Posted on 1 Comment

Goodbye Photobucket

Be patientKoristila sam Photobucket evo skoro 13 godina blogovanja kao primaran host za fotografije koje stavljam na Blago.
Odjednom su se setili da bi mogli da naplate, ali cena je preko svake mere.

Vreme je za novo rešenje.

Sve fotografije će biti zamenjene, samo će za to biti potrebno dosta vremena. Tu smo mi i dalje.

Možda me ovo “natera” da počnem češće da blogujem.

Be patient…

Posted on Leave a comment

Opera

Ulazim danas po Vanju, kažu bili su u Operi.
Ja zapanjena, slušam dalje objašnjenje. Pruža mi flajer sa najavom predstave.
“Gledali smo Mocarta, Bastijen i Bastijena.”
“Jel u Madlenijanumu?” pitam. To je odmah preko puta.
“Jao, Ivana, pa potcenili ste nas!” reče Ljilja.

Okrećem onaj flajer, i ugledam logo Narodnog pozorišta.
Sad sam još više iznenađena nego što sam do tad bila.
Scena “Raša Plaović”. Svi su išli, povod je nastupajući svetski dan osoba sa autizmom, 2. april.

Kaže Ljilja da je bilo sjajno, da se i Vanja radovala, dopao joj se klavir.

Fotografije pogledajte na FB stranici Narodnog pozorišta.  Ovde saznajem da je u pitanju bila pretpremijera.
Vanja u Narodnom pozorištu
(Vanju možete videti desno, u ljubičastoj štraftastoj rolkici.)

Nađem posle link na sajtu grada:

Podrška Grada Beograda osobama sa autizmom

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali prisustvovao je danas, uoči Svetskog dana autizma, operi „Bastijen i Bastijena” V.A. Mocarta u Narodnom pozorištu, koja je bliska i razumljiva osobama sa autizmom i populaciji osoba sa smetnjama u razvoju. Izvođenju opere prisustvovali su i sekretarka za socijalnu zaštitu Nataša Stanisavljević i upravnik Narodnog pozorišta Dejan Savić.

Operi je prisustvovalo i oko 200 korisnika i zaposlenih Centra za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju.

– Po prvi put smo okupili sve korisnike naših dnevnih boravaka, koji su imali priliku da uživaju u operi koje je Narodno pozorište prilagodilo za njih. Veoma je važno da osobe sa autizmom na kvalitetan način provode svoje vreme. Takođe, ovo je dobar način da se skrene pažnja na probleme sa kojima se oni susreću, ali i na njihove potrebe i mogućnosti. Mi smo protekle godine podržali pet udruženja u cilju podrške deci i mladima sa autizmom, a pružamo uslugu socijalne zaštite u četrnaest dnevnih boravka, od kojih su dva specijalizovana – rekao je gradonačelnik.

Sekretarijat za socijalnu zaštitu je u 2015. godini finansijski podržao udruženja čiji su programi realizovani u cilju pružanja direktne pomoći i podrške deci i mladima sa autizmom, u ukupnom iznosu od 4.230.800,00 dinara.

Programske aktivnosti realizovane su u radionicama za podsticaj komunikacije dece iz autističnog spektra, radno-terapijskim radionicama i radionicama životnih veština. Učešće u radionicama osobama sa autizmom omogućilo je sticanje novih iskustava i poboljšanje njihove socijalne interakcije.

Opera je izvedena u organizaciji Narodnog pozorišta i Centra za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju.

Na twitteru Sandra Simonović, u desetom kontekstu, pomenu ovo:


Iz momenta se setih sopstvenih, ali malo obrnutih reči, napisanih pre deset godina:

Nije lako biti roditelj deteta sa posebnim potrebama. Možda ne toliko fizički, koliko vas sve oko vas podseća da je vaše dete drugačije. Ponekad sebe uhvatim kako idem ulicom i gledam drugu decu. Gledam šta sve umeju i mogu da urade – kako se pentraju, trče, pričaju, zapitkuju, a duboko u sebi znam da moje dete verovatno mnoge od tih stvari nikada neće umeti.

Ne mogu a da ne budem realna kada je moja devojčica u pitanju. Teško mi je, strašno mi je teško da to priznam, ali činjenice prosto govore za sebe. To, naravno, ne znači da ću ja prestati da unosim celu sebe u njen napredak, ma kako mali on nekom izgledao. Najviše bih volela da me godine koje dolaze – demantuju!
Putovanje od nedonoščeta do posebnih potreba, 2006.

Malo je reći da sam ponosna.
I mnogo volim što me godine demantuju.

(Fotografija preuzeta sa FB stranice Narodnog pozorišta)

Posted on 8 Comments

Promene

Bila nam je ova 2013. puna nekih promena.

Mislila sam da ne pišem ni novogodišnji post. Planirala sam svojevremeno jedan veliki post u nečiju čast, ali nisam imala snage da ga napišem. Otvorim blog, gledam samo, i zatvorim. Možda nekad izađe iz moje glave.

A stvarno se u naša dva života dosta stvari promenilo. Neke smo stvari konačno odradile, i pokazale su se vrednim. Motorizovale smo se, i hvala do neba svima koji su pomagali i to rade i dalje. Vanja je u novom Boravku, i ta promena joj prija.

U svetlu tih promena, evo i jelke, inspirisane jednom od mnoštva neobičnih odavde.

Nova igračka radi drugačije od stare, pa sam morala da kukam, hvala Škrabalici za fotografske savete.

Ljubimo vas iz sve snage nas dve.

Neka sledeća bude još bolja, i da se promene nastave.
Mi znamo šta ćemo još menjati, a vi sami sebi smislite nešto, i MENJAJTE.

Posted on Leave a comment

Oldtajmeri 2013.

Danas se održala sedma izložba oldtajmera, na platou ispred Saobraćajnog fakulteta, u organizaciji Udruženja istoričara automobilizma.

Prva koje se ja sećam, a da je padala kiša. Nole reče da je padala i pre dve godine, ja se ne sećam, a ni fotografije mi ne izgledaju “mokre”.

Daleko manja gužva (opet ćemo se vaditi na kišu) ali automobila dovoljno da biste uživali.

Ova priča predstavlja ženski obilazak. Eto, nas tri koleginice koje smo pre određenog broja godina radile u istom projektnom timu (nemoj da je neko pitao koliko) srele smo se, neke namerno, a neke slučajno. Tu je bio i Nole, da uslika nas, a mi smo slikali lepe automobile.

Prvo naravno slika sa sprata. Ova je sa  trećeg.

Izložba  oldtajmera 2013.

Za početak obilaska, tu je Dodge skriven ispod nadsrešnice, onaj isti prošlogodišnji.

Dodge Dodge Dodge

Specijalno za nas, vlasnik nam demonstrira sirenu.

Odmah do njega beli lepotan.

  Beli lepotan Beli lepotan 

Još jedan beli lepotan.

Beli lepotan Beli lepotan Beli lepotan
Kamionče kao iz američkih filmova.

Kamionče Kamionče  Kamionče

Mali crveni NSU, sav kišom poprskan.

NSU  NSU

Tu je naravno i prvi autobus iz Mislođina, nismo videli dekicu (al je bio pre neki vikend na Sajmu automobila).

Autobus
Tri Minija, kao uskršnja jaja. Izvirio i još jedan, slične divne uskršnje boje.

Mini Mini

A onda još jedan, dvobojni, našeg studenta, drumca, zamalo pa potpuno u saobraćajskim bojama (pogledajte stubove). I da ne bude da smo se samo  nas tri slikale, evo Noleta na drugoj fotografiji.

Mini  Mini

I da ne zaboravimo motocikl pod strehom. Specijalne detalje slikao Nole.

Motocikl Motocikl Motocikl Motocikl Motocikl

I na kraju, ali ne najmanje važno, nas tri. Onda, i danas.

Veštice iz Istvika Veštice iz Istvika

Ne znam da li treba da napomenem, da naravno nismo mogle da se setimo kako je koja stajala, pa smo probale da napravimo sve permutacije (da vam kaže vaša statističarka, to su permutacije bez ponavljanja od tri elementa, ima ih 3!=6), ali, kao po Marfiju, onu pravu nismo potrefile.

Za to vreme dok smo se nas tri slikale i obilazile lepotane, oni su unutra nešto pričali. Sa  prof. Brankom (novim nam Dekanom) smo se mimoišli, samo ga je Nole spazio. Tako nam i treba kad kasnimo. Vadićemo se na kišu.

Možete pogledati sve ovogodišnje fotografije ovde. Ako vas zanimaju ranije izložbe, one su opisane ovde.

I naravno, vidimo se dogodine.

Posted on 1 Comment

Nekad i sad: Tašmajdan

Otpočinjem novu seriju tekstova (i fotografija) mešavine starog i novog.
Za vas, i mene, da se ne zaboravi, priprema M.Č. aka zajebant.


Tašmajdan fotomontaža

Crno-bela fotografija iz juna 1948. godine svedoči o ovoj ne tako davnoj istoriji Taša. Na njoj se vidi nekadašnja zgrada autobuske stanice „Lasta” koja se pružala ispred današnjeg ulaza u Crkvu Svetog Marka i odakle je svojevremeno polazio autobus do aerodroma.

Ako odete u još dalju istoriju Taša, iznenadiće vas da se upravo tu, u jesen 1806. godine, Karađorđe ulogorio i podigao šator. Posle Drugog srpskog ustanka knez Miloš Obrenović, podižući srpsku varoš u Savamali, naredio je oko 1826. da se staro srpsko groblje sa Varoš-kapije preseli na Tašmajdan. Na mestu gde se nalazi današnja Crkva Svetog Marka, 1830. godine pročitan je sultanov hatišerif o priznavanju autonomije Srbiji unutar turske carevine. Kako bi simbolično obeležio taj prostor, knez Miloš je podigao crkvu, ali je ona u bombardovanju Beograda 1941. godine srušena do temelja.

U njenoj blizini sagrađena je Crkva Svetog Marka poznata i po tome što je u njenoj kripti sahranjeni kralj Aleksandar i njegova žena Draga Mašin.

– Sećam se kad smo još kao omladinci uređivali park posle rata. Na Bulevaru su bili ostaci porušenih kuća, što je bila česta i jeziva slika posleratnog Beograda. Nas nekoliko mladića je želelo da iza gimnazije napravi sportske terene. Taš i danas čuva uspomene na našu mladost – priča devedesetogodišnji sugrađanin sa početka Takovske koji nije hteo da kaže ime, ali je otkrio da je bio i predsednik opštine Palilula.

Izvor: 24sata.rs

Posted on 7 Comments

Gingerbread jelkice

Gingerbread jelka, Srećna Nova 2013.Da ne bude da nismo imali jelku, evo nekih.

Od pre neku godinu, tradicionalno pravim AnaK keksiće od badema, punu kutiju, da potraje do… februara. Ove godine sam isprobala i da umesto badema stavim mlevene pečene lešnike. Obe vrste keksića su divni, i njih sam pravila sitnijih oblika. I taman pomislim da je dve vrste keksića dovoljno, iskrsnu ova zvonca Marte Stjuart, divna ukrašena, i odlučim da se oprobam u ajsingu. Martin originalni recept možete da nađete ovde, pogledajte i video, meni je on najviše koristio da se odlučim da isprobam ukrašavanje.

Ja sam imala izmene u receptu, iz dva razloga: prvi je da mi živimo u Srbiji, a drugi je moja alergija na cimet.Pošto je po originalnom receptu potrebno jedno jaje, nisam znala kako bih ga podelila, pa sam pravila celu meru kolačića, ali sam ispekla samo pola, durgo pola testa je u zamrzivaču, čeka neku drugu priliku.

Dakle, za kolačiće sam koristila:

Suvi sastojci:
3,5 šolje (imam neke lepe plastične merice) brašna, običnog tip 5001 kašičica praška za pecivo
1 kašičica đumbira u prahu (sad znam da je trebalo da stavim više, pošto nisam stavljala cimet)
1/2 kašičice mlevenog karanfilića (nisam imala mleveni, pa sam ga samlela u mlinu za biber)
1/2 kašičice muškatnog oraha (i ovog sam mogla malo više, ali on je prilično jak, pa sam se držala sigurnog)
1/2 kašičice soli

Mokri sastojci:
125g putera na sobnoj temperaturi
3/4 šolje žutog šećera (nisam imala muskovado, on bi bio bolji jer je tamniji, vlažniji i ima jači karamelasti ukus)
1 kesica vanililn šećera (ovo je moja modifikacija zbog preskakanja cimeta)
1 kašičica ekstrakta vanile (čitajući na ambalaži saznajem da je to samo veštački ukus, ali nema bolji da se kupi, ovo je takođe moj dodatak)
1  jaje (klasa S, ali nisu neka baš velika)
2/3 šolje malteksa (ekstrakt ječmenog slada, u nedostatku melase koja je u originalnom receptu)

Izmešati suvu smesu, umutiti puter i šećer, pa dodati jaje i malteks. U morku smesu dodati suvu. Nije baš toliko lepljivo kao na njihovom videu. Testo sam podelila u dva dela, jednu stavila u zamrzivač za drugi put, a durgu polovinu u frižider na bar 2h (oni kažu jedan, ali nije dovoljno).
Između dva lista papira za pečenje, i sa malo brašna razvući na oko pola cm debljine i vaditi kolačiće. Lepo se razvija i kad se malo ugreje (ostatke naravno premesim za još kolačića). Polovina smese je za oko 3 pleha. Pravila sam veće i manje oblike, veći su lakši za ukrašavanje, naročito kad ste početnik kao ja. Pekla sam prvi pleh kako je rečeno, dok krajevi ne počnu da rumene, mislim da je to previše, ostale sam pekla kraće, nisam čekala da promene boju. I da vam kažem, nisu oanko jako tvrdi kad se ohlade, pa oni kamenčići od pre neku godinu, imam utisak da je ovaj malteks doprineo tome.

Ajsing sam pravila od pola mere i potrebno je:
(onih 6 šolja šećera me dotuklo)

1 belance (to je tačno 1/4 šolje)
3 šolje prah šećera
1 kašičica gustina (tamo piše cream of tartar, to nemam, i pojma nemam što sam stavila gustin, eto, došlo mi)
sok od jednog limuna (tamo nema, piše voda, ali lepši je limunasti ukus)
vode do dobijanja potrebne gustine (to pogledati na videu)
ziplock kesa za zamrzivač (jer je čvršća od ostalih, a i lepo se zatvori gore, da ne iscuri kad se spusti)

U šećer staviti belance i mutiti. Mnogo se gusto dobije, previše je to šećera. Ni sok od celog limuna nije uspeo da “razvodnji” smesu, pa sam i vode dodavala. Definitivno treba smanjiti količinu šećera. Možda bi mogao da se doda vanilin šećer, to sam ovako na glas razmišljam. Ajsing je ukusan, ne čini mi se da je presladak. Nisam se baktala još i sa bojama, za početak je bela sasvim dobra.

Kolačiće ukrašavati kad se potpuno ohlade. Ne znam šta bi se desilo da nisuhladni, nisam isprobavala. Potrebna je preciznost rada sa kesom, ali vrlo brzo se izvežbate, posle 3-4 klačića. Neke sam pred kraj umakala jednom stranom u ajsing, može i tako.

Poslušati savet i sačekati da se ajsing lepo osuši, potrebno je više od sata, kako oni rekoše. Drugim rečima, NE PIPAJ da proveriš jel suvo, inače ostadoše ovakvi otisci pristiju.

Od mog kulinarskog umeća toliko za sad.

beli keksići, puna kutija Gingerbread jelke Gingerbread keksići, Srećna Nova 2013.

Želim svim drugarima sreće i napretka u Novoj 2013. godini. Ljubimo vas nas dve.

Posted on 9 Comments

Blogujem osam godina

Malo sam se poslednje godine ulenjila, priznajem, ali zato je Vanja imala dosta napretka. Čitali ste o njima, znam.

Nas dve ćemo ovu godinu upamtiti po ponovo ne baš sjajnom EEG-u i beskonačnoj birokratskoj papirologiji o kojoj ćete čitati dogodine, kad to sve bude iza nas. Sledeće godine čeka nas i prelazak iz vrtića u Dnevni boravak, bićete vi tu da to sve propratite.

Do tad, počastite se Smarties torticom koju je za nas napravila Staša.

A one nove, buduće čitaoce, tek da podsetim da Blago nije tužna priča.

Ljubimo vas sve.

Osam godina Blaga