Nisam čitala Politikin zabavnik, ne pamtim…
Kad sam bila u osnovnoj, moja mama je od reči Zabavnik, isecala slova mog imena, i to je bilo zalepljeno na svakoj svesci i knjizi. Sećate li se kako smo ih uvijali? Beli ili plavi pak papir.
Sećate li si stranice na kojoj su odgovarali na naša pitanja? E pa i na jedno moje su jednom odgovorili. Moram da priznam da sam dugo čekala odgovor, ali dobila sam ga, kao i opkladu sa tatom, čiji je odgovor, drugačiji od mog, bio pogrešan.
Kupovao se Zabavnik tada redovno, nije se propuštao ni jedan broj. I da vam kažem, nisam ga zvala Politikin zabavnik, on je bio jednostavno Zabavnik.
A onda se odraslo, pa sam prestala da ga kupujem, ne znam tačno kad, ni kako.
Nakon mnogo godina, na jednom dežurstvu na nekom ispitu, moja koleginica Ranka i ja dežuramo zajedno, i ona vadi iz torbe nekoiliko brojeva Zabavnika. Prvo sam bila začuđena, a onda sam se podsetila svih lepih stvari. Mnoge su se od njih naravno promenile, ali, zar nismo i mi?
Sad čujem po društvenim mrežama sve vrvi od vesti da će da ugase Zabavnik.
Da ugase? Ma kako bre? Ne smeju!
Moja draga drugarica Angelina aka Piskaralo je napisala kako da ga spasimo.
Trenutno je nedelja uveče, kiosci u blizini više ne rade, ali dragi Zabavniče, poći ću ujutru do prvog kioska, da vidim da li je za mene ostao bar jedan primerak broja od petka. Obećavam ti da ću od sad kupovati svaki broj.
Vanja nikad neće biti dovoljno zrela da shvati sadržaj Zabavnika, ali sigurna sam da će voleti da lista tvoje šarene stranice.
Donja fotografija naravno preuzeta sa sajta Politikinog zabavnika, a gornja napravljena od nje.