Posted on Leave a comment

Nova godina od Duška Radovića

Da obnovim tradiciju novogodišnjih postova. Pisao Duško Radović, a kao da je za danas napisana.
Srećna vam bila ova 2020.

Videćete, to će biti lepa i važna godina. Biće velika – od januara sve do decembra. U nju će stati svi rođendani i mnogo nezaboravnih trenutaka.
Biće to godina koja se pamti. Negde će sagraditi put, negde most, negde školu. Mnogi će se useliti u nove stanove. Svi će se nečemu obradovati. Slušaćemo dobre vesti.
To će biti godina u kojoj se raste. Deca Srbije porašće u novoj godini za preko 20 miliona centimetara i za više od 20 miliona kilograma. Mnogo će se prodavati ogledala i češljevi. Lekari će zevati u ambulantama jer ćemo biti zdraviji nego ikad.
Biće to godina lepa kao slika. Procvetaće bagrem i lipa. Rodiće ponovo trešnje. šljive i grožđe. Nebo će biti plavo i veliko. Sunce će nam biti lepo i toplo.
Neko će napisati novu pesmu. Neko će se prvi put zaljubiti. Nove majke nosiće u rukama novu decu.
To će biti dobra godina. Radićemo, učiti i pevati. Kad se zamorimo, uvek će na vreme doći subota i nedelja. Završićemo neke važne poslove i započeti neke još važnije. Svi ćemo se slikati, za uspomenu na tu dobru godinu. Kad se ponovo sretnemo, 31. decembra, nećemo se poznati jer ćemo svi biti veći, lepši i pametniji…

Duško Radović

Posted on 1 Comment

1999.

Juna, jula 1999, tek što je bombardovanje bilo završeno, radili smo neki veliki posao u Banjaluci.
Sedimo tako u kancelariji Urbanističkog zavoda, kad se začuše sirene.
Nas dve, kuma i ja, (u tom trenutku u prostoriji) koje smo bombardovanje provele kod kuća u Beogradu se skamenismo, razmenismo poglede.
Oni, lokalni, prokomentarisaše nešto u stilu “a, prva sreda”.
Isprobavaju sirene jednom mesečno.
Ni malo mi nije bilo svejedno, grozan, grozan osećaj. Muka neka.
Proleti ti kroz glavu svaki silazak u sklonište, prelazak preko Gazele po vazdušnoj opasnosti, tresak u Kinesku ambasadu, CK, Hotel Jugoslaviju, Generalštab, Avalski toranj, Straževicu, aerodrom u Batajnici… Zemljotres.

Pomenulo se, ne povratilo se.

Posted on 6 Comments

Politikin zabavnik

Nisam čitala Politikin zabavnik, ne pamtim…

Kad sam bila u osnovnoj, moja mama je od reči Zabavnik, isecala slova mog imena, i to je bilo zalepljeno na svakoj svesci i knjizi. Sećate li se kako smo ih uvijali? Beli ili plavi pak papir.

 photo IvanaZabavnik.jpg

Sećate li si stranice na kojoj su odgovarali na naša pitanja? E pa i na jedno moje su jednom odgovorili. Moram da priznam da sam dugo čekala odgovor, ali dobila sam ga, kao i opkladu sa tatom, čiji je odgovor, drugačiji od mog, bio pogrešan.

Kupovao se Zabavnik tada redovno, nije se propuštao ni jedan broj. I da vam kažem, nisam ga zvala Politikin zabavnik, on je bio jednostavno Zabavnik.

A onda se odraslo, pa sam prestala da ga kupujem, ne znam tačno kad, ni kako.

Nakon mnogo godina, na jednom dežurstvu na nekom ispitu, moja koleginica Ranka i ja dežuramo zajedno, i ona vadi iz torbe nekoiliko brojeva Zabavnika. Prvo sam bila začuđena, a onda sam se podsetila svih lepih stvari. Mnoge su se od njih naravno promenile, ali, zar nismo i mi?

Sad čujem po društvenim mrežama sve vrvi od vesti da će da ugase Zabavnik.

Da ugase? Ma kako bre? Ne smeju! photo Zabavnik.jpg

Moja draga drugarica Angelina aka Piskaralo je napisala kako da ga spasimo.

Trenutno je nedelja uveče, kiosci u blizini više ne rade, ali dragi Zabavniče, poći ću ujutru do prvog kioska, da vidim da li je za mene ostao bar jedan primerak broja od petka. Obećavam ti da ću od sad kupovati svaki broj.

Vanja nikad neće biti dovoljno zrela da shvati sadržaj Zabavnika, ali sigurna sam da će voleti da lista tvoje šarene stranice.

Donja fotografija naravno preuzeta sa sajta Politikinog zabavnika, a gornja napravljena od nje.

Posted on 8 Comments

Promene

Bila nam je ova 2013. puna nekih promena.

Mislila sam da ne pišem ni novogodišnji post. Planirala sam svojevremeno jedan veliki post u nečiju čast, ali nisam imala snage da ga napišem. Otvorim blog, gledam samo, i zatvorim. Možda nekad izađe iz moje glave.

A stvarno se u naša dva života dosta stvari promenilo. Neke smo stvari konačno odradile, i pokazale su se vrednim. Motorizovale smo se, i hvala do neba svima koji su pomagali i to rade i dalje. Vanja je u novom Boravku, i ta promena joj prija.

U svetlu tih promena, evo i jelke, inspirisane jednom od mnoštva neobičnih odavde.

Nova igračka radi drugačije od stare, pa sam morala da kukam, hvala Škrabalici za fotografske savete.

Ljubimo vas iz sve snage nas dve.

Neka sledeća bude još bolja, i da se promene nastave.
Mi znamo šta ćemo još menjati, a vi sami sebi smislite nešto, i MENJAJTE.

Posted on 19 Comments

Norveški radijatori

jedna stara fotografija, norvežanin viri izaNiske temperature su već krenule, centralno grejanje naravno još uvek nije, oni rade na kalendar, ja takvih problema nemam.

Da krenem otpočetka.

Neke tamo oko 2005. godine, moj odličan prijatelj i kolega, renovira stančić, i ugrađuje norveške radijatore. Kako je on za njih saznao, ne sećam se, ali hvala mu beskrajno što je tu informaciju sa mnom podelio. Stan je vrlo blizu mene, samo preko unutarblokovskog dvorišta, i ja skoro kao član porodice učestvujem u radovima.

Leto je, on je kupio i ugradio dva radijatora u dve sobe, ugradio tako što ih je ušrafio u zid, i  utakao u struju. Priznajem da sam bila vrlo skeptična, mali su, lagani, uopšte mi nisu ulivali poverenje. A onda je stigla zima, i nas dvoje smo se dali u eksperiment. Sedeli smo sat vremena i merili intervale u kojima radijatori rade. Tad su me kupili.

Sledeće zime, kupujem svoj prvi norveški radijator, i rešavam se bede zvane kaljeva peć. Kuhinja i trpezarija greje se na TA peć, a spavaća soba samo u toku noći na uljni radijator.  Par godina kasnije, kupujem drugog norvežanina, TA peć selim u spavaću sobu, a račun za struju pada u nominalnoj vrednosti za trećinu. Letos sam kupila i treći, i tako se i rešavam i druge bede zvane TA peć. Ceo stan sada grejem njima, očekujem još manji račun za struju. Javiću kad stigne neki.

E sad, pitate se, što su oni tako dobri. Evo nekih laičkih prednosti koje ja vidim kao korisnik.

Prednosti:

Grejanje je nekako prirodno, osećaj je najbliži centralnom grejanju (u kom sam živela do svoje 30-te godine), u celoj prostoriji je jednako rtoplo, bez obzira koliko ste od radijatora udaljeni, za razliku recimo od grejanja kaljevom peći, pored koje ako sediš na 1m je pretoplo, ako si na 3m hladno je.

Greje brzo, i onda kada meni treba, onoliko koliko mi treba. Kaljevu peć kad naložiš, treba joj dva sata da se ugreje i počne da greje prostoriju. TA peć je vrela ujutru, a do uveče se rashladi, pa ako bi da sediš uveče i radiš nešto, ili moraš da je uključuješ i danju po skupoj struji, ili da uključiš duvanje koje može da duva i hladno. Mogu vrlo lako i vrlo brzo da podesim da mi bude onoliko toplo koliko ja hoću, kad ja hoću, to ne mogu ni sa jednim drugim sistemom.

Greje efikasnije. Prostorija koju TA peć od 3,5kW nije mogla lepo da ugreje (ujutru bi bilo toplo, ali uveče je 3-4 stepena hladnije u odnosu  na drugu prostoriju koju greje norveški radijator), jedan norveški od 1,5kW greje perfektno.

Čisto je. Ne ispušta nikakvu “paučinu” kao što to radi TA peć, o čistoći vazduha da ne govorim, uz grejanje na čvrsta goriva jonizator je posle 7 dana bio prekriven slojem crnih čestica gareži debljine 1-2mm, a uz norveške radijatore nije ni upola takav ni posle mesec dana (duže nisam proveravala). Samim tim što je čistije, i zdravije je, manje smo bolesni.

Jeftinije je. Košta manje od grejanja na čvrsta goriva, od grejanja na TA peći, da ne govorim o etažnom grejanju na struju, ili gas. Jeftinije je i od centralnog grejanja u Beogradu, svake godine upoređivano (infostan+struja) sa stanom 10kvm manjim koji ima centralno grejanje.

Grejno telo nije vrelo. Manje je topao nego radijator centralnog grejanja, mnogo manje od TA peći i kaljeve peći, na koje možete i da se opečete.

Komforno je. Ne moram da mislm jesam li kupila čvrsta goriva, jesam li stigla na vreme da naložim. Jednostavno stoje uključeni sve vreme, i greju taman onoliko koliko treba. Uključeni su i pre početka grejne “sezone”, a veoma osetljivi termostat se uključuje ako treba, potrebno je samo podesiti temperaturu na onu koja je za vas prijatna.

Instalacija je izuzetno jednostavna. Može se ušrafiti u zid ispod prozora, ili stajati na svojim nogicama. Sve što treba da uradite je da ih utaknete u struju. Kad sam ja mogla sama, možete i vi.

Mane:

Radi 24h. Da, troši i skupu struju preko dana, ali sva potrošena struja u toku dana košta manje nego ono što noću po jeftinijoj potroši TA peć. Termostat je vrlo precizan, kad je hladnije duži su intervali kad radi, ali je i dalje isplativije.

Ne radi kad nema struje. Ovo bi se moglo smatrati jedinom iole ozbiljnom manom. Ako duži period nema struje, prostorija će se ohladiti. Ja živim u kraju grada gde su zimi relativno česti ispadi (valjda je stara i loša mreža), nestane struje na 10-15 minuta, i to se ne oseti u padu temperature u prostoriji.

Kako radi i kako se koristi?

Norveški radijatori rade na principu konvekcije, prirodnog strujanja vazduha. Hladan vazduh koji se nalazi  dole ulazi u radijator kroz donji otvor, greje se unutar radijatora krećući se (prirodno) prema gore, i na vrhu radijatora izlazi zagrejan. Nema nikakvih ventilatora, nikakvih akumuliranja toplote, vazduh se greje sad, onoliko koliko treba. Termostat je vrlo precizan, 0,1-0,3°C.

Najveća ekonomičnost postiže se ako se temperatura podešava tokom dana. Ako niste kod kuće i u toku noći, smanjite temperaturu na 17-19°C , da ne greje onda kad ne treba, već da samo održava temperaturu koja se brzo podigne na odgovarajuću kad se vratite. Kad se vratite, podesite na prijatnih 22°C (ili koliko je vama potrebno) i u roku od 10-15 minuta ova temperatura je postignuta.

Priznajem, kriva sam. Ja ne spuštam temperaturu kad nisam tu. Zaboravim, ili me mrzi, ili…  Ne spuštam ni noću, volim da spavam u toplom. Bez obzira na to, potrošnja je i dalje manja nego što je bila ranije.

Eto, nek sam ih nahvalila. Nepokolebljivi sam zadovoljni korisnih norvežana. Ništa ne greje tako lepo, tako brzo, i tako jeftino.

Na mnogim postovima na blogu, norvežani vire na fotografijama: Bojice (2011) OgrebanaToalet papirOld McDonald had a farm (2007).

Ovaj tekst nije plaćen.

Zato nema ni jednog linka ka proizvođačima i prodavcima. Ako vas zanima više, izguglajte neke od ključnih reči.

Posted on 6 Comments

Strategija varanja na usmenom ispitu

Jutros oko 9h u autobusu na liniji 88, dvoje studenata Poljoprivrednog fakulteta razrađuju taktiku varanja na usmenom ispitu.
Ukrali su cedulju na nekom od prethodnih usmenih. Cedulja ima tri pitanja (devojka otvara svesku, i pokazuje momku cedulju). Ona je naučila ta tri pitanja (još pomalo kuka kako ih nije baš naučila od reči do reči, ali misli da će to biti dovoljno) i planira da cedulju koju izvuče zameni tom koju ima kod sebe. Onu koju sad bude izvukla, nju će proslediti za dalje polaganje.

Dobro došli u Srbiju.

Sa druge strane, dragi studenti, nikad ne znate ko preko puta vas u prevozu sluša ono što pričate.

Posted on 1 Comment

(Ne)vidljivi

Napisala bih nešto, a prazne su mi reči.

Nevidljivi. Svi sa margina, koji su ispod ili iznad proseka, u bilo kom smislu, nevidljivi su. Nažalost.

Prvo si u neznanju. Onda ti ili kažu šta je, ili ni oni ne znaju, pa tragaš sam. Najčešće ne nađeš.

Moje delimično nevidljivo iskustvo govori mi da za našu konkretnu situaciju univerzalnog leka nema. Sreća, za neke druge ipak takvog leka ima. Da li je sreća, to je već drugo pitanje. Ovoj državi su nečiji nevidljivi životi manje važni od nečijih drugih.

Pročitajte ovaj tekst, učinite da makar vama postanu vidljivi. Ovo je priča o trogodišnjem dečaku za koga leka ima, ali je za sada nedostižan.

Bo Kihot i RFZO vetrenjače

Pročitajte, i nastavite da čitate i ubuduće. Ja ne umem da pomognem durgačije osim da priču podelim.

Ovo se ne dešava nekom drugom, dešava se svima nama.