Posted on Leave a comment

Tatjana Jović: Svakodnevica odrasle osobe sa intelektualnim teškoćama

Nije da će mnoge ovo interesovati. O tome kako odrasle osobe sa intelektualnim teškoćama provode svoje (slobodno) vreme.

S obzirom na ograničeno funkcionisanje, manjak programa podrške i manjak aktivnosti za osobe sa intelektualnim teškoćama, ove osobe su uglavnom usmerene na provođenje vremena sa porodicom, u krugu porodičnog doma. Složićemo se da svaka osoba treba da bude u mogućnosti da sama izabere šta je ono što želi da radi u svoje slobodno vreme, pa tako i osoba sa intelektualnim teškoćama. Pitanje je samo šta zajednica nudi osobi sa intelektualnim teškoćama, šta je to čime ona može da se bavi, da li može da ode u kafić, da li može da ide na sport, da li može da ode u šetnju bez pratnje roditelja?

Kada govorimo o svakodnevnim ograničenjima koje imaju ove osobe, jedan od glavnih problema predstavlja nemogućnost donošenja samostalnih odluka, tako da se često dešava da su roditelji prinuđeni da odlučuju umesto njih. Kada završe škole, ukoliko se ne zaposle, ove osobe su prinuđene da budu u dnevnim boravcima ili često prepušteni sami sebi. Ukoliko su članovi određenih udruženja, mogu učestvovati u njihovim aktivnostima, u idealnim uslovima sa svojim vršnjacima.

Ceo tekst pročitajte na jutarnje.rs.

Posted on Leave a comment

Babina gibanica

Ovaj je recept specijalno za Miljana, mog brata od ujaka.
Jednom prilikom, davno, dok je Baba još bila sa nama, i relativno “u snazi”, ja sam poželela recept za njenu čuvenu gibanicu. Izdiktirala mi je šta sve treba, ja kupim, donesem, i kaže ona, neću je ja praviti, ti ćeš, a ja ću da ti govorim šta treba. I tako, sedne ona za sto, a ja pravim.
Potrebno je:
Pola kilograma kora. Baba je, sećam se kupovala debele, a meni je jednako dobra i sa tankim.
Starog sira, slanog.
Kajmaka par kašika.
Nekoliko jaja.
Mleko.
Kisela voda.
Zejtin.
Malo soli.
Malo putera.

Prvo se naulji tepsija.
Onda se umuti fil. Može i mikserom, ona je tako mutila. Ja mutim ručno, treba samo da se pomeša. Na primer pola kile sira se viljuškom isitni, ali da ostanu mali vidljivi delovi. Doda se kajmak, jaja, npr 4-5 komada, mleko i kisela voda. Posoli se, ne mnogo ako je sir mnogo slan. To se izmeša da bude tečno, da ostacima sira na dnu.
Tad se raspakuju kore, ne ranije, jer se brzo suše.
Dve kore (ili više ako je tepsija veća) se polože na dno, da po pola kore viri izvan tepsije.
Ostavi se jedna kora koja će se staviti odozgo.
Uzima se jedna po jedna kora, zgužva se i umoči u fil, tako da se zahvati i malo onog sira sa dna. Pusti se da malo otkaplje i takva gužva se stavi na one kore što stoje u tepsiji.
Jedna po jedna gužva se spuštaju u tepsiju, sve jedna do druge dok se ne popuni cela tepsija ovakvim gužvama.

Baba je nekad pravila dva reda ovih gužvi. Tad je gibanica deblja, a manja. Ja pravim jedan red.
Bitno je da ove gužve ne budu gusto jedna do druge, ali ipak da se dodiruju. Ako zafali fila, pravi se još. Ako ga bude više, polije se preko poređanih gužvi.
Kad se sve gužve poređaju, preklope se ka unutra one kore koje su ostavljene da vire.
Preko svega se stavi ona jedna kora koja je ostavljena za ovu svrhu.
Na nju se stave komadići putera, ili se premaže zejtinom.
Peče se na 220°C oko 45 minuta.

U toku pečenja će dosta da naraste.
Sačekati da se malo ohladi, malo će tad da se splasne.

Jede se sa ledenim jogurtom.

Prijatno.

Babina gibanica Babina gibanica Babina gibanica  Babina gibanica