Lazanje bez bešamela

Ovo je moja verzija lazanja, smišljena potpuno slučajno. Mrzelo me da pravim bešamel, mnogo mi je jak, i lazanje budu previše masne za moj ukus.

Potrebno:
– jedno pakovanje Durum svežeg testa za lazanje, ono u ljubičastom pakovanju (probala sam razne vrste kora, ove su mi najlepše),
– oko 300g mlevenog mesa, ja najviše volim da je juneće, kupim u komadu pa ga sama sameljem,
– jedna konzerva paradajza (pelat, ili seckani), može i svež ako ga ima,
– malo paradajz pirea u tubi (jedna kašičica),
– začini, so, biber, peršun po ukusu,
– mrva zejtina,
– 500ml pavlake za kuvanje, (koja će služiti umesto bešamela), može Meggle od 10% masnoće,
– oko 300g sira, punomasnog, koji se lepo topi.
(i ne, nema luka, dobro ste pročitali)

Tepsiju podmazati zejtinom, za to treba možda 10 ml.
Na isto toliko (malo) zejtina propržiti mleveno meso da promeni boju, začiniti po ukusu. Dodati paradajz iz konzerve (iseckan ili ako je pelat, njega iseckati) i malo paradajz pirea iz tube. Kratko prokuvati, da pusti ključ, ne ukuvavati.
Sir izrendati.

Slagati:
kora,
pavlaka za kuvanje (po malo, trbuhom kašičice malo raširiti po kori, ne mora po celoj),
sos sa mesom,
rendan sir.
Na poslednju koru staviti samo pavlaku (malo više nego na ostale, lepo premazati celu površinu kore trbuhom kašičice) i rendan sir.
Peći u rerni na 200 oko 45 minuta. Nema potrebe da grejete rernu pre stavljanja, štedite struju.

Prijatno.

Lazanje bez bešamela

Pretraživali ste:

    lazanje bez bešamela (4), lasagne bez bešamela (2), jednostavne lazanje (1)

Tanke slane galete

Ovaj post, kao gošća neblogerka, piše moja drugarica AnaK.

slane galete by AnaKJuče je moj muž probao slane galete kojima se oduševio. Pošto je oduševljenje hranom kod njega veoma retka pojava, a ovaj slučaj pojačan činjenicom da je, prvi put u svom višedecenijskom životu, od domaćice tražio i recept, prosto sam morala da učinim nešto po tom pitanju.

Evo recepta:

1,5 šolja* belog vina
nepune 2 šolje ulja (ulja treba da bude malo više nego belog vina)
kašičica soli
prašak za pecivo
200g susama
800g mekog brašna

Praviti kuglice, rastanjiti ih da bude izuzetno tanko.

* nije navedeno kolika je šolja, ja sam koristila šolju zapremine 2,5 dl.

Pošto ja izuzetno ne volim da mesim, mesio je mikser sa žicama za testo. U suštini, ne treba tu neko posebno mešenje, samo da se sve lepo sjedini.

Pošto, takođe, ne volim ni da pipam testo, ja sam ga rastanjivala kao što na slikama možete videti.

Papir za pečenje s gornje strane sam skidala posle minut u aparatu, kad se galeta malo zapeče. A onda bih okrenula galetu, da dobije malo boje i s te strane, jer je apart dubok, pa ove tanke galete ne dodiruju gornji grejač.

Izuzetno ukusno, i neobično. Po izgledu očekujete kreker, a u stvari je meko.

Sjajna grickalica, baš.

slane galete by AnaK

Pretraživali ste:

    slane galete (109), sta za rucak jednostavno (18), brzi rucak (13), galete slane (13)

Babine mekike

Baba je pravila nenadmašne mekike.

Raspitah se malo, što kod mame, što na drugim mestima, i reših da se isprobam sa babinim mekikama preko krpe.

Nas dve jedemo k’o ptičice, pa je naša merica sledeća:
300g brašna+150g vode+1/2 kesice suvog kvasca+ so
Zamesiti, pokriti krpom i na toplom pustiti da se udvostruči. Bilo je previše meko, pa sam dodala još brašna, odokativno.

Na krpu (čistu) staviti brašna, nabrašnaviti ruke, malo ‘izraditi’, razviti, iseći radlom oblike kakve želite (moji bili nepravilni). Ako nemate radlu, nije strašno, može i nožem. Pustiti još malo da odstoje i pržiti. Ne mora u dubokom zejtinu, oko 2cm je dovoljno.

Jesti sa čim stignete, a može i bez ičega. Ja više volim slane, ali čujem da jedu i slatke.

Prijatno.

Babine mekike

Babine mekike Babine mekike Babine mekike

Nije da se hvalim, ali ispale su fino. Skoro kao babine.

Pretraživali ste:

    mekike (2365), mekike recept (346), recept za mekike (277), mekike rezept serbien (181), mekike rezept (106), domace mekike (92), mekike recepti (85), mekike sa vodom (58), recepti za mekike (47), mekike brze (25)

Njoke sa spanaćem

Pravila sam pre nekog vremena ovo, i mnogo je lepo ispalo, htedoh još tad da sa vama to podelim, al’ sam nešto bila ultra bizi. Pre neki dan me drugarica podseti na to, pa evo ga danas recept.

Pojma nemam što su mi njoke i spanać kao kombinacija pali na pamet, imam uvek i jedno i drugo a nisam ih nikad do sad kombinovala. Pretražim malo po netu, izađe mi recept sa Kutlače, i taj isti na još zilion mesta, maznut, sa sve slikom. Htela sam neke zapečene, iskoče mi ove sa mondo portala, učine mi se interesantnim. Onda skapiram da i je ta fotka maznuta (šta bi drugo) sa ovog (valjda originalnog) recepta. Osim što je slika maznuta, i recept je izmenjen, pa umesto gorgonzole stavljen je parmezan.

E pa ja sam napravila neku varijantu ovih zapečenih njoka. Nisam imala ni gorgonzolu, ni parmezan, nego neki kačkavalj, koji sam izrendala.

Potrebno je:

– jedno pakovanje smrznutih (ili svežih) njoka, 500g (ovog puta isprobani novi frikomovi koji su se pojavili pre koju nedelju);
– polovina pakovanja smrznutog spanaća, topla preporuka za Yupik-ov spanać u briketima;
– neutralna pavlaka, koristila sam Imlekovu od 250g, i nje je bilo previše, sledeći put ću neku od 200g;
– rendani kačkavalj, oko 150g;
– muškatni oraščić (već mleveni, da iskoristim ono što mi je poslao brat iz Amerike);
– soli ili začina po ukusu, sušeni vlašac;
(beli luk, kao i praziluk koji se spominju u ova dva recepta su izbačeni, ja to ne jedem, vi probajte ako volite)

Spanać sam odmrznula, blago propržila na maslinovom ulju, posolila kulinat začinom bez aditiva (hvala Škrabalici koja mi ga je još odavno preporučila, sad samo njega trošimo) i sušeni vlašac.  Spanać je krupan pa sam ga stavila u blender, zajedno sa pavlakom, da se usitni. Nisam preterala sa usitnjavanjem, da se po malo vide delići spanaća.

Skuvala sam njoke, i kad su isplivale posle par min uta, sklonila ih u vatrostalnu činiju. Njokama sam dodala smesu od spanaća i pavlake, dodala obilno muškatnog oraščića, skoro sav rendani sir i izmešala. Odozgo sam posula ostatak sira, i stavila u rernu da se zapeče.

Izvrsno je, muškatni oraščić mu daje malo neobičnu aromu, ali nama se dopala.

Ova mera je za nas dve prevelika, sledeći put, ili zovemo nekog u goste, ili pravimo pola mere.

Njoke sa spaaćem

Njoke sa spanaćem Njoke sa spanaćem Njoke sa spanaćem

Pomenuta drugarica sa početka posta pravila je takođe, kaže da joj se dopalo. Njene su ispale ovako.

Njoke sa spanaćem

A vaše?

Pretraživali ste:

    njoke sa spanacem (128), njoke (46), njoke sa spanacem recept (24), jela sa spanacem (14), spanac u briketima recept (14), smrznuti spanać priprema (1)

Ratatouille

Ratatouille je prililčno obično francusko jelo, fensi naziva. Ko ne zna francuski, najpribližnije se izgovara ‘ratatuj’. Poslušajte ovde i kako ameri to kažu, ali francuski je, priznaćete, ipak lepši.

Prvo flashback from childhood.

Poslednje letovanje sa ocem (da, mnogo je davno bilo), Slovenija, mestašce na samoj granici sa Hrvatskom, sa nama je i moj ujak, a sa njim njegova devojka Isabelle, francuskinja, riđa pegava, od sunca se sklanjala, i u hladovini, obučena, učila ruski. Koliko pamtim priče, bila je plave krvi, no nevažno je sad. Jednu večeru pravi ona, i sprema čuveni (mi nikad čuli) Ratatouille. Nedelja je, pre podne smo pokupovali svo potrebno povrće na pijaci, ali Isabelle se popodne posle plaže setila da joj treba i crème fraîche (mileram prim. prev.). Zamislite sad akciju, nedelja, 6h popodne, 1980 i neka, a vi biste da kupite mileram. Mission imposible, absolutely impossible. Odakle vam uopšte ideja da tražite tako nešto, znate li koliko je sati. Dođite sutra.
Ova opaska samo za one koji misle da su to bile divne godine.

I tako, Ratatouille se ostavlja za ponedeljak.

Ona je, moram da kažem, od toga napravila neviđenu famu, u suštini, ništa posebno, sad ćete da vidite i sami.
Druga stvar, sad preturajući po receptima po netu (a priznajem jedan iz rss je pokrenuo celu ovu priču) nigde ne nađoh neki u kom se crème fraîche uopšte koristi, ali dobro…

To je letnje jelo. Razno letnje povrće: luk, tikvice, plavi paradajz, paprike babure raznih boja (crvena, žuta, zelena), paradajz, to se sve isecka i izdinsta. Malo začina. Toliko.

Evo recepta sa merama, kaže Dad’s Authentic Ratatouille, ajd da verujemo.
Ja sam pravila najpribližnije tome.

Imala sam jedan veći plavi paradajz, jednu srednju tikvicu, dve zelene babure (lepše bi izgledalo da je jedna bila žuta ili crvena), uzela sam jedan manji luk, crveni (mada je trebalo beli, ali taj ne kupujem, znate da ja luk ne jedem skoro nikad). Paradajz nisam imala, pa sam stavila pelat, onaj iz konzerve.

Iseći luk na četvrtine, pa na tanje režnjeve. Onda sam se setila zašto između ostalog mrzim luk, prvi razlog, plačem bre, peče za oči, zamisli kako je za želudac. Falio mi izum moje snaje amerikanke, naočare za plivanje. Izdinsta se na malo maslilnovog ulja taj luk (pojma nemam što maslinovo da se greje, al neka, pratim recept, ne džangrizam previše). Evo drugog razloga protiv luka, smrdi, ubi. Dobro, tu je aspirator da malo to pokupi, ali opet, nos strada ovog puta.
Dodati paprike sečene na tračice (ja sekla sitnije, moje dete mrzi da žvaće, a vi možete cele kolutove paprike slobodno).
U isto vreme, u drugoj posudi, (uh sreća tu je najbolja drugarica – mašina za sudove) izdinstati (sotirati, kako se to fensi kaže) plavi paradajz i tikvice iseckane na kockice (koje su posoljene prethodno stajale desetak minuta). Kaže čovek (Dad) da je bolje da se dinsta odvojeno, slušam.
Kad se paprike malo izdinstaju, dodaje se paradajz. Ja stavih jednu konzervu, iseckala sadržaj. Onda u tu smesu, dodala poluizdinstan plavi paradajz i tikvice. Još malo promešala. Učinilo mi se malo paradajza, ali previše za još jednu celu konzervu, pa sam dodala malo paradajz paste, i vodice. Dodala sušeni bosiljak, a moglo je svež list peršuna i celera. Nisam više solila, samo ono što su tikvice i plavi paradajz posoljeni dovoljno je. Izdinstala još malo, i gotovo.

Sve ukupno sa seckanjem (a em ja nisam previše brza, em mi se Vanja vrzma iza leđa tražeći ovo i ono) oko 45 minuta.

Ovo dođe vegeterijanski, jel da?

Da, ako se služi recimo sa pirinčem, ili nekom drugom žitaricom. Couscous bi bio moj izbor.

Al kod mene nema ručka bez mesa. Uz ovo su išli pečeni karabataci, za njih treba više vremena nego za ratatouille, i nema recepta, snađite se sami.

Prijatno.

Ratatouille closeup Ratatouille i pečeni karabatak

E, čekaj, nije to sve, ima još. Bonus.

Pre par nedelja, u rss (dosadna sam jel da?) mi se pojavi post sa
fe-no-me-nal-nom fotkom, koji me i povuče da pronađem recept i podelim sa vama ovo fino jelo koje u ovo sumorno jesenje vreme vraća leto u kuću. Prateći link za fotografiju, pronašla sam originalni post sa svim slikama, iz 2007. Evo tog posta. Sliku ne smem da stavim, piše na flickr nalogu All rights reserved. Ali vi zato kliknite na linkove, pa pogledajte slike. Nećete zažaliti.

I tako,  skapiram da se ratatouille može praviti i u rerni. Ja neću, a vi ako želite probajte, pa javite.

Ja sad odoh da pečem kestenje, prvi put ove jeseni. Pozdravljam vas, do sledećeg kuvanja.

Pretraživali ste:

    ratatuj recept (30), ratatui recept (22)

Najdrvenije kiflice

Ma ne, nisu kiflice stvarno drvene, mislim jesu one drvene, ali nisu od drveta.

Večeru iz svoje Najdrvenije advokatske e-kancelarije donela moja najnovija gošća, Drveni advokat. Drvce draga, dobro mi došla!


Kada mi je drugarica rekla da kiflice nije teško umesiti, nisam joj verovala. Nema šanse da se ’bakćem’ sa brašnom i testom i ko zna čime još. Nagovarala me je da probam i konačno sam to i učinila. Jedini problem koji imam sa tim je da ne volim da mi bilo šta bude na rukama, posebno ne testo, tako da ruke perem svakih tridesetak sekundi i to ume da bude malo zamorno, ali se isplati, jer su preukusne!

Za testo je potrebno:

• 1 kg brašna
• ½ litre mleka
• Jedan kvasac
• 2 dl ulja
• Jedna supena kašika  šećera
• Jedna i po supena kašika soli (ako pravite slatke kiflice, onda jedna i po kašika šećera, a jedna soli)
• Kobasica, sir i kečar (i sve šta volite od začina) ili pekmez, eurokrem

Priprema:

U pola litre mlakog mleka otopiti jedan kvasac i dodati u posudu sa 900g brašna (malo ostaviti sa strane, da pospete po površini na kojoj ćete razvijati kiflice, da se testo ne lepi). U sve to sipati ulje, šećer i so. Pošto ne volim da testo (pogotovo u ovo fazi) dodirujem rukama, možete sve mešati drvenom kašikom (varjačom), ali veoma energično, kako biste dobili homogenu masu. Ostavite je jedno pola sata ’da se odmori’.
Testo podeliti na sedam loptica, razvlačiti ih u kružni oblik i podeliti na osam jednakih trouglića. Na jedan kraj staviti smesu kojom želite da punite kiflice i srolati sve u odgovarajući oblik. Staviti u tepsiju napravljene kiflice, premazati ih žumancetom i posuti susamom (ako su slane) ili šećerom (ako su slatke). Peći oko trideset minuta (ili dok lepo ne porumene) na 200 stepeni i kiflice su gotove 🙂
Drvcetove kiflice

EDIT: posle reakcije Bebike, red je da napišem i update: ako smatrate da je supena kašika soli previše, vi stavite kašičicu, kao što je ona uradila. Drvce tvrdi da su odlične i kad je mera supena kašika. U svakom slučaju, odlučite i isprobajte. O ukusima ne valja raspravljati, što je za nekog preslano, za drugog je neslano 😉

Dedina čorba od kukuruza

Ali neee, ne tog Dede, on pravi supe od blogera, a ja sam supu već pravila.

Moram prvo priču.

To je moja forumska virtual drugarica, imenjakinja, čiji je nick pri selidbi vrlo spontano i prirodno evoluirao u Deda. Slično,  skoro ničim izazvano (nije baš ničim, lokacija je u pitanju), ja sam postala virtual tetka njenoj deci, ali prvenstveno ćerki, koja kao da je moja kakve divne osobine ima. Elem, ta Deda pravi raznorazne đakonije, slane i slatke, al ja se naravno uhvatim samo onih najjednostavnijih, i najbržih, pa jel sam express ili nisam.

Al’ ne mogu ja originalni recept, mora tu malo da se modifikuje, čisto da ostanem dosledna sebi.

Originalni recept, ako tako više volite, je ovakav:

Na margarinu ili puteru izdinstati 2 glavice crnog luka i malo belog i naliti 1-1,5 l vode. Kad proključa ostaviti 1-2 min da vri, usuti 2 veća rendana krompira, 1-2 rendane šargarepe i kesu kukuruza šećerca. Dodati malo kima, vegetu, poklopiti , smanjiti temperaturu i ostaviti da se kuva bar sat vremena. Čorba je prelepa, ne stavlja se zaprška, dovoljno je gusta, kod nas i deca jedu, da ne poveruješ šta može kukuruz…

E sad moje modifikacije. Jedan minijaturni lukčić (htela sam i to da izbacim kako obično radim, ali sam ga ipak stavila), jedan srednji krompir, i 3 male šargarepice. Ništa nisam rendala, mrzelo me (a i da prste ne izrendam), sve sam seckala u malom blenderu. Na malo zejtina (bukvalno mrvu) sam to propržila oko 1 min stalno mešajući, dodala 1 litar ključale vode, jednu kocku za supu (kim sam zaboravila) i pustila da vri jedno 10 minuta (otklopljeno, mrzim da poklapam šerpe) uz povremeno malo mešanje. Onda sam dodala pola kese smrznutog kukuruza šećerca, i kuvala još oko 20 minuta. Pošto je u međuvremenu tečnost isparila, malčice sam dodala vode. Na kraju sam posula sušenim vlašcem (to ne propuštam), i naravno stavila kiselu pavlaku (to je prečanska fora, tako me naučila moja baba Banaćanka).

Dedina čorba od kukuruza Dedina čorba od kukuruza Dedina čorba od kukuruza
Dedina čorba od kukuruza

Vrlo je ukusno, i Vanji se dopalo.

Prijatno.

Pretraživali ste:

    corba od kukuruza (145), corba od kukuruza secerca (118), supa od kukuruza (26), krem corba od kukuruza (17), kukuruz secerac recepti (14)

Mirišljavi listići

Odavno nisam ništa za blog kuvala.

Google Reader donosi svakodnevno razne đakonije, uglavnom ih gledam, a kad mi se nešto mnogo dopadne, onda može i da se proba.

Ovog puta, povrtna večera. Krompir na listiće.
Originalni naziv je Hasselback Potatoes (Hasselbackspotatis) prema nazivu stokholmskog restorana, gde su bili na meniju još 1700.-tih. Ja sam pravila malo modifikovane, na jedan od načina opisanih na CookUK sajtu.
Prosto je, čak i za moje pojmove.
Krompire isekla na listiće debljine oko pola santimetra pazeći da ne isečem do kraja (staviti nož pored krompira da se ne zeznete). Malo putera, istopila u mikrotalasnoj, dodala začine i so. Smestila na pek papir (moram i tip ekspress domaćice, protiv previše zaprljanih sudova) u vatrostalnu posudu, i pravac rerna. Na 200°C oko 1h15min.
Isečeni krompiri začini i istopljeni puter spremno za pečenje Prijatno

Vrlo je ukusno, a tek što mirišeee. Prijatno.