Posted on 9 Comments

Decenija blogovanja

10 godina BlagaNa današnji dan pre ravno deset godina nastao je ovaj blog. Bez bilo kakve namere i vizije, jednostavno sam pisala da ne zaboravim, pisala da sebi olakšam dušu.

Bilo je perioda sa više i manje aktivnosti na blogu, perioda besplatnih blog zajednica, međunarodnih, lokalnih iz susedstva, naših domaćih, i konačno sopstvenog domena.

Neki od perioda iz blog zajednica doneli su mnogo zajedničkih postova, druženja online i offline, i taj mi je period ostao u najlepšem blogerskom sećanju. Prelaskom na sopstveni domen sam se osamila, tek ponekad imala nekog gosta blogera, i ubrzo se razmena mišljenja sa foruma blog zajednice preselila na društvene mreže. Vreme je postalo brže, postovalo se kraće i sve češće na mrežama, a sve manje na blogu.

Društvene mreže su pojele ovaj blog.

Lakše je i brže napisati tvit, kratki status i link na fejsbuku nego smisliti, napisati i oblikovati post za blog. To zna svako ko je nekad probao da napiše post. Nije to baš samo sedneš i napišeš, koliko god se jednostavno činilo.

Kriva sam, priznajem. Tamo me ima, ovde me nema. Nije to nikakvo opravdanje, znam, mnogi su svoje blogove održali i u vreme brzih društvenih mreža.

Možda bih mogla da ovo mesto ponovo probudim, i napravim ga boljim nego što je bilo u poslednjih godinu-dve.

U međuvremenu se u našim životima izdešavalo ponešto lepog.
Sebe neću mnogo da pominjem, lepo mi je, ako me znate, onda znate i to.
Vanja je iz vrtića prešla u Dnevni boravak za decu sa smetnjama u razvoju, malu grupu velike dece koja je sjajno prihvatila, i defektologe i celu ekipu Boravka koji su baš kako su ih opisali i preporučili iz vrtića.

10 godina

Fotka saobraćajnog znaka uslikana danas pod neverovatno nepovoljnim okolnostima, sunce pravo u oči, a ideja dobijena iz knjige 1000 signs koju bih mogla da vam pokažem kroz neke postove.
Fotka sa svećicama preuzeta odavde.

E pa neka mi je srećan deseti rođendan Blaga.
Čitamo se i dalje, nadam se.
Najmanje još ovoliko.

Posted on Leave a comment

Komunikacija bez govora

Vanja ne govori.
Ali to nije prevelika prepreka za komunikaciju, makar ne onu osnovnu.
Razume dosta pojmova za objekte i radnje koje upotrebljava.

ovde pokazuje da joj pročam šta rade golubovi

U članku na engleskom pronašla sam veliki broj načina komunikacije sa detetom koje ne govori. Do mnogih od njih sam došla sama, intuitivno, naročito one sa početka spiska, njih uglavnom sve koristimo. Da me je neko pitao pre čitanja ovog teksta da objasnim kako komuniciramo, možda bih uspela da nabrojim 5-6, ali čitajući shvatam da smo zapravo nas dve učile zajedno i postupno kako da komuniciramo. U vrtiću koriste još i flashcards, njih nameravam da uvedem uskoro i kod kuće.
Napredne tehnike sa kraja spiska još nismo isprobavali, proučićemo ih.

Evo linka do članka da pogledate sami:
23 Ways To Communicate With A Non-Verbal Child

“Just because a person can’t speak doesn’t mean they have nothing to say.”

Posted on 12 Comments

Makaze i sklanjanje u kupatilo

Čujem je pušta vodu u kupatilu i spušta dasku. Ustajem da vidim…

Sad malo unazad.

Iz nekog razloga obožava da mažnjava makaze. Zna da joj ne dozvoljavam, ali svako malo hvata krivinu i mazne ili one velike koje stoje u kuhinjskoj fijoci ili makazice za nokte koje su u kupatilu.

Malo ranije danas, već je uzimala te male, i njima se igrala u sobi. Primetim ja, uzmem ih, pitam što je to opet uzimala i vratim ih nazad. Ona kao postiđena, saginje glavu, zna da je uzela što ne sme.

Još malo unazad.

Provalili su je u vrtiću da kad joj se neka aktivnost ne dopada, ili neka osoba koja od nje previše traži, ona ustaje od aktivnosti i odlazi u kupatilo. I tamo sedi. I sedi. I sedi… I ništa ne uradi, naravno, već se samo sklanja na “sigurno mesto”.

Sad jedan flashback from childhood.

To isto sa kupatilom sam radila i ja. Identično. Kad mi smetaju, ili me nerviraju, kupatilo je spas.

Sadašnje vreme.

Čujem je da pušta vodu u kupatilu i spušta dasku. Ustajem da vidim, pomislim da je kakila (izvin’te sad ako vam je ovo nepristojna reč, to je samo obična fiziološka radnja), treba da je obrišem.  Ona se već obukla. Podižem dasku, i ugledam makazice u šolji.

Otišla je u kupatilo da se na miru (da joj ne smetam) igra makazicama. Ispale su joj. Našla je rešenje: povukla vodu i spustila dasku. Da se ne vidi.

I ja sam ponovo ponosna, kako god se to možda nekima činilo čudnim.

Sad još jedan flashback from childhood.

Kako bre ova moja keva uvek sve zna šta sam ja radila?

Posted on Leave a comment

Novi centar za inkluziju

“Centar za inkluziju će omogućiti da se deca sa smetnjama u razvoju uključe u redovne društvene tokove, doprineće jačanju porodičnih kapaciteta, a ujedno će obezbediti jednake uslove i prava za sve. Moći da primi šezdesetoro dece uzrasta 3,5 do 6,5 godina.”

A šta posle tog uzrasta?

Pročitajte ceo tekst na sajtu RTS-a.

Posted on Leave a comment

Četrnaest personalnih asistenata na NBG

To je ako sam ja razumela, za četrnaestoro dece, a piše da ih je 36 u predškolskom, osnovnim i srednjim školama. Kako će odabrati kojih četrnaestoro će dobiti asistente, ostaje da vidimo. Važno je ipak da se počinje.

Ceo tekst pročitajte na sajtu Grada Beograda: Personalni asistenti radiće sa decom ometenom u razvoju

Posted on Leave a comment

Telefonska linija za roditelje dece sa smetnjama u razvoju

Kako na sajtu Grada Beograda saznajem, osim telefona, moguć je i kontakt emailom. Ovo je zaista za svaku pohvalu.

Evo celog teksta sa sajta Beograda

Otvorena telefonska linija za roditelje dece sa smetnjama u razvoju

U Sekretarijatu za dečju zaštitu od ponedeljka je otvorena posebna telefonska linija 3309-249, na koju mogu da se jave roditelji dece sa smetnjama u razvoju. Svakog radnog dana od 8.30 do 16.30 časova stručni saradnik u telefonskom kontaktu s roditeljima razgovaraće o različitim problemima i potrebama sa kojima se suočavaju. Na taj način se u razgovoru stručnog radnika sa roditeljima dolazi do informacija o stvarnim potrebama dece sa smetnjama u razvoju i njihovih porodica.

Roditelji su slobodni da izlože predloge i sugestije o onome što im je neophodno, a sve u cilju poboljšanja kvaliteta rada sa ovom populacijom i stvaranjem što boljih uslova za pružanje podrške i planiranja novih servisnih usluga. Roditelji mogu da se obrate Sekretarijatu za dečju zaštitu i elektronskim putem na mejl adresu
ana.nikolin [et]  beograd.gov.rs.