Posted on Leave a comment

Komunikacija bez govora

Vanja ne govori.
Ali to nije prevelika prepreka za komunikaciju, makar ne onu osnovnu.
Razume dosta pojmova za objekte i radnje koje upotrebljava.

ovde pokazuje da joj pročam šta rade golubovi

U članku na engleskom pronašla sam veliki broj načina komunikacije sa detetom koje ne govori. Do mnogih od njih sam došla sama, intuitivno, naročito one sa početka spiska, njih uglavnom sve koristimo. Da me je neko pitao pre čitanja ovog teksta da objasnim kako komuniciramo, možda bih uspela da nabrojim 5-6, ali čitajući shvatam da smo zapravo nas dve učile zajedno i postupno kako da komuniciramo. U vrtiću koriste još i flashcards, njih nameravam da uvedem uskoro i kod kuće.
Napredne tehnike sa kraja spiska još nismo isprobavali, proučićemo ih.

Evo linka do članka da pogledate sami:
23 Ways To Communicate With A Non-Verbal Child

“Just because a person can’t speak doesn’t mean they have nothing to say.”

Posted on 6 Comments

Farmerke

Vanja je subotom kod oca, vraća se u 19h. Malo pre toga, kuma i ja vratile se sa kuglanja, sedimo, pričamo  i pijemo kafu. Vanja stiže, mota se po sobi, malo traži da je zabavljamo, naizmenično nas dve.

Onda u jednom trenutku, vuče za ruku, pokazuje mi da ustanem. Ja pomislim hoće u toalet, ali ne, gura me u spavaću sobu. Pokazuje mi da sednem na krevet, ja i dalje ne kapiram šta hoće, pomislim spava joj se. “Udara” me po kolenima, ja pomislim da ja treba da spavam, podignem noge na krevet, ona negoduje, i dalje me “udara po nogama”. Ja konačno shvatam. Imam farmerke obučene, a unutra se nosi trenerka. Moram da se presvučem. Valjda je pomislila da ću ići negde pošto nisam u trenerci, to baš ne voli.

Od tad me već dva puta podsetila da se presvučem, pošto sam ja namerno odugovlačila, čekajući njenu reakciju. A ona, stoji na vratima sobe, i proverava, da li se stvarno presvlačim, ili foliram.