Posted on 8 Comments

Promene

Bila nam je ova 2013. puna nekih promena.

Mislila sam da ne pišem ni novogodišnji post. Planirala sam svojevremeno jedan veliki post u nečiju čast, ali nisam imala snage da ga napišem. Otvorim blog, gledam samo, i zatvorim. Možda nekad izađe iz moje glave.

A stvarno se u naša dva života dosta stvari promenilo. Neke smo stvari konačno odradile, i pokazale su se vrednim. Motorizovale smo se, i hvala do neba svima koji su pomagali i to rade i dalje. Vanja je u novom Boravku, i ta promena joj prija.

U svetlu tih promena, evo i jelke, inspirisane jednom od mnoštva neobičnih odavde.

Nova igračka radi drugačije od stare, pa sam morala da kukam, hvala Škrabalici za fotografske savete.

Ljubimo vas iz sve snage nas dve.

Neka sledeća bude još bolja, i da se promene nastave.
Mi znamo šta ćemo još menjati, a vi sami sebi smislite nešto, i MENJAJTE.

Posted on Leave a comment

Da te volim…

Jedna pesmica za nedelju popodne.

Da te volim – Aleksandra Kovač

Ti si moja ljubavna pesma
moja prva misao
kad me jutro probudi
ti si potreba i smisao.

Ti si tim za koji oduvek
iz sve snage navijam
mnoge žene lude za tobom
a ti meni pripadaš.

Da te volim, malo je reći
ti si moj par pod zvezdama
i ja nista ne bih znala o sreći
da te jos nisam pronašla.

Ti si moja životna ljubav
neko ko me zagreva
kad je hladno i svuda je tama
ti si svetlost jedina.

I mada znam da ponekad sumnjaš
iz nekih starih razloga
ti si poslednji na ovom svetu
koga bih ikad izdala.

Posted on 1 Comment

Uzmi boje

Uz ovo vruće nedeljno popodne…

Neverne bebe “Uzmi boje”

Senke naših dana miluju ti kosu, jesen priča
Gde smo bili juče a gde smo sutra – ko me pita…
Pokloniću ljubav i sve one zlatne godine
I sanjaću budna za sva ona jutra gde smo nekad hteli…

Uzmi boje
I nije važno da l’ su moje ili tvoje
Pa pokaži da l’ negde sunce opet rađa za nas dvoje…
Možda ti i ja nismo rođeni za nas…

Previše je reči pobeglo bez stida kad se zbroje
Zar je tako teško preko svega preći
Uzmi boje…

Uzmi sivu i zlatnu i naslikaj neki novi dan
Još korak se znamo
Dodirnuli smo nebo i hodali kroz snove…

Posted on 3 Comments

Pamtim

Pamtim by Tanja Banjanin

Sećam se ulice i kiše koja počinje.
Još čujem korake, još kao da je živo sve.
Dugo sam stajala, kad leđa si okrenuo.
Znala sam šta je to, nebo se srušilo.

Pamtim, kao juče da bilo je.
Pamtim, a prošle su godine.
Ta stranica u priči koja boli,
Kad se ode, a još se voli.
Za sve sada prekasno je,
Zar ne?

Pamtim i još uvek u mom si snu.
Pamtim, isti bol još je tu.
Ta stranica u priči koja fali.
Da l’ smo jedno drugome dali sve?
Bolje moglo je, zar ne?

Nisam razumela,
Ne umem da zaboravim taj prekinuti film.
Jos uvek borim se sa tim.
Dugo sam stajala kad leđa si okrenuo.
Znala sam šta je to, nebo se srušilo.

Pamtim, kao juče da bilo je.
Pamtim, a prošle su godine.
Ta stranica u priči koja boli,
Kad se ode a još se voli.
Za sve sada prekasno je,
Zar ne?

Pamtim i još uvek u mom si snu.
Pamtim, isti bol još je tu.
Ta stranica u priči koja fali.
Da l’ smo jedno drugome dali sve?
Bolje moglo je…

Posted on 1 Comment

Zoran Đinđić – najveći car

Potržavam akciju Istoka Pavlovića, da probamo da blogeri urade nešto, da google nauči ko je najveći car.

A zašto učestvujem? Zato što je Istok izabrao jedinu osobu srpske političke scene koja je imala viziju, jedina osoba koju nisam lično poznavala, a zbog čije sam smrti plakala.

Dakle, najveći car je baš on.

Fotografija preuzeta sa sajta Politike.

Zoran Đinđić - Najveći car
UPDATE

Uspeli smo! Trebalo je 24h da Google nauči. Probajte sami pretragu. Detalje čitajte u update-u posta ko Istoka.

Posted on 21 Comments

Blago nije tužna priča

Blago je GLASNOBlago je sreća. Možda drugačija, ali definitivno sreća. Ona čista, jednostavna, iskrena, nekanalisana sreća.

Blago je život. Možda jesu neke okolnosti u početku bile tužne, pa je sad život malkice drugačiji od očekivanog, ali dobro, sleteli smo u Holandiju, pa se trudimo da u njoj uživamo.

Blago je Vanja. Svaka sitnica je kao kuća.

Blago sam ja. Moji usponi i padovi. Želje, ostvarene i one koje će ostati nedosanjane.

Blago je hvalisavo, na sav glas da istrtljam, da se svima pohvalim, da svi znaju kakvo blago ja imam.

Blago je ponosno i blagom se ja ponosim.

Blago je vredno, vredno svakog trenutka, pokreta, osmeha, glasa. Vredno je radilo da do svoje vrednosti dođe.

Blago je glasno, da nema nikog ko neće čuti.

Blago je jednostavno blago, a kako blago može biti tužno.

Posted on 30 Comments

Da li je Blago tužna priča?

Proveravam često odakle stižu posete, pa nekad pronalazim neke koje me začude.

Na jednom forumu, neko je napisao da je ovo jako tužna priča, i ja se začudih, zaista. Pišem li ja zapravo onako kako zaista jeste? Preterujem li, na bilo koju stranu?

Volela bih feedback, ako vas ne mrzi.

Šta vi mislite? Da li je Blago tužna priča?

update: Evo vam mog odgovora zašto Blago nije tužna priča.

Posted on 3 Comments

Kako se prelazi ulica

Danas, vraćajući se iz vrtića specijalnim prevozom (neću više da je pominjem, obećala je da će gostovati ovde), slušali smo dečje pesmice. Mami se naročito dopala ova, a i Vanja trenutno, dok stavljam ovaj post, traži da joj pesmu pustim ponovo, i ponovo, i ponovo, i ponovo…
(srećom ovo je bilo neophodno i meni, kako bih uspela da skinem reči, sad će ih biti i kod čika Gugla)

Klik ovde da poslušate pesmu na youtube:

Kako se prelazi ulica – Branko Kockica

Kako se prelazi ulica – Branko Kockica

Kad se prelazi ulica gde nema semafora,
onda se vrlo dobro porazmisliti mora.

Kao što se reka prelazi na obeleženom gazu,
tako se i ulica prelazi na pešačkom prelazu.

Refren

da te nikad auto ne zgazi ne zgazi oprezno ulicu prelazi prelazi
da te nikad auto ne zgazi ne zgazi oprezno ulicu prelazi prelazi
oprezno prelazi

Kada na prelaz staneš, da te auto ne bi tresn’o,
prvo pogledaj levo a zatim pogledaj desno.

Ako sa leve strane dolazi auto reka,
onda se malo strpi onda se malo čeka.

Refren

Ako i s desne strane dolazi auto reka,
onda se još malo strpi onda se još malo čeka.

Ako levo i desno nikakvih kola nema,
ulicu brzo pređi jer na njoj se ne drema.

Refren

Posted on 3 Comments

Biram da recikliram

Mislila sam da propustim pisanje o radionici, ali evo ipak njenih rezultata.

Pre neki dan u rss iskočilo mi ovo

cvetovi od papira
(photo by make and takes)
i obećah da ću pokazati kako su naši u vrtiću (roditelji i defektolozi, dečica su naravno pomagala) napravili nešto slično. Radionica je bila u okviru obeležavanja dana planete Zemlje, tema je bila Biram da… naš vrtić imao konkretnu temu — recikliranje.

Ja sam samo ušla, i otišla da gledam druge vrtićke aktivnosti, a oni su napravili sve ovo. Pogledajte!

Drvo na ulazu Drvo na ulazu Drvo na ulazu Drvo na ulazu Drvo na ulazu Drvo na ulazu

Štand sa sitnim rukotvorinama.

Štand razvojnih grupa
I naše cveće, slično onom sa prve slike.

Papirno cveće Papirno cveće