Golub

Jutros me je probudio golub koji trapka po simsu. Inače nisam obožavalac ovih letećih stanovnika, prljaju bre ko sam vrag. Al mi jutros nešto bilo mnogo milo, skroz sam se raznežila.

Evo priče o golubu.

Scena 1. Dubrovnik, 1960 i neka, ja cičim od sreće jureći golubove po Stradunu. Moja mama priča da sam ih tada obožavala.

Scena 2. Beograd, 1970 i neka, moja sestra od tetke se plaši golubova, a ja na keju pokušavam jednog da ulovim da joj pokažem da nema čega da se plaši.

Scena 3. Beograd 2002, porodilište u Višegradskoj, sala intenzivne nege. Na sims prozora kod Vanjinog inkubatora sleću golubovi praveći buku.

Scena 4. Beograd 2002, neurološka klinika, dok čekamo pregled očnog dna, sedimo u mračnoj prostoriji i opet nam golubovi na simsu prave društvo.

Scena 5. Zemunski kej 2004, Vanja iz kolica ciči od sreće kad vidimo golubove.

Scena 6. Zemunski park 2004-5-6-7, kupimo kiflu u pekari i onda hranimo golubove, a vrapci bezobrazni, dok golubovi dođu, sav hleb ukradoše. Vanja i dalje ciči od sreće.

Volite li vi golubove?

16 thoughts on “Golub

  1. Suske says:

    Pa ja ću da ti ispričam nešto, zbog čega ćeš verovatno da se zgroziš, ali tako je bilo.
    Ja obožavam životinje (sem zmija, pu, pu, daleko im lepa kuća), pa i golubove.
    I dok sam živela u Studentskom, stalno sam im ostavljala mrvice hleba i stalno ih je bilo na mom prozoru više od 3. Bili su pitomi i nisu bežali, jeli su mi iz ruke. Jednog lepog jutra, januar negde, ne sećam se tačno, tadašnji moji drugari, u blaženom pripitom stanju, povataju tri komada, i lepo ih zakolju u kupatilu.
    Očerupali ih, i spemili. Naravno da ih niisam jela, a nisam vala mogla to nikad da im oprostim.

  2. Ivana says:

    Evo. čim proleće grane, obećevam, dolazimo po vas dve da nam dođete u goste. Jel može tako? Pa niste preko sveta, majku mu 😉

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *