Evo još jedne izložbe oldtajmera, u organizaciji Udruženja istoričara automobilizma, šesti put.
Ove godine, zbog želje da skup dobije na kvalitetu i značaju, skup je limitiran na vozila koja spadaju maksimalno u kategoriju F (proizvedena do 31.12.1970.) osim za vozila iz inostranstva koja su mogla da budu i mlađa, obzirom na put koji treba da prevale. Bilo je manje vozila, veći red na platou nego ranijih godina, ali i više posetilaca.
Bilo je dosta vozila koja su se ranijih godina već pojavljivala, pa njih neću pominjati, potražite ih na fotografijama. Izdvojiću svoje favorite. Izbor je prilično subjektivan.
Broj jedan je Dodge Model 30 iz 1921 (kategorija C), stigla nam je iz BiH. Predivno restauriran, zaista je na mene ostavio najjači utisak.
Svega nekoliko godina mlađa Tatra 12 iz 1929 (kategorija C), stiže iz Slovačke. Lepo se može videti koliko je kod američkih automobila više pažnje posvećivano detaljima, završnoj obradi i komforu.
Pontiac Streamliner Eight iz 1946. (kategorija E) iz Aleksandrova, sa kalifornijskim registarskim oznakama.
Autobus Leyland Royal Tider Worldmaster, iz 1961 (kategorija F), stiže nam iz GSP Beograd. Linija 33a, tada je stvarno vozila od Zelenog venca do Banovog brda.
I još jedna “poslastica” nadogradnja vozila Fiat za potrebe vatrogasne službe.
Izlaganja su počela malo posle 12h, i obuhvatala su sledeće teme:
1. Kаdilаk krаljevićа Đorđа – Miroslаv Milutinović
2. Automobili i motocikli NSU u Srbiji – Vlаdimir Veselinović
3. Znаčke Automobilskog klubа Krаljevine Jugoslаvije – Nebojšа Đorđević
4. Alfа Jаnković – Dаniel Tomičić (gostujuće izlаgаnje iz Hrvаtske)
5. Teretni аutomobili zаstаvа 615 i 620 B – Aleksаndаr Vidojković
6. Počeci izrаde nаdgrаdnji u Vаtrospremu – Aleksаndаr Zаjc
7. Božidаr Tvrdišić i trke nа Avаlskom drumu 1927. – Nebojšа Đorđević
Priznajem da ovog puta nisam slušala izlaganja, probala sam da fotografišem vozila kad se malo smanji gužva, međutim ona nije tako lako jenjavala kao prethodnih godina.
Ostale moje fotografije sa izložbe možete pogledati ovde. Sa nestrpljenjem čekam Igorove fotografije, znajući njegove inače sjajne fotke, nadam se da će neke sa nama podeliti.
Prethodne izložbe o kojima sam pisala pogledajte ovde.
Vidimo se, naravno, sledeće godine ponovo.
Ih da mi je da se provozam u jednom. 🙂
Ono sto Ivana nije rekla ili nije znala je sledece: Lelandi su kupljeni kao polovni 15-25 godina stari i kao takvi jos toliko godina su proveli na ulicama Beograda. Obavezno sam morao da se sagnem da vidim gde smo dosli, jerbo prozori su maleni i preglednost je losa. Imao je i automatski menjac na volanu. Kondukter je sedeo na zadnjim vratima cepao i naplacivao karte. Posto stanujem ublizini centralnog groblja secam se da je za zadusnice imao obicaj da kaze i sledece: ” Ko je za groblje vreme mu je da sidje”, zezao se kondukter.
Ovaj vatrogasni fijat je u funkciji i moze da ide da gasi pozar. Verovatno je jedini od te vrste ispravan.
SLično smo zelene tramvaje dobili 30g stare, kod nas su za 5godina ostarili još 30. 🙁
A jest, stvarno su mali prozori na Leylandu 🙂
evo ovde još fotki, ima i iz unutrašnjosti Leylanda 🙂
I baš šteta što nisi bio 🙁
Teto, kad si ti bila mala cika Z se uveliko vozio sa ovim busom na liniji 26. 😀
Secas li se traNvaja kod autokomande, steta sto nije bio preuredjen i kao atrakcija. Ne secam se marke i tipa, samo znam da je bio visok i da je imao tri stepenika, mislim da je bacen u otpad nisam siguran.
Ne sećam se, mnogo si ti mator 🙂 A ja živela sa druge strane reke 😉
super masine