Posted on 32 Comments

Naručivanje ProEFA – neuspeli pionirski pokušaj

ProEFAKao što možda znate, Vanja pije omega 3 preparat. Do sad je pila ProEFA. Kad su se zalihe privele kraju, spremim se ja u akciju naručivanja novih količina.

Neko vreme unazad razmišljam da umesto ProEFA, čija je dostava prilično komplikovana, naručim EyeQ koji se bez problema preko neta naručuje i isporučuje za Srbiju, pa se dam u malo istraživanje.

Prvo oko količina. Vanjina doza ProEFA je dve kapsule dnevno, pa ako bih joj davala EyeQ chews, to bi onda bilo popriličan broj kapsulica dnevno. Druga opcija su EyeQ caps, ali njihov nedostatak je ukus. Ne prave se sa dodatnim ukusom.

Ništa, vratim se ja na ProEFA. Najpovoljnije naručivanje je i dalje na Shop in service, ali novitet je da sad u opcijama online naručivanja, postoji i Serbia and Montenegro.
Poželim ja da isprobam to da proverim koliko je koja opcija sigurna i brza. Dogovorim se sa bratom da naruči tri tegle da stignu kod njega, i da ih on pošalje poštom, a tri da naruči da stignu kod mene. Ali, ne može. Ne prolazi nešto oko poštanskog broja. Prošli put je bio neki problem oko FedEx-a. Niko nama nije kriv kad svakih par godina menjamo naziv države…

I tako, svih šest tegli stiglo snail mail-om, samo ovi američki puževi su ovog puta bili baš brzi. Sedam dana. Svaka čast.

Carinu nisam platila. Na pošiljke čija ukupna vrednost ne prelazi 30€ (sa poštarinom) ne plaća se carina. Pa… snađite se.

A što se tiče pionirskih poduhvata, probaću naredni put ponovo.

Prethodni tekstovi:
Omega 3, prvi deo, Mijelin
Omega 3, drugi deo, prikupljanje i prezentacija informacija
Omega 3, III deo, Izbor preparata, ProEFA

Pročitajte i naredni tekst, sa novitetima u naručivanju, iz 2019. godine:
Naručivanje ProEFA – noviteti

Posted on 3 Comments

Muzička radionica za decu sa autizmom

Od pre četiri godine postoji muzička radionica za decu sa autizmom. Pročitajte o tome.

Umeće življenja

Pesma za gusara, šmizlu i vilenjake

Dva Ognjena, Igor, Nemanja, Nikola, Aleksandra i Jovana pronašli su svoju „muzu” u Kseniji Mirković, koja je pre četiri godine pokrenula Muzičku radionicu za autističnu decu

Oni su tu, među nama, u skrovitoj tišini svog sveta zaklonjeni od zlih pomisli i grubih reči koje bi ih mogle povrediti. Prepoznajemo ih po pogledu: nikad se ne ukršta s našim, već beži nekuda u stranu, u daljinu, nezainteresovan, miran, taman i spor kao duboka ravničarska reka, ponekad usplahiren kao prestrašena ptičica uhvaćena u zamku.

„Vilinska deca” su kao neobrađeni dragulji, spolja grubi i naoko nepristupačni, iznutra beskrajno lepi, nežni i dragoceni. Na žalost, do te ranjive unutrašnjosti je teško dopreti, teže nego do pravih dijamanata. Mali „vilenjaci” sami ne umeju da probiju tu nevidljivu ljušturu koja ih odvaja od ostatka sveta, i najčešće život provedu usamljeni i izopšteni, noseći svoju različitost – autizam – kao žig nedodirljivih.

Naravno, do ovakvih rezultata ona i njena „raspevana osmorka” nisu došli ni lako, ni brzo. Lepa, sitna i žustra mlada žena ogromnih tamnih očiju, nepokornih i strogih, polako, strpljivo i odlučno je gradila prolaz do svojih ćudljivih štićenika, dece koja ne vole promene, plaše se nepoznatog, teško prihvataju bilo kakvo odstupanje od rutine i začas se uznemire, ne umeju apstraktno da razmišljaju, pa svaki iskaz shvataju bukvalno. Čim je, međutim, veza uspostavljena, i mala družina naučila šta se od nje očekuje i kako to da postigne, sve je išlo lakše.

pročitajte ceo tekst

Posted on 2 Comments

Sladoled iz kalupa

Express domaćica ponovo na delu.

Bila sam na kafi nekoj danas, sa drugaricama, i pomene se pravljenje torti. Ja to obično ne radim. Ne pravim torte, kupujem ih.

Pridržavam se sopstvenog saveta: “sve što možeš da ti neko drugi uradi, prihvati i iskoristi” samo u ovom slučaju malčice drugačije protumačenim. A tumačenje sam prihvatila od jednog svog profesora. Divan profesor, meni ne baš mnogo interesantan predmet – motorna vozila. Profesorova priča ide ovako:

Crkla mi guma na vratima veš mašine. Odem u radnju, kupim odgovarajuću, prema modelu mašine, vratim se kući i provedem 3h mučeći se da namestim gumu. Pozovem majstora, on dođe, za 5 minuta namesti gumu, i naplati mi debelo.

Naravoučenije. Radi samo ono za šta si siguran da znaš da uradiš, i to radi najbolje kako umeš. Sve ostalo, pusti drugom da uradi za tebe. Pritom ceni svoj rad, i budi svestan, sposoban i savestan da mu odrediš pravu cenu.

I tako, princip motornih vozila i veš mašine primenjen na torte izgleda ovako: ne pravim torte jer nisam sigurna da će uvek ispasti najbolje moguće, po ukusu i po izgledu, već platim nekom da je napravi za mene, i onda sigurno znam da će izgledati i biti ukusna za 10.

A što vam ja sad sve ovo pričam? (Ne pričam nego pišem, reći će neki, ali ja pišem baš kao da pričam…)
E, pa u pomenutom razgovoru uz kafu, pomenut je jedan savet koji je baš ranga express domaćice, pa sam ja bila veoma znatiželjna da ga isprobam.

I tako je nastao Sladoled iz kalupa.

Umutim sladoled iz kesice, ukus po izboru, prema uputstvu sa kesice.
Kutiju odgovarajuće veličine obložim providnom samolepljivom folijom.
Na dno poređam piškote.
Sipam umućeni sladoled
Preko sladoleda poređam piškote.
Zatvorim i stavim u zamrzivač dovoljno dugo da se sladoled stegne.
(Ako ste baš mnogo znatiželjni kako će eksperiment da ispadne, dozvoljeno je čekati i kraće.)
Izvaditi kutiju sa sladoledom.
Okrenuti je.
Sadržaj istog momenta, sa zalepljenom folijom ispada iz kutije.
Odlepiti providnu foliju.
Iseći sladoled sa piškotama.
Pojesti.
Nekoliko poslednjih koraka ponoviti, ali ne previše puta, da vam ne pripadne muka.

Sladoled Sladoled Sladoled Sladoled Sladoled Sladoled

Prijatno.

Posted on 3 Comments

Laku noć

Kad bude vreme za spavanje, odvedem je da se popne u krevet, pokrijem je, poljubim, poželim laku noć (to obično bude mnogo smešno) i izađem iz sobe.

Ali ne, ne spava se tako. Prvo mora soba da se “pospremi”. Ova plišana igračka je zec, koji stoji na komodi, preko puta kreveta. Večeras je on glavni glumac. I spava se naravno na velikom krevetu.

Spava Spava

Laku noć Vam želim. Lepo spavajte.

Posted on Leave a comment

Grad finansira projekte iz oblasti dečje zaštite

Grad finansira osam projekata društvenih i nevladinih organizacija iz oblasti dečje zaštite

U toku ove godine iz gradskog budžeta finansiraće se osam projekata društvenih i nevladinih organizacija iz oblasti dečje zaštite. .

– Finansiraće se projekti iz oblasti dečje zaštite koji se odnose na unapređenje vaspitno-obrazovnog rada u predškolskim ustanovama, a koji nisu obuhvaćeni obaveznim programima Ministarstva prosvete. Cilj je da se podrže projekti koji predstavljaju inovacije ili unapređenje postojećih programa u sistemu dečje zaštite i predškolskog vaspitanja i obrazovanja. U programima će učestvovati romska deca mlađeg i predškolskog uzrasta, deca i majke koji borave u „Sigurnoj kući”, roditelji mališana jaslenog uzrasta, deca koja borave u beogradskim vrtićima, kao i mališani sa posebnim potrebama i sa autizmom.

Sprovođenjem projekta „Inkluzivni model u predškolskim ustanovama” Udruženja za edukaciju grupa i pojedinaca, u kome će učestvovati vaspitači, stručni saradnici, roditelji i deca sa posebnim potrebama, podstaći će se uključivanje dece sa smetnjama u razvoju u redovan vaspitno-obrazovni sistem. Programom „Pesmom i igrom do inkluzije” Republičkog udruženja za pomoć osobama sa autizmom muzičkim kompakt-diskom promovisaće se muzičke sposobnosti dece sa autizmom koja borave u predškolskim ustanovama.

Pročitajte celu vest na sajtu Beograd.rs

Posted on 5 Comments

Saosećanje i ljubomora

Dve odvojene emocije, potpuno različite, i rekla bih, jedna dobra, druga loša.

I dve pohvale u dva uzastopna dana.

Epizoda jedan: “Saosećanje”

Dečak D. iz Vanjine grupe odbija da uradi šta od njega traže, i kmezi se pokušavajući da izbegne aktivnost. Defektolog se “igra” ogledala, i kmezi se njemu. Vanja prilazi defektologu, misleći da je sad ona tužna, pipka je rukama po licu, kao da joj briše suze i kao da je teši i “kaže” joj da ne bude tužna.

Ja bih očekivala da će i ona početi da se kmezi, pošto na plač drugoga, “odgovara” tako što i ona počinje da plače. Za ovo je veoma pohvaljena, reče defektolog da se oduševila.

Epizoda dva: “Ljubomora”

Leto je, manje je dece u vrtiću pa spajaju grupe. Devojčica koja nije u Vanjinoj grupi mazi se sa njenim defektologom. Vanja se gura, sklanja devojčicu, i gura se da se ona mazi. Otovreno pokazivanje ljubomore.

Moje očekivanje je ponovo pogrešno. Ovog puta od strane defektologa. I za ovo je pohvaljena, mada bih ja očekivala da je ljubomora loša osobina. Ali ne, pokazivanje loših osobina je takođe dobro, i poželjno. Time pokazuje da ima stav.

Posted on Leave a comment

Najbolji đaci uprkos poteškoćama

Bravo dečaci! Svaka čast!

Beograd — Po prvi put u Srbiji, dvoje đaka sa poteškoćama u razvoju ravnopravno su završila redovnu osnovnu školu sa svojim vršnjacima, i to kao najbolji.

Dva dečaka iz beogradske osnovne škole “Oslobodioci Beograda”, učenici su generacije, a juče su im, zajedno sa vršnjacima iz ostalih palilulskih škola, dodeljene nagrade za dobro učenje. Ovo je jedan od prvih primera početka primene inkluzivnog obrazovanja.

Trinaest obaveznih predmeta, i nekoliko izbornih samo u osmom razredu – to su odabrali i savladali Ljubomir Tintor i Matija Lagator, ravnopravno sa svojim vršnjacima.

Ljubomir boluje od cerebralne paralize, ali ga to nije sprečilo da pokaže svoje znanje na časovima, a prošle godine je bio drugi na opštinskom takmičenju iz istorije.

Kaže da je ponosan na svoj dosadašnji uspeh, a nada se uspešnoj advokatskoj karijeri.

Drugi učenik generacije u školi “Oslobodioci Beograda” je Matija Lagator, koji pati od disleksije, a opet je završio osmogodišnju školu sa svim peticama, i osvajao najbolja mesta na takmičenjima iz informatike i matematike.

Ovo je prvi primer da deca sa specijanlim potrebama završe školu na čelu generacije.

ceo tekst

Posted on Leave a comment

Neverovatne priče neprimetnih

Ako ste ovih dana u Kragujevcu, pogledajte izložbu “Neverovatne priče neprimetnih života”.

„Neverovatne priče neprimetnih života“, putujuća izložba fotografija o životu osoba sa invaliditetom, autora Marija Boče, otvorena je preksinoć u kragujevačkom Studentskom kulturnom centru.

Kragujevac je, inače, šesta destinacija ove putujuće izložbe koju organizuje kancelarija Italijanske kooperacije u Beogradu i koja kroz priče o životu osoba sa invaliditetom govori o potrebi prihvatanja i razumevanja različitosti ljudi koji žive u našem neposrednom okruženju.

U okviru ove celonedeljne izložbe, u ovdašnjem SKC-u se svake večeri organizuju projekcije italijanskih filmova koje takođe govore o životu osoba sa invaliditetom. Pokrovitelj izložbe je Ministarstvo rada i socijalne politike.

cela vest

Posted on Leave a comment

Javna rasprava o Nacrtu strategije za unapređenje inkluzivnog obrazovanja

Javna rasprava o Nacrtu strategije za unapređenje inkluzivnog obrazovanja romske i druge marginalizovane dece biće održana u zgradi opštine Novi Beograd, u ponedeljak, 22. juna, u 12 sati. O Nacrtu strategije govoriće Miloš Petrović, zamenik predsednika opštine, Dušanka Gačić-Bradić, rukovodilac programa „Save the children” UK – Program za Srbiju, Dragan Radovanović, koordinator projekta, i Svetlana Vlahović, koordinator Saveta za podršku inkluzivnom obrazovanju opštine Novi Beograd.

Opština Novi Beograd zaključila je Sporazum o razumevanju i saradnji sa međunarodnom organizacijom „Save the children” UK – Program za Srbiju, koji se odnosi na projekat „Inkluzivno obrazovanje romske i druge marginalizovane dece u opštini Novi Beograd”.

U okviru tog projekta formiran je Savet za podršku inkluzivnom obrazovanju, izrađen Nacrt strategije i Akcioni plan za unapređenje inkluzivnog obrazovanja. Nacrt teksta ove strategije usvojilo je Veće gradske opštine Novi Beograd, a posle javne rasprave tekst će biti prosleđen Skupštini opštine na usvajanje.

izvor: Beograd.rs

Posted on 1 Comment

Pod jednakim uslovima?

U najavi je novi zakon o predškolskom obrazovanju.

U novinarskim tekstovima možete pročitati sledeći pasus:

U predškolskim ustanovama obezbeđuje se i rad sa decom sa smetnjama u razvoju, pod jednakim uslovima, a ostvaruju se i drugi programi, u zavisnosti od potreba i interesa dece.

pročitajte ceo tekst

Šta to znači da se sa decom sa smetnjama u razvoju obezbeđuje rad pod jednakim uslovima? Njima upravo trebaju drugačiji uslovi. Treba im obezbediti da pokušaju da se ostvare jednako kao i njihovi vršnjaci, za to im obično trebaju upravo drugačiji uslovi.

To je upravo ona inkluzija, kako je mali Dokica zamišlja…