Zašto deca uvek diraju ono što ne smeju, i tačno znaju da ne smeju. U tome se ni Vanja ne razlikuje od tipične dece. Onog sekunda kad izađem ona uzme ono što joj ja ne dozvoljavam, pa kad uđem, nevešto pokušava ili da skloni kao da ja ne vidim, ili se smiri, čeka da joj to uzmem, i da vidi hoću li vikati ili šta… a ja htela da crknem od smeha.

I uopšte nema veze što sad opet imam izgrižene naočare za sunce, možda baš to postane najnoviji modni detalj bez kog se ne može…