Ovaj je recept specijalno za Miljana, mog brata od ujaka.
Jednom prilikom, davno, dok je Baba još bila sa nama, i relativno “u snazi”, ja sam poželela recept za njenu čuvenu gibanicu. Izdiktirala mi je šta sve treba, ja kupim, donesem, i kaže ona, neću je ja praviti, ti ćeš, a ja ću da ti govorim šta treba. I tako, sedne ona za sto, a ja pravim.
Potrebno je:
Pola kilograma kora. Baba je, sećam se kupovala debele, a meni je jednako dobra i sa tankim.
Starog sira, slanog.
Kajmaka par kašika.
Nekoliko jaja.
Mleko.
Kisela voda.
Zejtin.
Malo soli.
Malo putera.
Prvo se naulji tepsija.
Onda se umuti fil. Može i mikserom, ona je tako mutila. Ja mutim ručno, treba samo da se pomeša. Na primer pola kile sira se viljuškom isitni, ali da ostanu mali vidljivi delovi. Doda se kajmak, jaja, npr 4-5 komada, mleko i kisela voda. Posoli se, ne mnogo ako je sir mnogo slan. To se izmeša da bude tečno, da ostacima sira na dnu.
Tad se raspakuju kore, ne ranije, jer se brzo suše.
Dve kore (ili više ako je tepsija veća) se polože na dno, da po pola kore viri izvan tepsije.
Ostavi se jedna kora koja će se staviti odozgo.
Uzima se jedna po jedna kora, zgužva se i umoči u fil, tako da se zahvati i malo onog sira sa dna. Pusti se da malo otkaplje i takva gužva se stavi na one kore što stoje u tepsiji.
Jedna po jedna gužva se spuštaju u tepsiju, sve jedna do druge dok se ne popuni cela tepsija ovakvim gužvama.
Baba je nekad pravila dva reda ovih gužvi. Tad je gibanica deblja, a manja. Ja pravim jedan red.
Bitno je da ove gužve ne budu gusto jedna do druge, ali ipak da se dodiruju. Ako zafali fila, pravi se još. Ako ga bude više, polije se preko poređanih gužvi.
Kad se sve gužve poređaju, preklope se ka unutra one kore koje su ostavljene da vire.
Preko svega se stavi ona jedna kora koja je ostavljena za ovu svrhu.
Na nju se stave komadići putera, ili se premaže zejtinom.
Peče se na 220°C oko 45 minuta.
U toku pečenja će dosta da naraste.
Sačekati da se malo ohladi, malo će tad da se splasne.
Jede se sa ledenim jogurtom.
Prijatno.