Hoya carnosa

Poslednjih par godina sam se oprobala u gajenju sveća. Neke sam uspešno ubila. Više komada krasula (Crassula ovata) i Bendžamina (Ficus benjamina) nisu preživele moju ljubav. Prve sam uspešno udavila, onda sam savladala zalivanje, pa su one posle njih izgleda ubile živuljke.

Onda sam prešla na Hoje (Hoya) i liči da mi, za sad, ide malo bolje. Možda oko godinu dana se oprobavam sa Hojama. Moja kolekcija trenutno broji svega šest različitih vrsta iz roda Hoja, sa tendencijom porasta i smatram se apsolutnim početnikom.

Namera mi je (ako istrajem) da pišem o Hojama koje posedujem i onima koje su mi u listi želja.

Počeću od one “obične” Hoya carnosa.

Hoya je rod biljaka koje potiču iz južne Azije i Australije, a u Evropu i ostale delove sveta preneta je kada ih je u Englesku iz Australije doneo Robert Braun. On je Hoje nazvao u čast svog prijatelja, engleskog botaničara Tomasa Hoja, koji je bio baštovan vojvode od Nortamberlenda od 1788. do 1809. godine i prvi koji je promovisao ovu biljku.

Među prvim Hojama koje je Braun objavio bila je Hoya carnosa u radu iz 1809. godine:

Brown, R. (1809). On the Asclepiadae, a natural order of plants separated from the Apocineae of Jussieu. Memoirs of the Wernerian Natural History Society. 1: 12-78 (published in 1811.)

U ovom radu on kaže:

I have named this genus in honour of Mr. THOMAS HOY, whose merits as an intelligent and successful cultivator have been long known to the botanists of this country. I have added specific characters of the only two species with which I am acquainted; but Hoya carnosa probably includes several species, which can only be determined from living specimens: it is also to be considered as the type of the genus.
R. Brown

Hoya carnosa avgust 2021.

Kako je već preko 200 godina ova biljka poznata u Evropi, logično je da je nekako našla put i do naših krajeva. Ova biljka se, kao kućna, gaji na našim prostorima odavno, i kod nas je u narodu poznata kao Voštani cvet, Hristov venac (mada neki tvrde da je Hristov venac potpuno druga biljka – Passiflora edulis, odnosno voćka marakuja), Hristove suze, Isusove suze i slično.

Hoya carnosa je prva Hoja koja se našla u mojoj kolekciji, nisam mogla da ne nabavim tu “običnu”, najobičniju. Nabavila sam veliku biljku. Možete je videti desno, kako je izgledala avgusta 2021. Odmah sam je stavila da se penje uz stalak (merdevine).

Hoya carnosa jul 2022.

Prema savetima koje sam uspela da pronađem na netu, gajim je u mešavini perlita i kupovne zemlje za cveće. Potrebno je da supstrat bude propustan. Ova biljka traži dosta svetlosti. Meni stoji pored prozora koji je jugositočne orijentacije, ali nema previše svetla jer je ispred prozora drvo. Izgleda mi da joj tu prija, dosta je porasla za ovih nepunih godinu dana, toliko da je prerasla ovaj plastični stalak, pa je dobila nov, od bambusa. Kako sada izgleda možete videti na slici levo.

Većina Hoja su puzavice i u prirodi rastu na drveću, što znači da su epifite. Interesantan je njihov rast. Ode puštaju dugačke grančice bez listova koje izgledaju kao da traže za šta će se zakačiti. Kad shvate da imaju potporu, tek će se tada na čvorovima grane razviti lišće, po dva lista, na svakom čvoru, jedan nasuprot drugom. Uobičajeno je da se ove grane upliću na kružni stalak, odakle je verovatno dobila čest naziv Hristov venac.
Hoya carnosa ima ovalne listove širine oko 4-6cm i dužine oko 6-11cm (izvor MyHoyas), sa špicom na kraju. Odrasli listovi su čvrsti, kao sukulentni, sjajni, a mladi nežni i mekani, i postepeno postaju čvrsti i okreću se prema izvoru svetlosti. Listovi često imaju beličaste tačkice, tzv. splash.

Hoya carnosa list

Moja svekrva priča da je imala jednu ogromnu biljku (koju ona zove Hristov venac, ali je jasno da se radi o Hoji) koja je mnogo cvetala, a druga biljka, pelcer koji je dala komšinici, nikad nije cvetala. Moja Hoja još nije cvetala pa ne mogu da stavim svoje fotografije. U prilogu je jedna besplatna.

Pojedinačni cvetovi su udruženi u loptastu cvast. Korola (spoljašnji red latica) je bela/bledo ružičasta, a korona (krunica) je bela sa crvenim prstenom u sredini. Ovo cveće proizvodi mnogo nektara (što je glavni razlog za kod nas rasprostranjeno ime Hristove suze, Isusove suze) i ima veoma jak slatki miris. Cvetovi traju oko nedelju dana i prave nered kada opadnu.

Hoya carnosa cvet
Photo by Xiaoci YU on Unsplash

Više fotografija cvetova Hoya carnosa možete pogledati na sajtu MyHoyas, gospođe Christine iz grada Sjöbo, Švedska, ranije predsednice Švedskog udruženja Hoya (The Swedish Hoya Society). Kad ste već tu, možete pogledati i opise i fotografije drugih vrsta Hoja.
Takođe, još o Hojama i mnogo fotografija, uglavnom cvetova, možete naći i kod Doug-a iz Vermonta, Sjedinjene države, na njegovom sajtu Vermont hoyas i pripadajućem youtube kanalu.

To bi bilo to za prvi post na temu Hoja. Možete da ih očekujete još u narednom periodu i u njima još interesantnih sajtova i youtube kanala na koje sam naišla.

2 thoughts on “Hoya carnosa

Leave a Reply

Your email address will not be published.