo, pomerilo glavu, i pregled ne bi bio dobar.

Posle konsultacija sa suprugom, odlučujemo da za sad ne pristanemo da se ponovo radi MR, osim ako oni ne budu baš insistirali.

Sutradan, dok je Vanja bila na timskom pregledu (svi lekari i svi specijalizanti prisutni – tzv. Velika Vizita) Načelnik Klinike, Docent Jović, na kraju pregleda, kao zaključak, konstatuje da misli da ne treba žuriti sa novim pregledom MR. Kasnije sam saznala da je to rečeno nakon što su čuli da se mi protivimo novom pregledu, da se ipak poštuju stavovi roditelja ukoliko je to moguće.

Posted on Leave a comment

Home sweet home

Konačno, evo nas kod kuće…

Dobra vest, ma šta dobra, ODLIČNA, je da se skidaju svi lekovi. Eftil koji su bili uveli, polako su ukinuli u toku prošle nedelje, a sad se i Frizijum polako ukida, i bićemo bez lekova do kraja sledeće nedelje. JUPIIIIIII.

Nisu potvrđene krize svesti koje se javljaju na EEG-u tako da lekovi dalje nisu potrebni. Jedino ćemo češće praviti EEG kontrole, i to stvarno nije neki problem.

Ove nedelje smo više puta posetili logopeda i defektologa, i ja sam odlučila da te tretmane nastavimo kod njih, a ne u Bolnici za Cerebralnu Paralizu.

Konačno je pregledao ortoped, jedan fini stari sedi čikica. Rekao mi je da što se njega tiče, hirurški zahvati nisu potrebni, i verovatno neće biti potrebni još dugo godina (za one koji ne znaju, kod osoba sa spasticitetom-povišenim tonusom mišića lako usled dejstva pojačanog pritiska dolazi do deformiteta zglobova i kostiju). Ja sam mu napomenula da ona kad hoda ima nešto iskrivljen stav na levu stranu, međutim, on je rekao da ona dobro hoda, i da je sa kukovima sve u redu. Kasnije su joj neurolozi izmerili dužinu nogu, i leva noga je za nijansu kraća od desne, takođe, levo stopalo je nešto manje od desnog. Ja sam odlučila da je vodim na ortopedsku kliniku na Banjici, da se to detaljno pogleda. Takođe je pomenuto eventualno korišćenje longeta u toku noći, jer se pojavilo malo skraćenje tetiva na stopalima. To ću videti sa fizijatrom.

Ponovo nešto bolje hoda, od kako je ukinut Eftil, i nadam se da će se ubrzo vratiti na staro.

Konstatovala sam da sam ja išla u obdanište sa sestrom njene doktorke (neurolog koja je vodi od rođenja). Kako je mali svet.

Posted on Leave a comment

Vikend kod kuće

Eto, nije baš bilo po planu, bar ne mom, ali ostali smo u bolnici. Ja sam mislila da ćemo ići kući na spavanje svakog dana, i dolaziti na zakazane preglede, ali ipak su me ubedili da tamo ostanemo. Uslovi su stvarni OK, nalazimo se u tzv. bebi-bloku, četiri mame i bebe, odvojena kuhinja, kupatilo, mašina za veš…sve super čisto.

Moram priznati da im organizacija nije baš onakva kako sam ja očekivala, ali, dobro… ja sam uvek imala poprilično visoke standarde.
Jedina svetla tačka je Doktor Milan Lakočević, specijalizant koji vodi Vanju. On je prvi čovek koji me je skroz saslušao da mu kažem sve šta znam i mislim, a da me nije prekinuo sa nekim glupim izgovorom. Iznenadio me je svojim znanjem o dejstvu Omega 3 + Omega 6 masnih kiselina na razvoj mozga, za razliku od drugih lekara koje sam konsultovala. O tome ću više i detaljnije drugi put, sad nemam ni snage ni vremena.

Napravili smo nekoliko pregleda: još jedan EEG koji još nije pročitan, dve analize krvi i mokraće, neurooftalmološki pregled. Promašili smo pregled ortopeda u četvrtak, jer taj dr koji inače dolazi kao konsultant jednostavno nije došao.

Eto, sad smo tu…a u ponedeljak ujutru se ponovo vraćamo. Ne znam još koliko ćemo ostati, pa ako duže ne bude vesti od mene, znate gde smo nas dve.

Želim ovde da pozdravim naša tri mala cimera sa mamama:
Luku (4 meseca) i mamu Maju;
Anđelu (8 meseci) i mamu Gocu;
Aleksu (2.5 godine) i mamu Ivanu.

Da se svi što pre vratimo svojim kućama, da sve bolesti budu pod kontrolom sa odgovarajućim terapijama, i da porastemo veliki, i budemo zdravi…

Posted on Leave a comment

Just a quick update

Nas dveU ponedeljak idemo po rezultate EEG-a. Konačno!

Kad završimo sa neurologom, posle nas čeka fizijatar, psiholog, logoped…

Krug se nastavlja…

ajme bas ste mi lipe cure , evo adrian pokazujer na ou sliku desno i vice uz smjesak “nana” 🙂 drzimo fige da bude sve u redu u nalazima . pozdrav iz danas hladne svedske (more~snova 24.02.2005. 08:17)

E pa znaš šta ženo, sve smo se ovdje uskokodakale o muževima, i sexu i ostalim glupostima, i snjegu i depresiji i Bogu , i sve smo izdosađivane i nepotrebno nezadovoljne, a kad evo tebe čitam, SKIDAM TI KAPU ŽENU i ŽELIM TI SVU SREĆU I SNAGU I USPIJEHA I ZDRAVLJE I TEBI I CURICI. (svesterkiken 24.02.2005. 10:02)

Krug se ne nastavlja, krug se shiri… ;-))) (Mixy 011 24.02.2005. 16:42)

držim ti fige, osim onoga što si pročitala,sve sam to prošla duplo, sada je sve o.k., ali onda ne znaš šta da misliš, pogotovo kada isčekuješ nalaze da li je jedna zdrava a druga ne. mislit ćemo na vas :)) (rosa 24.02.2005. 21:37)

draga mama…šta da ti kažem sem jedno veliko BRAVO!sad sam malo proletila preko tvog blog-a i ne mogu ti reči koliko topline i ljubavi izvire iz svake tvoje riječi… malena je medenica….po njoj nikad ne bih rekla da je bolesna…to je dijete okruženo ljubavlju i ta ljubav joj daje snage da ide kroz život uzdignute glavice…. a treći rođendan…..šta da ti kažem….sličice su odlične, torta je super….ništa se ti ne brini….sve će to doći na svoje…malo sam čitala o problemima na pregledima….draga ne daj se…imaš zdravstveno osiguranje i imaš pravo ga koristit a ako ti to ne daju…uvijek postoji neko kome se možeš žaliti…nedaj na sebe i tu svoju medenicu….želim Vam svu sreću svijeta jer je zaslužujete….A ti mama…zaslužuješ oreden za najbolju mamu na svijetu… Sretno (mojzivotmojisnovi 26.02.2005. 10:26)

Generalno se slazem sa svim “komentatorima” iznad i ispd potpisanim. Josh vi ljudi ni ne poznajete licno Vanjinu mamu. Ali ja vam tvrdim, kratko i jasno…NEMA BOLJE !!! I Vanja i njena mama, obe su za zlatnu medalju, kristalni globus, oskar…ili shta vec ima josh da je tako SJAJNO, SUPER i VREDNO!!! Nije stvar ni u boleti, ni u principu, ni u vaspitanju, ni u briznosti… Jednostavno u dve reci LJUBAV i DOBROTA. Ko to sve na ovom blogu do sada josh nije shvatio, morace josh mnogo toga da procita, dozivi i razume… Pozdrav svim posetiocima ovog blog-a, punih podrshke i dobre volje !!! (Mixy 011 26.02.2005. 18:15)