Ali neee, ne tog Dede, on pravi supe od blogera, a ja sam supu već pravila.
Moram prvo priču.
To je moja forumska virtual drugarica, imenjakinja, čiji je nick pri selidbi vrlo spontano i prirodno evoluirao u Deda. Slično, skoro ničim izazvano (nije baš ničim, lokacija je u pitanju), ja sam postala virtual tetka njenoj deci, ali prvenstveno ćerki, koja kao da je moja kakve divne osobine ima. Elem, ta Deda pravi raznorazne đakonije, slane i slatke, al ja se naravno uhvatim samo onih najjednostavnijih, i najbržih, pa jel sam express ili nisam.
Al’ ne mogu ja originalni recept, mora tu malo da se modifikuje, čisto da ostanem dosledna sebi.
Originalni recept, ako tako više volite, je ovakav:
Na margarinu ili puteru izdinstati 2 glavice crnog luka i malo belog i naliti 1-1,5 l vode. Kad proključa ostaviti 1-2 min da vri, usuti 2 veća rendana krompira, 1-2 rendane šargarepe i kesu kukuruza šećerca. Dodati malo kima, vegetu, poklopiti , smanjiti temperaturu i ostaviti da se kuva bar sat vremena. Čorba je prelepa, ne stavlja se zaprška, dovoljno je gusta, kod nas i deca jedu, da ne poveruješ šta može kukuruz…
E sad moje modifikacije. Jedan minijaturni lukčić (htela sam i to da izbacim kako obično radim, ali sam ga ipak stavila), jedan srednji krompir, i 3 male šargarepice. Ništa nisam rendala, mrzelo me (a i da prste ne izrendam), sve sam seckala u malom blenderu. Na malo zejtina (bukvalno mrvu) sam to propržila oko 1 min stalno mešajući, dodala 1 litar ključale vode, jednu kocku za supu (kim sam zaboravila) i pustila da vri jedno 10 minuta (otklopljeno, mrzim da poklapam šerpe) uz povremeno malo mešanje. Onda sam dodala pola kese smrznutog kukuruza šećerca, i kuvala još oko 20 minuta. Pošto je u međuvremenu tečnost isparila, malčice sam dodala vode. Na kraju sam posula sušenim vlašcem (to ne propuštam), i naravno stavila kiselu pavlaku (to je prečanska fora, tako me naučila moja baba Banaćanka).
Vrlo je ukusno, i Vanji se dopalo.
Prijatno.
