Month: August 2010

Posted on by — 12 Comments

BlogDay 2010

/janavi/Blog/Baneri/badge_red.gif
Today’s the day. BlogDay 31. avgust.

Šta je bre ovo, niko na srpskoj blog sceni se nije setio ovoga? Kako je to moguće. Ajd’ dobro, biću ja prva.

Ako i vi želite da učestvujete, uputstvo pročitajte ovde.

Dakle, potrebno je da preporučim pet novih blogova. Evo ih:

1. Definitivno prva na spisku moja omiljena devojčica (i po obrazovanju buduća koleginica) Leyla. Blog, i sajt sa nosivim divotama. Gledajte, ako vam se šta dopadne, naručite. Ja sam ponosna vlasnica nekoliko predivnih komada nakita.

2. Sjajan, ali sjaaaajan blog o učenju engleskog jezika. Toplo preporučujem. Kako da nikada ne naučiš engleski ! : )

3. Simpatične životne pričice. Moj tzv. život. Piše Tanja, pročitajte.

4. Smarach divno slika grad. Preporučujem.

5. Poslednja, ali definitivno ne najmanje važna, Verkić, kao mesto gde ćete uvek naći inspiraciju za otkrivanje novih blogova. Verkić, skidam kapu. Uspesi, padovi i život uopšte.

Posted on by — 7 Comments

Poljubi me

U poslednje vreme, Vanja pravi predstavu ujutru u vrtiću. Mazi se sa mnom i grli me, neće da uđe. Kratko to traje, dok ne dođe neko po nju, onda sa njima nastavlja grljenje i maženje.

I pojma nemam šta joj je odjednom, kod kuće to ne radi, niti je ikad htela. A ja volim. Kad joj kažem hajde me zagrli, ona ponekad posluša, raširi širom ruke oko mog struka, zagrli me 12 milisekundi, i onda otrči svojim poslom.

Sa ljubljenjem je još gora. Ne ljubi uopšte, nego se podmeće da ja nju poljubim. Onda se ja malo napravim blesava, podmetnem se ja njoj, a ona se naljuti, okrene mi glavu da ipak poljubim ja nju…
i kako onda da je ne poljubim… po sto puta…

(nekoliko dana bezuspešno pokušavam da je ulovim i uslikam ovo, tako da fotke, iako sam ja zamislila da je ima – nema)

A ja… ja i dalje čekam poljubac…

Posted on by — 1 Comment

Znam da ne smem

Zašto deca uvek diraju ono što ne smeju, i tačno znaju da ne smeju. U tome se ni Vanja ne razlikuje od tipične dece. Onog sekunda kad izađem ona uzme ono što joj ja ne dozvoljavam, pa kad uđem, nevešto pokušava ili da skloni kao da ja ne vidim, ili se smiri, čeka da joj to uzmem, i da vidi hoću li vikati ili šta… a ja htela da crknem od smeha.

I uopšte nema veze što sad opet imam izgrižene naočare za sunce, možda baš to postane najnoviji modni detalj bez kog se ne može…

Posted on by — Leave a comment

Razumem

Nećka se jutros da uđe.

Sačekuje je jedna od defektologa rečima ‘hajde, još samo danas, pa onda dva dana se odmaraš’.

A Vanja, kao da je razumela da je petak, istog momenta stavlja osmeh na lice, i polazi sa njom.

Jedna stvar je sigurna, mnogo više stvari ona razume i zna nego što ume da nam svima pokaže.
Nadam se iskreno da će nas jednog dana u to uveriti. Čak i mene.