Proveravam često odakle stižu posete, pa nekad pronalazim neke koje me začude.
Na jednom forumu, neko je napisao da je ovo jako tužna priča, i ja se začudih, zaista. Pišem li ja zapravo onako kako zaista jeste? Preterujem li, na bilo koju stranu?
Volela bih feedback, ako vas ne mrzi.
Šta vi mislite? Da li je Blago tužna priča?
update: Evo vam mog odgovora zašto Blago nije tužna priča.
Uglavnom nije, mada ponekad zna da bude.
Rekoh na twitteru već. Ne nije kategorički kažem da nije. Ovde ima toliko sreće, veselja, ogromne radosti i ljubavi koja izbija iz svake reči, slike koja meni uvek izmami osmeh i da novu snagu da budem još istrajnija, upornija, da se radujem svakom novom danu.
Mislim da je svakome percepcija drugacija. Razmisljam na ovo pitanje kao i RainDog…
Izgleda da bismo morali da usaglasimo značenje reči tužno. Meni jeste tužna cela vaša priča. Tužna u smislu svega što se Vanji izdešavalo, i svega što su ta dešavanja ostavila kao posledicu. Tužna u smislu da, kad bih uhvatila zlatnu ribicu, prva želja bi mi bila da Vanja ne bude više ‘extra’, već samo ‘ordinary’.
Ne mislim da je dodatno tužan, patetičan, uz preterivanje, način na koji ti o toj vašoj priči pišeš. To definitivno ne.
Mnogo vas volim, i želim zlatnu ribicu :*
Tužna? Hmmm…
Kao što Deda reče, zavisi od percepcije. Ja Blago kapiram kao fajtersku i inspirativnu priču.
ne prihvatam rec tuga kod vas vi ste za mene borci koji uspevate u svemu jer imate volje i zelje da uspete….
@RainDog, @Verkić, @Deda, @AnaK, @Džejn, @tamara
hvala vam puno
ide ovih dana post zašto Blago nije tužna priča :*
svratim ponekad i nikada mi nije tuzno,ovo je prica o ljubavi!u ljubvi je sve moguce i puno smeha i puno suza.
Mislim da bih te uvredila kad bih rekla da jeste.
E, sad…
Nije, ne zato da te ne bih uvredila (umem ja da uvredim sa mnogo sitnijim izjavama od ove), nego zato sto tako osecam. Ne mislim, nego osecam. U tvojoj prici ima mnogo vise radosti i umetnosti zivljenja nego u nekim cije su okolnosti i dogadjaji mogu, opste prihvacenim pravilima, okarakterisati kao mnogo ‘sretniji’ nego tvoji.
Posto te poznajem i van ovog bloga i elektronskih prica, tvrdim da si zadovoljna, nasmejana i srecna zena, a to tesko da bih mogla da ovo jeste tuzna prica. Tako da prakticno ispada, ‘extra’ ili ‘ordinary’ su samo epiteti sustina je negde na drugom mestu.
Citam, ne komentarisem, ali sada moram.
Bas pre neki dan sam pricala drugarici kako me odusevljava tvoj stav, tvoja borba, snaga, tvoje radosti oko ogromnih koraka koji su drugima neprimetne sitnice, tvoja ogromna ljubav koja se oseca iz svake reci.
Tuzna ako razmisljas na nacin “sta bi bilo da je…” Ovako, meni je najpozitivniji primer istinske ljubavi i pozrtvovanosti, a moglo bi da bude i opomena svima nama koji smo ponekad umorni i kukamo zbog “problema” sa svojom “obicnom” decom.
Pozdrav! 🙂
Menij e Blago tuzna prica samo kada pomislim da to sto se desava vama je mozda necija krivica i da nije moralo tako da bude. Ali, to je pluskvamperfekat.
Sve ostalo Vanja, nacin na koji ti to prihvatas, na koji se boris za svoje dete i njegovo dobro je -lepo i fenomenalno.
Kako tuzna kad se ja uvek obradujem novom tekstu i kad nas ti i Vanja uvek obradujete nekom vescu, necim novim sto ste naucile,….
Mozda bude tuzna nekome ko ne prati ceo blog, nego tako dodje i procita jedan post i ode. Ali oni nemaju uvid u celu pricu 😉
hvala devojke drage na divnim rečima 🙂
Nije. Da ne obrazlažem zbog čega kad več kažeš da ćeš ti napisati zašto nije pa će valjda razumeti oni koji ne razumeju.
[…] This post was mentioned on Twitter by Vera Mladjan and Branislav Smiljkovic, Ivana Jovanović. Ivana Jovanović said: Novi post na Blagu: Da li je Blago tužna priča? – http://bit.ly/9S35Mo […]
Nikako.
Jako ste pozitivne. Veselim se svakom vasem napretku.
Tuzan je splet okolnosti koji je doveo do specijalnih potreba.
Slazem se, nikako. Cesto svratim ovde da vidim sta ima novo, da li mozda neka nova slika, prica. Raduje me svaki korak u Vanjinom razvoju, svaki napredak. Kazda sitnica moze biti nesto veliko, znacajno, samo da covek ume pravilno shvatiti vretnost. Taj blog toga uci. Okolnosti su jedno blog drugo. Hvala ti za lepe trenutke sa vama.
Kada sam pročitala Blago, nekada davno, ono sve od početka, bila mi je tužna pomisao šta ste sve Vanja i ti preživele i pretrpele zbog nemarnosti drugih. U stvari to i nije bila toliko tuga, koliko je kod mene probudilo osećaj ljutnje i besa.
Međutim kada se nastavi sa čitanjem sve do danas, svako može da shvati da ovde nema ničega tužnog. Blago je sve drugo pozitivno i optimistično samo ne, tužna priča. 🙂
Prvi kontakt sa Blagom mi je bio izuzetno tužan. Teško mi je bilo i danima sam bila pod utiskom, čitajući postove random.
Sada, kada vas malo bolje poznajem, što preko bloga, što uživo mislim da to nikako nije tužna priča, naprotiv! Srećne ste što imate jedna drugu, Vanja tebe – mamu koja nije odustala od nje i trudi se da joj pruži što više može u svim pravcima i ti Vanju – koja se toliko trudi i ne odustaje da je svaka sekundica sa njom posebna i vredna ulaganja kao i u svako dete.
Tako da, draga Ivana, tvoja priča je uglavnom nasmejana, radosna, iznenađenja i puna optimizma i nade :*
ne,nikako.Cesto svracam da vidim sta ima novo.Radujem se svakom vasem napretku.I dosta toga sam naucila od vas dve devojke.
I tuzna je i nije!
Kad prodju godine vidis da nisi mogao da utices na mnoge stvari koje su ti se desile, i da je to jedini moguci put za mene, tebe, Vanju, Andriju….da si radio najbolje sto si mogao i onda nema mesta za tugu! Jer svako nosi onoliki teret koliki moze da podnese!
Vanja je presrecna jer ima takvu majku, a Ivana….verujem da sada zivot gledas skroz drugacije! Kazem to jer je i moj zivot podeljen na: zivot pre Andrije, i zivot sa njim! Ja se sada lepse i vise radujem malim stvarima, i mnogo manje se nerviram oko gluposti!
Ivanino blago je stranica koju posetim svaki put kada ukljucim internet, i uvek nadjem nesto novo i korisno, iako sam prosla kroz skoro sve te iste faze odrastanja deteta sa pp….
Ivana, hvala sto si tu!
Blago je sve samo ne tuzna prica, mesto sa mnogo pozitivne energije i ljubavi na koje se rado svraca !!!
Veliki pozdrav Ivana za tebe i Tvoje Blago 🙂
Hvala Saro, pozdrav i za sve vas :*
Ja mozda malo kasnim sa feedbackom…ali svakako da nije tuzna prica, meni je blago nesto sto mi daje snagu i energiju kad procitam vase dogodovstine, nesto sto mi da zelju i volju da idem dalje, nesto sto mi svaki put natera osmeh na lice. Blago je jedno parce suncanog neba kad pada kisa.
Ljubimo vas :*
blago je prica, koja daje nadu. prica koja gleda iz ugla, iz kog sa potpunim razumevanjem mogu gledati samo roditelji (i porodica), koji imaju dete sa “problemom”.
moj sin boluje od teskog genetskog obolenja, pri cemu svakodnevno trpi bolove i on i mi smo uprkos tome srecni.
nemerljivi i neuhvatljivi su putevi srece. jednostavno – ili znas da ides njima ili ne.
blago to svakako zna.
Snežana, dobro došla 🙂
O neeeee, Blago je lepota i ljubav. Svratim, oplemeni me, zaželim vam sreću i odem voleći Ivanu i mamu…
Branka dobro došla.
Ivana je mama 😉
Htedoh reći Vanjicu i mamu:)
E da, i ne može a da se ne primeti Vanjuška je baš lepa…iako mama to već zna:)
Pa i ja imam blago, zove se Marija, a blago ima sestru koja se zove Ana.Ana je starije blago.
Hajde sada ja sve vas da pitam-‘ta da kaćem Ani kada me pita kada će Marija početi da govori i kada će se igrati sa sekom?Šta da joj kažem, kada ne znam, šta da joj kađem da ne slažem a da ne bude tužno?