Popodne jedemo breskvu. Mama mi iseče, stavi u činijicu pa viljuškom bockamo parčiće, jedno po jedno. I sve ja pojedem. Mora neki crtani da bude uz to, da bih sve pojela, ali nisam to htela da vam ispričam.

Kad pojedem sve, u činijici ostane soka, pa ja i to popijem. Jedan mali gutljaj, nema veze, znam ja da tu ima soka.

Ali danas, mama kupila neke bezveze breskve, prvo mi je bila kisela, jedva sam je pojela. I sve bih ja to pregurala, nego nikako ne mogu da joj oprostim što soka u činijici nije bilo. Kakve su to breskve bez soka.

Daj sok bre mama!