Month: December 2006

…godina.

Nemam običaj da pravim rekapitulaciju, šta sam postigla a šta nisam.

Želim samo da kažem da mi je kraj ove godine doneo nečeg lepšeg i boljeg u mom životu, neke stvari se polako postavljaju na svoje mesto.

Ni planove ne volim da pravim, nisam dobra u tome, mnogo mi se češće dešavalo da se planirano ne ostvari, već nešto sasvim drugo. Mnogo bolje i mnogo više postignem bez plana, to sam sama sebi već dokazala. I zato, opet neću planirati.

Želje su drugo, neke će se ispuniti, neke možda neće, videćemo. Evo nekih od mojih želja za nastupajuću godinu.

Želim da moje BLAGO izgovori svoju prvu stalnu reč ove godine.
Želim da moje BLAGO i dalje uživa u vremenu provedenom sa vršnjacima.
Želim da počnem da radim, mnogo mi posao nedostaje.
Želim da krenem da razmišljam u pravcu daljeg usavršavanja.
Želim da naučim nešto što ranije nisam umela.
Želim da počnem da radim nešto što sam ranije umela a kasnije prestala.

Želim ovom malom društvu koje čita ove postove, zdravlja cele godine, nemerljivo ljubavi, svu sreću ovog sveta, i uspeha u onome što radite.
Želim da lično upoznam nekoliko ljudi iz ovog malog društva.

Ljubim vas sve, srećna vam Nova 2007.

Ne znam smem li da vam ispričam, da ne bude posle da se sve izjalovi, i da bude “ko te je terao da pričaš unapred”…

Poslednjih dana i nedelja se dosta dobrih stvari dešava, meni i oko mene, da prosto počinje da me obuzima neki talas pozitivne energije.

Danas je bila kulminacija.

Zvoni telefon, zovu me iz računovodstva da dođem po neki novac. Pred svaku NG imamo neki poklon, ja sam na ti skroz zaboravila. Prvo se premišljam hoću li otići, i na kraju ipak odem. Na stranu novac, ne kažem da nije važan, ali ostale stvari koje sam čula i ljude koje sam srela na mene su ostavili daleko jači utisak.

Znate (ili ako ne znate, sad ćete saznati) da ja ne radim evo će skoro već pet godina, i da počinjem sredinom februara. U međuvremenu se toliko stvari promenilo, da ja tamo dođem kao marsovac. Nad glavom mi stoji da nisam još magistrirala, ma šta nisam još, nisam baš ni mnogo blizu. Sad je još i ta Bolonjska, pa se ni ne znaju još sva pravila igre. Elem, moj šef katedre i svi sa katedre su rešili da napravimo nešto zajedno, da mi maksimalno pomognu. Zakazah sastanak za posle nove godine. Ovo me je jako obradovalo, jer mi je po tom pitanju stvarno potrebna neka pomoć, organizacione prirode uglavnom, i neko globalno usmeravanje. Videćemo.

Pred kraj godine, na faksu, kao i svuda uostalom, novogodišnja euforija, i ja slučajno (ili kako god) dođoh baš u trenutku kad je počinjao koktel na mojoj bivšoj katedri i na mom matičnom Odseku. A nisam ni znala za koktel, ali nema veze, bila sam gde treba, onda kada treba.

I tamo, s nogu, od jednog kolege koja veoma cenim, dobih ponudu za neki posao, kaže “računao sam na tebe”. Iznenadio me je, priznajem, ali vrlo se radujem ovoj saradnji.

Šef odseka mi reče da je njegova žena (koju ja poznajem, i ona mene, jel) pročitala moj tekst iz časopisa Mama i da se oduševila. Ona je inače psiholog i radi u Zvečanskoj, i genije je od žene. Posle mi još rekoše da su još neki čitali članak (što li me nisu zvali) i da se svima dopao ali da je potresan. Ne znam, meni nije potresan, al’ bih baš sad volela da od vas čujem mišljenje o tome, ako vas ne mrzi da čitate, naravno.

Evo članka ovde

I onda, dođem kući, uključim računar i pročitam da je RainDog objavio Blogodak ovde, i oduševim se.

I tako ja danas, kao da letim na nekoj pozitivnoj energiji.