Posted on 38 Comments

Useljenje

Propustila sam da napišem post za tri godine blogovanja, ne baš sa namerom, ali eto, desilo se. Onda shvatih, da zapravo ništa nije slučajno.

Februar je mesec u kom nam se dešavaju razni počeci. Februara pre šest godina, rodilo se Blago. Februara ove godine desiće se konačno nešto što odavno očekujem. Možda je baš zato februar pravo vreme i za ovaj novi početak.

Dragi prijatelji, vi koji ste nas čitali na starim adresama, od sada smo samo ovde.

Dobro nam došli.

P.S. Samo molim vas, pazite, boja se još nije osušila, krečimo.

Posted on 5 Comments

Duvan

Ja sam nepušač. Možete mi verovati ili ne, ja nisam nikad u životu zapalila ni jednu cigaretu. Imala sam 15 godina kad mi je otac umro, ja obično kažem, od pušenja. Imao je 49 godina, i pušio je 3 pakle cigareta svakog dana. I u stanu, naravno. Verovatno je sve smrdelo, nisam ja to ništa primećivala. Zato sam kasnije počela da osećam i najmanju moguću količinu duvanskog dima u vazduhu.

Subotom predveče, Vanja dolazi kući. Otvaram vrata, ona ulazi i zapahne me smrad.

Kako nekome objasniti da se u automobilu ne puši, kad se u njemu vozi dete. Sopstveno dete. Kako je moguće da ne može da se izdrži 10-15 minuta?

– Nisam.
– Jok, ja sam. Kako joj onda smrdi kosa na duvanski dim?

Posted on 11 Comments

Ne hvala, neću nazad

Ovo je jedan potpuno lični utisak od malopre.

Vraćam se kući iz vrtića, vidim ima nešto u sandučetu, otvaram, kad ono jedan tri-fold letak, kao pismo, šatro na kućnu adresu (koga li će samo da prevari) od jednog od predsedničkih kandidata.
Nisam još ni otvorila, vidim od koga je, i razmišljam se da li da ga iscepam i bacim. Uzmem ga ipak. Penjem se do stana, otvaram prvi od tri dela, čitam prvu rečenicu ispred vrata. Kaže:
“…upućujem ga direktno na Vašu kućnu adresu, jer direktan je i način na koji iznosim svoje mišljenje, kao i princip kojim suštinski poštujem Vaše mišljenje i Vaš glas”
Ahaaaa, kako da ne.
Smejem se u sebi, otključavam vrata, otvaram dalje, vidim potpis kandidata.

I tad shvatih zašto sam oduvek znala da za njega i njegovu opciju neću da glasam.

Rukopis nagnut ulevo, kao da stremi unazad.

Hvala, neka, ja bih ipak napred.

Posted on 24 Comments

Call it a coincidence?

Vidim ispiraju usta, a pojma niko nema zapravo šta se desilo, glavno da onaj ko se usudi da napravi neki potez bude grbav. A onaj ko ga je naterao, i sve vreme terao da takav potez učini, taj je zlatan. Ma hajte molim vas.

Neću da objašnjavam ništa.

Još sam tu. Naravno. Niste valjda sumnjali. Nisam imala ja čiji link da obrišem, on je odavno već obrisan, onda kada je trebalo. Onda kad su pričane priče iza leđa.

Ako vas šta zanima, pitajte, 1 na 1. Eno maila u sidebar-u.

Posted on 21 Comments

Pokrij se

Uveče, posle večere i kupanja sedi na trosedu, pokrivena ćebetom, gleda TV. Ne voli da je pokrivena, očas posla izvuče nogu ispod ćebeta, i pipka se po prstićima. Svako malo, ja moram da je podsetim.
“Vanja ne otkrivaj se.”

Ponekad uvuče noge pod ćebe, ali uglavnom ja moram da ustanem da to uradim umesto nje.

Posle ide u krevet, a jorgan je u milisekundi već kod nogu, iako je uredno zaglavljen sa obe strane između kreveta i dušeka. Ne vredi ništa.

A strah me je da će da nazebe ako spava otkrivena, noću nije baš tako toplo.

I tako mi muku mučimo sa pokrivanjem.

Danas, uzimam je iz vrrtića, kad mi defektolog ispričala novost.

Između užine i ručka, vreme je za odmor, razmeste im krevetiće. Vanja ustaje. Vraćaju je, ali ona “svraća” do nove devojčice koja je od skoro tu, i povlači prekrivač da je pokrije.

Još samo da na sebe primeni…

Posted on 11 Comments

Indijanac

indijanacOvih dana padanje na dnevnom redu.

Pre neki dan, iz vrtića zarađena krastica na nosu, već polako prolazi, sinoć, jurca po sobi, i TRAS, udarila se u obraz.

I eto nama indijanca.

A ja sam se kao klinka često igrala “kauboja i indijanaca”.

Posted on 18 Comments

Kako naljutiti sopstveno dete

vidiš da sam ljutaKupiti joj jaknu.
Obući jaknu da probaš kako joj stoji.
Ne izaći napolje.
Skinuti jaknu.

Aaaa. To nemojte nikad da radite.

Jakna se oblači da bi se išlo napolje.
Obuci jaknu
Izađi napolje.
Uđi.
Skini jaknu.

Jakna sme da se skine tek kad se vratiš od napolje.
Jakna se ne isprobava. To ničemu ne služi.

Posted on 11 Comments

Ovako ja pijem vodu, a vi?

Malo sam prosula, al’ šta ima veze, daj da popijem to što je ostalo.

Samo mali “hint” šta da gledate (nered okolo molim ne gledajte):

  • prvi pokušaj vraćanja čaše na pult nije uspeo, jel gleda u mene, tj aparat;
  • razume i posluša kad joj kažem da podigne, i stavi čašu gore;
  • ona inače ne ume da čučne, ali ipak uspeva da se sagne i dohvati čašu sa poda, a da pritom ne izgubi ravnotežu;
  • drugi pookušaj stavljanja čaše na pult je uspešan;
  • pipka flašu koja stoji pored, pošto nije popila koliko je želela, nije u čaši bilo dovoljno;
  • na moje pitanje “hoće li još da pije” nešto mi odgovara glasom.

Ovde se film prekida iz razumljivih razloga, morala sam još vode da joj sipam.

LJUBIMO VAS SVE.

Posted on 35 Comments

Najbolja supa na svetu

I to ja samo citiram onoga Nekog ko je poslednji tu supu jeo.

Supa k’o supa, najobičnija, barem meni. Ja takvu jedem oduvek, moja je Baba pravila. Ja sam je samo malo ekspresno modifikovala.

Prvo malo backgrounda. Niste valjda mislili da ćete se izvući samo sa receptom.

Dešava se 1970 i neke, negde na moru. Restoran, ja sa kevom i ćaletom, konobar zvani “čika” donosi supu i sipa u tanjire.
– Čikooo, odakle ti ova supa?
Čika u totalnom zbunu, ćale odgovara – Baba je poslala.
– Baba? Pa kad je poslala? Kako je to stiglo?
– Avionom, malopre je sleteo, vidiš da je još vruća.

Čika i dalje zbunjeno gleda, ne kapira, očigledno, ali ne uzbuđuje se valjda previše.
– Nije ovo Baba pravila, gde su dronjci? Čiko, šta je ovo unutra?
Čika, ohrabren što sam ga pitala, odgovara k’o iz topa – Riža.
– Štaaa? Ovo je pirinač, pojma ti nemaš. I neću ovo da jedem, nije ovo Babina supa.

E tako. Ajde sad da vas pustim na miru.

Supa s dronjcima

Zavisno od toga kakvu supu želite, za pileću vam treba belo meso (nikako onaj sitniš koji posle ne može da se iskoristi za rusku salatu) , a recimo za juneću, ribić, nikako rozbratna, od ribića je supa mnooogo bolja. Meso kod mene skoro uvek smrznuto, direktno iz zamrzivača, kupljeno dakako u mesari iza ćoška (imam dobrog “ličnog” mesara, i to je važan deo, da ne zaboravim). Dalje vam treba nekoliko šargarepica, ne preterujte da supa ne bude slatka; malo celera, korena i lista; jedna glavica luka, ja preferiram crveni; začin, onaj od seckanog sušenog povrća, sad ih ima mali milion, da ne reklamiram ni jedan; soli po ukusu; nekoliko zrna bibera.

Sve to stavite u express lonac, nalijete vodom, uključite. Kad propišti, da vri (pišti) najviše 20 minuta. Ovo zavisi od količine mesa, kao i od toga da li je meso stavljeno smrznuto, ili je prethodno odmrznuto. Isključite i ostavite da se malo ohladi. Procedite.

Ako nećete da odmah sve pojedete, nemojte začinjavati sve odjednom.

E sad ide glavni deo. Dronjci su rezanci. Jedno celo jaje i malo brašna, recimo malo više od jedne kašike, ne merim to, ja onako odokativno. Umutiti dobro viljuškom. Treba da bude gusta smesa slična onoj za palačinke, ali da teško “curi” sa viljuške.

Supu u širem sudu (šerpi) staviti da proključa, i smanjiti temperaturu, da ključa vrlo slabo. Umućenu smesu za dronjke polako, u tankom mlazu preko viljuške kojom ste mutili sipati u supu koja jedva vri. Polako. Dronjci odmah isplivavaju na površinu, pa ćete posle nekog vremena morati da ih malo pomerite, kako biste napravili mesta da i ostatak smese dospe u supu i skuva se. Čim sipate svu smesu, supa je gotova. Pospite je sušenim vlašcem u šerpi.

Servirajte. Posolite i pobiberite po ukusu, ako želite.
Prijatno.

Konzumira se isključivo uz poljubac. To me Deda naučio da tako treba.

Što pretekne od ručka, može iz ćase u pola noći ispred TV-a.

Najbolja supa na svetu, za ispunjenje novogodišnje želje.

Posted on 2 Comments

Naši Deda Mrazovi

Ja sam ovih dana, zapravo bolje rečeno nedelja, bila baš bolesna, toliko da je Vanja morala da propusti oba Deda Mraza, onog u vrtiću kao i onog kod mene na poslu.

Eee, ali i mi Deda Mraza za trku imamo. Komšija, dva sprata iznad nas, gluvonemi gospodin, sa pravom belom kosom i bradom, svake godine “igra” Deda Mraza. I ove, kao i svih prethodnih godina, svratio je i kod Vanje.

Mamaaa, došao Deda Mraz Dobro veče, hoćete pola 'plazme'?

A i meni se ispunila novogodišnja želja.