Priče iz života deteta sa posebnim potrebama
Pročitajte tekst na sajtu Vremena:
Ma šta dobar, odličan!
Jutros oko 9h u autobusu na liniji 88, dvoje studenata Poljoprivrednog fakulteta razrađuju taktiku varanja na usmenom ispitu.
Ukrali su cedulju na nekom od prethodnih usmenih. Cedulja ima tri pitanja (devojka otvara svesku, i pokazuje momku cedulju). Ona je naučila ta tri pitanja (još pomalo kuka kako ih nije baš naučila od reči do reči, ali misli da će to biti dovoljno) i planira da cedulju koju izvuče zameni tom koju ima kod sebe. Onu koju sad bude izvukla, nju će proslediti za dalje polaganje.
Dobro došli u Srbiju.
Sa druge strane, dragi studenti, nikad ne znate ko preko puta vas u prevozu sluša ono što pričate.
Napisala bih nešto, a prazne su mi reči.
Nevidljivi. Svi sa margina, koji su ispod ili iznad proseka, u bilo kom smislu, nevidljivi su. Nažalost.
Prvo si u neznanju. Onda ti ili kažu šta je, ili ni oni ne znaju, pa tragaš sam. Najčešće ne nađeš.
Moje delimično nevidljivo iskustvo govori mi da za našu konkretnu situaciju univerzalnog leka nema. Sreća, za neke druge ipak takvog leka ima. Da li je sreća, to je već drugo pitanje. Ovoj državi su nečiji nevidljivi životi manje važni od nečijih drugih.
Pročitajte ovaj tekst, učinite da makar vama postanu vidljivi. Ovo je priča o trogodišnjem dečaku za koga leka ima, ali je za sada nedostižan.
Pročitajte, i nastavite da čitate i ubuduće. Ja ne umem da pomognem durgačije osim da priču podelim.
Ovo se ne dešava nekom drugom, dešava se svima nama.
Evo još jedne izložbe oldtajmera, u organizaciji Udruženja istoričara automobilizma, šesti put.
Ove godine, zbog želje da skup dobije na kvalitetu i značaju, skup je limitiran na vozila koja spadaju maksimalno u kategoriju F (proizvedena do 31.12.1970.) osim za vozila iz inostranstva koja su mogla da budu i mlađa, obzirom na put koji treba da prevale. Bilo je manje vozila, veći red na platou nego ranijih godina, ali i više posetilaca.
Bilo je dosta vozila koja su se ranijih godina već pojavljivala, pa njih neću pominjati, potražite ih na fotografijama. Izdvojiću svoje favorite. Izbor je prilično subjektivan.
Broj jedan je Dodge Model 30 iz 1921 (kategorija C), stigla nam je iz BiH. Predivno restauriran, zaista je na mene ostavio najjači utisak.
Svega nekoliko godina mlađa Tatra 12 iz 1929 (kategorija C), stiže iz Slovačke. Lepo se može videti koliko je kod američkih automobila više pažnje posvećivano detaljima, završnoj obradi i komforu.
Pontiac Streamliner Eight iz 1946. (kategorija E) iz Aleksandrova, sa kalifornijskim registarskim oznakama.
Autobus Leyland Royal Tider Worldmaster, iz 1961 (kategorija F), stiže nam iz GSP Beograd. Linija 33a, tada je stvarno vozila od Zelenog venca do Banovog brda.
I još jedna “poslastica” nadogradnja vozila Fiat za potrebe vatrogasne službe.
Izlaganja su počela malo posle 12h, i obuhvatala su sledeće teme:
1. Kаdilаk krаljevićа Đorđа – Miroslаv Milutinović
2. Automobili i motocikli NSU u Srbiji – Vlаdimir Veselinović
3. Znаčke Automobilskog klubа Krаljevine Jugoslаvije – Nebojšа Đorđević
4. Alfа Jаnković – Dаniel Tomičić (gostujuće izlаgаnje iz Hrvаtske)
5. Teretni аutomobili zаstаvа 615 i 620 B – Aleksаndаr Vidojković
6. Počeci izrаde nаdgrаdnji u Vаtrospremu – Aleksаndаr Zаjc
7. Božidаr Tvrdišić i trke nа Avаlskom drumu 1927. – Nebojšа Đorđević
Priznajem da ovog puta nisam slušala izlaganja, probala sam da fotografišem vozila kad se malo smanji gužva, međutim ona nije tako lako jenjavala kao prethodnih godina.
Ostale moje fotografije sa izložbe možete pogledati ovde. Sa nestrpljenjem čekam Igorove fotografije, znajući njegove inače sjajne fotke, nadam se da će neke sa nama podeliti.
Prethodne izložbe o kojima sam pisala pogledajte ovde.
Vidimo se, naravno, sledeće godine ponovo.
Otkud oni uopšte u domovima? Kako može roditelj da svoje dete ostavi u domu?
Pročitajte tekst Trećina dece sa invaliditetom nema kontakt sa roditeljima na sajtu RTV.
Žalostan stav roditelja prema sopstvenoj deci.
Deo teksta pročitajte na sajtu Politika Online, za ceo ćete morati Politiku da kupite, ja neću.
Kako se može nekom reći da mora, a ne obezbediti mu da može?
E, pa lepo. Evo primera. Dete mora da krene u prvi razred, i krenulo, a od personalnog asistenta ni P.
Od nas pozdrav za A.
Evo članka u celini. Šteta što nema i video pruiloga, ako ga nađem, staviću i njega.
Pravo da svi budemo jednaki
25. Oktobar. 2011 | (17:39 -> 19:12), Izvor : Studio B
Kako izgleda primena Zakona o socijalnoj zaštiti koji je stupio na snagu u aprilu, i koji predviđa uslugu personalne asistencije za decu s fizičkim smetnjama? Studio B ni posle nedelju dana traganja nije uspeo da utvrdi ko je za primenu zakona nadležan.
U aprilu ove godine stupio je na snagu Zakon koji je predvideo uslugu personalne asistencije za onu decu koja imaju fizičke smetnje a pohađaju redovnu školu, ali čini se da to još uvek nije zaživelo.
Sedmogodišnjoj devojčici, koja boluje od cerebralne paralize i mora da ide u redovnu školu, neophodna je pomoć personalnog asistenta. Tu osobu, koja treba da joj u svakoj situaciji pruži ruku, roditelji trenutno plaćaju 15 hiljada dinara mesečno.
Majka Ljiljana Stanković kaže da se obraćala opštini, i da su bili na interresornoj komisiji i dobili rešenje da je devojčici neophodan pratilac . U rešenju ne piše ko treba da obezbedi tog ličnog pratioca tj. personalnog asistenta, pa su o svom trošku da angažovali takvu osobu .
Osnovna škola “Filip Filipović” na Voždovcu devojčici je obezbedila učionicu u prizemlju, mokri čvor i toalet, a kažu za desetak dana stižu i rukohvati kako bi joj dodatno bilo olakšano kretanje. Ni škola, međutim, ne zna ko bi trebalo da plaća asistenta.
Na isto pitanje u pisanom odgovoru Opština Voždovac navela je da je ovogodišnji budžet planiran u decembru 2010. , zbog čega sredstva za rad interresorne komisije, kao ni za personalne asistente nisu mogla biti predviđena. Kažu da je to u nadležnosti Grada. S druge strane, u gradskom sekretarijatu za obrazovanje, uputili su nas na Ministarstvo prosvete, a oni na ministarstvo za rad i socijalna pitanja.
Zakon o socijalnoj zaštiti koji je stupio na snagu 12. aprila 2011. godine u članu 40. predvideo je uslugu personalne asistencije, kao jednu od usluga podrške za uključivanje u društvene tokove i samostalan život korisnika. Usluge podrške za samostalan život obezbedjuje jedinica lokalne samouprave.
U Ministarstvu kažu i da je Zakon o socijalnoj zaštiti počeo postepeno da se primenjuje i da su u pripremi podzakonski akti, što znači da će tek zaživeti u praksi. Onda će valjda postati jasnije ko je nadležan za slučajeve kakav je i ovaj u OŠ “Filip Filipović”.