Posted on 4 Comments

Saobraćaj u Beogradu

Kako regulisati saobraćaj u Beogradu? Evo jednog radikalnog predloga: Ukinuti sve saobraćajne propise, ukloniti saobraćajnu miliciju, ukinuti polaganje vozačkih ispita i dozvoliti pirodnu selekciju i vozača i kola..

Duško Radović

Hvala mojoj kumi Dimi za ovaj quote.

Posted on 3 Comments

Biram da recikliram

Mislila sam da propustim pisanje o radionici, ali evo ipak njenih rezultata.

Pre neki dan u rss iskočilo mi ovo

cvetovi od papira
(photo by make and takes)
i obećah da ću pokazati kako su naši u vrtiću (roditelji i defektolozi, dečica su naravno pomagala) napravili nešto slično. Radionica je bila u okviru obeležavanja dana planete Zemlje, tema je bila Biram da… naš vrtić imao konkretnu temu — recikliranje.

Ja sam samo ušla, i otišla da gledam druge vrtićke aktivnosti, a oni su napravili sve ovo. Pogledajte!

Drvo na ulazu Drvo na ulazu Drvo na ulazu Drvo na ulazu Drvo na ulazu Drvo na ulazu

Štand sa sitnim rukotvorinama.

Štand razvojnih grupa
I naše cveće, slično onom sa prve slike.

Papirno cveće Papirno cveće

Posted on 18 Comments

Vrtićke aktivnosti

Bila sam juče u vrtiću na radionici Biram da recikliram, ali sam je eskivirala (napravila par fotografija, i zbrisala), i ušla da špijuniram šta se radi u grupi.

Pokazala mi je kako slaže kocke u vertikalni niz.

slažem kocke slažem kocke slažem kocke

slažem kocke slažem kocke

Onda je donela koficu punu kocaka iz plakara, i dobila kocke da rastavlja.

donosi koficu sa kockama donosi koficu sa kockama kocke za rastavljanje

rastavlja ih i stavlja nazad u koficu (malo to teže ide)

zatim vraća koficu na mesto.

Posle je malo gađala kegle (tu je mama malo zatajila sa snimanjem).

Pa je malo radila gimnastiku.

gimnastika gimnastika

I na kraju je preskakala (dobro, prekoračivala) prepreke.

preko prepreka preko prepreka

Igrali smo na kraju i Ringe raja, sa sve čučanjem na kraju, ali taj snimak ne možemo da vam pokažemo, zbog drugara.

Posted on 13 Comments

Oldtajmeri 2010

Kao i svakog proleća, na platou ispred Saobraćajnog fakulteta održala se izložba oldtajmera.

Stižem malo pre 12, i iznenadih se povelikom gužvom.

izložba oldtajmera 2010. izložba oldtajmera 2010. izložba oldtajmera 2010.
Prošetam se malo čekajući društvo. Baš je dosta ljudi pristutno, u odnosu na pre tri godine kad sam bila, bar je dvaput više automobila. Srećemo nekoliko profesora i upućujemo se ka sali sa predavanjima. Krcato je i zagušljivo, pa posle najave, i otvaranja od strane italijanskih gostiju iz kompanije Alfa Romeo (tema skupa je 100 godina postojanja Alfa Romea) izlazimo da natenane slikamo vozila, jer se napolju gužva smanjila.

izložba oldtajmera 2010. izložba oldtajmera 2010. izložba oldtajmera 2010.

Slike ipak govore više od reči, zato pogledajte.

Alfa Romeo Alfa Romeo Alfa Romeo

Alfa Romeo Alfa Romeo Alfa Romeo

prvi srpski autobus 1939. prvi srpski autobus 1939. prvi srpski autobus 1939.

Parkmetar Parkmetar Parkmetar

(još fotografija, ako vam je ovo bilo malo, od ponedeljka)

I za kraj nešto iz saobraćajske kafane.

iz saobraćajske kafane iz saobraćajske kafane iz saobraćajske kafane iz saobraćajske kafane

Vidimo se dogodine…

Posted on 8 Comments

Prednost životu u porodici

Meni nije niko nikad predložio instituciju, ali da jeste popio bi prijavu apsolutno sam sigurna.

Prenosim tekst iz Politike. Zaista je potresan i vredan čitanja.

Kako zaštititi prava osoba lišenih slobode – Dragana Ćirić-Milovanović

Prednost životu u porodici

Oko 1.200 dece sa teškoćama u razvoju smešteno je u pet ustanova dok se oko 800 dece bez roditeljskog staranja nalazi u 17 domova

Jedan od osnovnih razloga za smeštaj dece sa teškoćama u razvoju u ustanove socijalne zaštite jeste taj što praktično ne postoje službe podrške za ovu decu, niti postoji sistemska podrška porodicama koje žele da ihzadrže uz sebe. Uprkos zvaničnoj politici zabrane novih prijema, deca se i dalje odvajaju od roditelja i smeštaju u institucije. Od roditelja saznajemo da ih lekari podstiču da decu rođenu sa razvojnim teškoćama odmah smeste u neku ustanovu. Ovakvo stanje proizlazi iz predrasuda koje iskazuju čak i stručnjaci. Sama činjenica da je oko 1.200 dece sa teškoćama u razvoju smešteno u pet ustanova, dok se oko 800 dece bez roditeljskog staranja nalazi u 17 domova, govori o odnosu države i društva prema prvoj pomenutoj grupi.

Smeštajem u instituciju deca bivaju lišena mnogih prava: na privatnost, na život u porodici, na održavanje kontakata sa bliskim osobama, na sigurnost i na druga prava koja su im zagarantovana brojnim domaćim i međunarodnim propisima.

U mnogim institucijama s malobrojnim osobljem nije neobično zateći jednog zaposlenog koji brine o desetoro do dvadesetero dece. Posebno zabrinjava socijalno lišavanje kojem su ova deca izložena. Budući da je mnogo godina provelo u instituciji, kod deteta je praktično nemoguće utvrditi da li je rođeno s teškoćama ili su one rezultat boravka u instituciji. S tim što je dugotrajno ležanje u krevetu, bez mogućnosti kretanja, svakako produbilo i pogoršalo smetnje koje dete– odrasla osoba ima. U pojedinim institucijama za decu sa težim i teškim smetnjama u razvoju, mnoga deca, ali i odrasli, dugo vremena provode živeći u svojim krevetima, a neki ostaju u njima celog života.

Deca u institucijama, naročito ukoliko su smeštena zajedno sa odraslima, pod visokim su rizikom od zlostavljanja. Iako postoje slučajevi zlostavljanja od strane osoblja, mnogo češće su zlostavljači starija i jača deca. Deca pa i odrasli sa problemima u komunikaciji i kretanju posebno su podložni zlostavljanju. Budući da je ovakvo stanje i tretman uobičajen u celoj zemlji, odgovornost za to mora snositi država. Zato zabrinjava pokušaj predstavnika vlasti da odgovornost za zanemarivanje i zlostavljanje prebace na osoblje ustanova. U izveštaju Evropskog komiteta za prevenciju torture iz 2009. godine jasno je rečeno da je loš tretman ove dece kombinacija prevelikog broja korisnika, malobrojnog osoblja i nedostatka odgovarajuće stimulacije za rad. Sve to dovodi do toga da se životni uslovi u ovim institucijama mogu smatrati nečovečnim i ponižavajućim. Nedostatak finansijskih i profesionalnih resursa ne može biti izgovor države za to.

Kad bi postojala odgovarajuća podrška, većina dece sa teškoćama u razvoju mogla bi da živi u porodici, što i jeste njihovo pravo. Mnoga deca koja se nalaze u institucijama mogla bi se vratiti kućama ukoliko bi se roditeljima pružila dodatna podrška, a deci omogućio ravnopravan pristup zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju, zapošljavanju, i svim drugim aspektima života u zajednici. Ovo pitanje mora se postaviti kao prioritet s obzirom na to da su deca s teškoćama u razvoju u institucijama posebno ranjiva i podložna zlostavljanju. Država ih, međutim, i dalje drži na marginama reformi, imitirajući „deinstitucionalizaciju” izgradnjom novih institucija pod drugim imenom (stacionari i dnevni boravak) u kojima se nastavlja segregacija i isključivanje dece iz svih redovnih tokova života.

Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom Srbije – MDRI

Izvor: Politika