Prošlo je dugo vremena od prethodnih postova koji govore o naručivanju ProEFA, omega 3 suplementa koji Vanja koristi. Potrefilo se tako da ovaj post nastaje tačno na petnaestogodišnjicu ovog bloga.
Continue reading Naručivanje ProEFA – noviteti
Konačno da i ja dočekam da uživo, kod sebe, vidim cvet Hoje.
Predstavljam vam Hoya bella (outer variagated).
Prema navodima Plants of the World Online biljku Hoya bella (standardna zelena forma) prvi put je objavio (opisao i skicirao) 1848. W. J. Hooker u Curtis’s Botanical Magazine, i zato se često sreće kao Hoya bella Hook.
Prirodno stanište joj je jugositočna Azija, prvobitno je nađena u istočno Indijskoj državi Manipur, na granici sa današnjim Mijanmarom (nekadašnji naziv Burma, tad je sve to bila britanska kolonija). U prirodi raste na većim visinama, smatra se vrstom nižih temperatura, oko 10-25°C. Vrlo lepo uspeva u kućnim uslovima kako temperature, tako i vlažnosti vazduha.
Ovo je Hoja sa čvrstim listovima kopljastog oblika, dužine oko 3cm i širine oko 1cm. Kod standardne zelene forme, listovi su tamno zeleni sa gornje strane, i nešto svetlije sa donje strane. Rastu po dva u paru na grani, koja raste u stranu, i izgleda štrkljavo ako se ne vezuje da raste uz potporu. Tek kad grane dovoljno porastu, može izgledati kao da “padaju” pod uticajem gravitacije, ali i tad izgleda kao da grane rastu u stranu.
Ona koju ovde konkretno predstavljam je kultivar sa spoljašnjom varijegacijom – Hoya bella (outer variagated). Ovaj kultivar se još naziva i Hoya bella ‘Anneke Buis’.
Moj primerak sam dobila kao neožiljenu reznicu sa četiri čvora i četiri para listova na poklon uz veću kupovinu od Miroslava (youtube kanal Basie Plants) krajem septembra 2022. Reznicu sam ožilila u vlažnom perlitu u zatvorenoj providnoj kutiji, kako bi se povećala vlažnost vazduha. Za desetak dana je pustila prvi korenčić, pa sam je prebacila u supstrat od mešavine za orhideje (60%) sa dodatkom zemlje za cveće (20%) i perlita (20%).
Reznica je imala na vrhu cvetnu peteljku u nastanku, ali se ona nije održala, požutela je i otpala. Još nekoliko puta je puštala nove peteljke, ali nisu uspevale da se održe. Mogući razlog za ovo je da nisam uspevala da zalivanje prilagodim njenim potrebama. Onda sam, 30. aprila, primetila novu cvetnu peteljku, pazila kako zalivam da se supstrat ne osuši. Cvast je počela da se otvara 9. juna ujutru, da bi sutradan ujutru cvet bio potpuno otvoren. Na sajtu MyHoyas piše da cvet traje oko 8 dana, i da onda peteljka otpada. Kod nekih vrsta Hoja, cvetne drške ostaju, da bi sa iste drške ponovo cvetala, ali to nije slučaj kod Hoya bella. Moj prvi cvet trajao je celih 16 dana, prvi cvetić je otpao 26. juna, da bi 27. juna otpali svi, peteljka je otpala par dana kasnije.
Cvast ima 7 cvetova (a može ih imati i više), a svaki cvet ima belu korolu (spoljašnje latice) i ružičastu koronu (unutrašnje male latice). Više o tome kako cvet Hoje izgleda i kako se razvija, kako se zovu njegovi delovi možete pogledati na sajtu Hoya obsession. Mogu da preporučim da pogledate lep video (na engleskom) o cvetanju Hoya bella kod Fonnie Tang.
Cvetovi nekih hoja mirišu. Ja nisam osetila nikakav miris cveta Hoya bella (outer variagated).
Kažu da Hoya bella, kad jednom počne da cveta, nadalje lako i mnogo cveta. Mogu da kažem da je moja, dok je cvet još bio otvoren pustila još jednu cvetnu peteljku, koja je trenutno veličine tek oko -1-2 mm, a da li će cvet zaista i procvetati, to ćemo videti u budućnosti.
Ovo je neka izmišljotina nastala od sastojaka koje sam trenutno imala. Pojma nemam jel postoji takvo neko jelo, tad sam dobila inspiraciju i probala. Veoma je ukusno ispalo.
Uključite rernu da se zagreje.
Očistite i oprite karfiol. U blenderu ga iseckajte na sitna zrnca veličine pirinča. Izdinstajte praziluk iseckan na kružiće i meso, začinite po ukusu. Kratko dinstajte samo dok meso promeni boju. Izmešajte obe mase. Poklopite i kratko prodinstajte zajedno, možda 2-3 minuta. Nemojte dodavati vodu jer je karfiol mokar od pranja.
Umutite jaja i grčki jogurt. Posolite. Prelijte preko mesa i karfiola. Ne mešajte.
Pecite u rerni dok gornja površina ne bude rumena onako kako volite.
Poslužite uz grčki jogurt.
Prijatno.
Chilli con carne (čili kon karne) je zapravo čili sa mesom. Razni recepti se mogu naći na internetu, ja sam probala nekoliko i izabrala jedan koji nam se najviše dopao, i taj sad uvek koristim.
Čili treba da je ljut, ali pošto ga tad Vanja ne bi jela, onda pravim nezaljućeno, pa sebi svako doda ljuto koliko voli.
Sastojci:
Postupak:
Uključiti rernu na 200°C.
Sitno iseckati luk i malo prodinstati. Dodati meso i dinstati dok ne promeni boju. Posoliti i pobiberiti po ukusu. Onda dodati paradajz iz konzerve. Ako ste kupili ceo pelat, usitniti ga. Da ne biste u konzervi ostavili ostatke sipajte malo vode i isperite ono što je na stranicama ostalo, i to dodajte. Dodajte jednu supenu kašiku paradajz pirea (on će pomoći da se jelo zgusne), malo vuster sosa (ovo možete da izostavite, ali daje baš lep šmek). Možete dodati jednu kašičicu šećera, da ne bi bilo kiselo od paradajza.
Ako biste ljuto jelo, ovde dodati ljutu alevu papriku. Probajte dimljenu papriku sad je ima i kod nas, proizvođač Kotany. Ljutinu možete postići i ako pre mesa dodate i iseckanu ljutu papričicu.
Kad se smesa izjednačila dodajte oceđenu i ispranu jednu konzervu crvenog pasulja i sitno iseckanog peršuna pola vezice.
Prema nekim receptima još se dodaje i kuvani kukuruz. Tada, istina, izgleda lepše, ali je za naš ukus previše slatko.
Stavite sve u rernu koja je do sad zagrejana i pecite dok se ne zgusne. Trebaće sigurno bar 1,5h.
Ako volite ljuto, dodajte sad neki ljuti sos (npr. Lidlov Piri Piri sos), ljute papričice u ulju, ili svežu ljutu papričicu.
Uz ovo možete poslužiti pirinač, palentu, neke makarone, krompir, ali ne mora ništa. Mi jedemo samo sa hlebom, sa malo pavlake preko.
Na fotografijama je dupla mera kad kao hoću da imam ručak i za sutra. Na kraju se obično pojede toliko da za sutra ostanu samo mrvice.
Prijatno.
Svekrva često pravi knedle sa šljivama. Neki to zovu gomboce, ja sam taj izraz čula prvi put od mojih drugarica sa interneta. Moja Baba taj izraz nije koristila, a ni moja svekrva, obe Banaćanke.
Dobijem ja recept, zapišem, i smislim se da ih pravim.
Originalni banatski recept za knedle sa šljivama:
Skuvati krompire i ispasirati. Kad se prohladi dodati:
Na pobrašnjenoj podlozi razviti na oko 1cm debljine. Seći kvadrate stranice oko 10cm. Na svaki kvadrat staviti šljivu bez koštice i napraviti kugle.
Kuvati u posoljenoj vodi. Kad isplivaju preliti sa malo hladne vode, skloniti sa šporeta, ocediti i valjati u propržene prezle. Pošećeriti.
Od ostataka testa praviti valjuške (šufnudle) koje se mogu jesti slatke ili slane.
Takav je recept bez preciznih mera krompira i brašna.
Smislim se ja da pravim knedle, napravim testo i shvatim da nisam izvadila šljive iz zamrzivača. I kud ću – šta ću, stavim šta sam imala: banane i nutelu. Pun pogodak. Sledeći put pravim sa višnjama.
Zove se pita, ali izgleda kao nešto između kolača i proje, neko mi čak reče da se zove i nabujak.
Potrebno je:
Postupak:
Iseckati i na malo ulja propržiti luk. Dodati meso, malo propržiti dok promeni boju, dodati so, biber, začin i peršun.
Prebaciti u veću posudu za mešanje, i kad se malo prohladi dodati jogurt (on je hladan pa će još lepo ohladiti smesu), ulje, žumanca (zbog njih smesa mora da se malo ohladi da ne bismo dobili kajganu), i brašno pomešano sa praškom za pecivo.
Odvojeno umutiti belanca pa polako dodati u smesu sa mesom, kao kad pravite smesu za patišpanj.
Izliti u nauljen pleh. Moj pleh je dimenzija 19cmx32cm – onaj običan pleh za đuveč koji valjda svi imamo. Ako je vaš pleh veći od iste mere pita će biti tanja, ako želite deblju, srazmerno povećajte broj jaja i broj kašika brašna. Smesa je prilično tečna.
Peći oko 40 minuta na 220°C. Gornja korica će pomalo ispucati, i to je znak da je pečena.
Po originalnom receptu potrebno je još preko tople pite izrendati kačkavalj, ali ja to ne radim, bez njega mi je lepša, kačkavalj se ukruti kad se ohladi.
Prijatno.
Nešto što je moja mama zvala letnji ajvar. Pečeni patlidžan iseckan i začinjen kao salata.
Opran patlidžan preseći na pola, malo pouljiti sa svih strana, posoliti i peći u rerni dok unutrašnjost ne postane mekana. Malo prohladiti pa oljuuštiti spoljašnju koru. Iseckati nožem, ne mora mnogo sitno, ali svakako to možete prema sopstvenoj želji. Začiniti po ukusu, kao salatu: ulje, sirće, so, biber, i staviti u frižider. Može u frižideru da stoji 3-4 dana, ali se obično pojede vrlo brzo. Konzistencije je kao ajvar, i veoma je osvežavajuće u vrelim danima.
Bonus dodatak:
Patlidžan ispečen u rerni, kad se ohladi, izgnječiti viljuškom, dodati iseckan beli luk, količina po želji, feta sir, malo sirćeta, soli i ko voli senf. Moji to zovu letnjom paštetom.
Emilija je moja svekrva, rođena u Banatu, i ovo su njene originalne krofne koje su se u njihovoj kući pravile još iz vremena kad je ona bila devojčica.
Mesiti sve u velikoj vangli.
Potrebno je:
250ml mlakog mleka,
250ml vode,
2 kašičice šećera,
1 kocka kvasca,
razmutiti i ostaviti da se aktivira. Dodati
1 jaje,
malo zejtina (2-3 šljisa iz flaše, kad se sipa iz flaše, pa tri put klo-klo-klo, to mu dođe to. Inače je mera “malo” zejtina),
1 kašičica soli,
brašna toliko da se dobije meko lepljivo testo (mesiti varjačom, kad testo počne da spada sa varjače koju podigneš tad je dovoljno brašna)*.
* kad budemo sledeći put pravili izmeriću, mada to zavisi od vrste brašna i njegove vlažnosti, od vlažnosti vazduha, veličine jajeta.
Ostaviti da naraste, premesiti.
Još jednom.
Treći put kad naraste istresti bez mešenja na dobro pobrašnjenu podlogu. Malo rastanjiti oklagijom ako treba. Testo je vrlo mekano i lepljivo – što je mekše testo budu lepše krofne i vredi da se pomučite.
Metalnom modlom, ili čime drugim vaditi krugove testa i staviti na pobrašnjenu podlogu.
Prstima (pobrašnjenim) napraviti u sredini rupu (probušiti testo).
Pržiti u manjoj šerpici u dubokoj masti. Ako baš nemate ili ne koristite mast, sigurno može i u ulju, ali za istovetnost ukusa ne garantujem. Pržiti sa obe strane. Pustiti da se malo ocede od masnoće.
Obilno posuti prah šećerom.
Sveki je iz Mokrina kod Kikinde i koristi isključivo kikindsko meko brašno tip 400, drugo ne priznaje. Ovo nije reklama, tekst nije plaćen.
🥰
U rupu stavite džem ko voli, ili krem, ili ako ste kao ja, onda ništa.
Prijatno.
(nisam je pitala pa zato nema fotografije na kojoj se ona vidi)
Još jedna kultivisana sorta biljke Hoya carnosa je Hoya carnosa ‘Krimson Queen’. Možete je naći i pod imenom Hoya carnosa ‘Tricolor’ (izvor: LLIFLE – Encyclopedia of living forms). Nju ćete prepoznati po belom obodu lista čija je unutrašnjost tamno zelena. Kao i kod Hoya carnosa ‘Krimson Princess’ novi listovi su crvenkasto/ružičaste boje, pa odatle deo naziva Krimson koji potiče od engleskog naziva crimson, što je vrsta crvene boje.
Listovi su približno iste veličine kao kod Hoya carnosa, ali su tanji od njih. Obod je bele boje, a unutrašnjost zelena. Biljka pušta dugačke stabljike tražeći potporu, pa kad je pronađe, onda razvija po par listova jedan nasuprot drugog, na svakom čvoru. Mladi listovi su crvenkasto ružičasti, a takvi su i ako je biljka pod velikom količinom svetlosti (na jakom suncu). Može se desiti da se pojave i potpuno beli listovi, ali oni neće biti dugog veka, opstaće nekoliko meseci, najčešće tokom leta i sezone rasta. Nakon toga će se osušiti i otpasti, jer ne poseduju hlorofil, pa ne prave hranu za biljku, nego je samo troše. Biljka se može gajiti kao padajuća, ili na stalku. Cvetovi su slični kao kod Hoya carnosa, i kako oni izgledaju, kao i primere belih listova možete videti na sajtu LLIFLE – Encyclopedia of living forms.
Moj primerak biljke je kod mene došao u avgustu 2021. kao mala biljka sa ukupno pet listova, kao na slici desno. Biljka je dosta porasla, da je dobila da se penje uz štapić za orhideje. Sada izgleda kao na gornjoj slici. Kod mene još nije cvetala, to je relativno mlada biljka.
U budućnosti planiram da je propagiram (razmnožim) da bih novodobijene biljke vratila u saksiju sa osnovnom biljkom i tako dobila bujniji izgled. Razmnožavanje se obavlja reznicama, i o tome ću pisati poseban tekst.
Često ljudi mešaju Hoya carnosa ‘Krimson Princess’ i Hoya carnosa ‘Krimson Queen’. Biljke su potpuno različite kad ih vidite jednu pored druge, i meni se čini da se ne mešaju biljke nego njihovi nazivi. Način za pamćenje naziva potiče od engleske “izreke” da Kraljica (Queen) nosi belo kao krunu (okolo), a Princeza (Princess) kao haljinu (u sredini).
The Queen wears her white as a crown (with white leaf edges, similar to a silver crown), and the Princess wears her white as a gown, (white in the middle, edges or margins are green). Izvor: Garden for indoor.
Izgled cveta možete pogledati na sajtu Cottage Farms Direct, a detaljnije o nezi ove biljke na sajtu Plants Craze (na engleskom).
Vašoj pažnji preporučujem besplatan pdf časopis o Hojama Stemma (na engleskom) i Facebook grupu Hoyas in Serbia (na srpskom) gde možete i nabaviti neke Hoje od domaćih uzgajivača.
Imena biljaka se (veoma uprošćeno) pišu na sledeći način:
Ovaj način nomenklature je još u 18. veku smislio švedski botaničar Karl fon Line, koji je uveo tzv. binomijalnu nomenklaturu (obeležavanje pomoću dva imena: roda i vrste) i smatra se tvorcem moderne taksonomije.
Za uzgojene (kultivisane) biljke postoji i deo naziva koji se ne piše italikom i označava sortu ili tzv. kultivara. Taj naziv se piše sa jednostrukim znakom navoda – u ovom primeru to je ‘Krimson Princess’.
Neka od pravila mogu se naći u izvodu iz Međunarodnog kodeksa nomenklature kultivisanih biljaka.
Dakle, biljka o kojoj je ovde reč je Hoya carnosa ‘Krimson Princess’.
Hoya carnosa ‘Krimson Princess’ je varijanta biljke Hoya carnosa (njena kultivisana sorta) koja ima listove sa unutrašnjom varijegacijom (promenom boje), tj unutrašnjost lista je belo-krem boje, a spoljašnji deo je zelen. Ovu biljku možete pronaći i pod imenima Hoya carnosa ‘Rubra’ (zbog crvenkaste stabljike) ili Hoya carnosa ‘Picta’ (zbog listova koji izgledaju kao naslikani), ali je naučno prihvaćeno ime Hoya carnosa ‘Krimson Princess’ (izvor: LLIFLE – Encyclopedia of living forms). Takođe, deo naziva Krimson potiče od engleske reči crimson, što je vrsta crvene boje, aludirajući na boju stabljike i novih listova koji su crvenkasto/ružičaste boje. Zbog toga, ponegde naziv ‘Krimson Princess’ možete naći napisano kao ‘Crimson Princess’, što je po mom mišljenju bolje, ali se ustalio ovaj prvi naziv koji i stoji u naslovu.
Listovi su nešto manji nego kod Hoya carnosa, imaju unutrašnju varijegaciju, tj. unutrašnjost lista je belo/krem boje, a spoljašnjost je zelena. Listovi su takođe čvršći nego kod Hoya carnosa. Stabljika je crvenkaste boje. Takođe, mladi listovi, kad tek počinju da se razvijaju su crveno/ružičasto obojeni, da bi ta boja sve više bledela kako listovi postaju stariji. Interesantno je da se šare na licu i naličju lista razlikuju. Listovi imaju više bledog na sebi ako su više izložene svetlosti, tj. varijegacija je izraženija.
Hoya carnosa ‘Krimson Princess’ može da se gaji kao padajuća biljka ili da se prikači na stalak koji joj stvara potporu. Gaji se u propustnom supstratu koji omogućava da koren dobija dovoljno vazduha. Zaliva se kad se suspstrat potpuno osuši. Hoya carnosa ‘Krimson Princess’ traži dosta indirektnog svetla. Može veoma uspešno da uspeva u uslovim normalne vlažnosti vazduha, kakva je u stanovima ili kućama.
Moj primerak Hoya carnosa ‘Krimson Princess’ sam nabavila u avgustu 2021. i tad je izgledala kao na fotografiji desno. To su ustvari dve biljke, jedna mala sa četiri lista (levo) i jedna malo veća sa desetak listova (desno). Biljka je u međuvremenu porasla i dobila svoj stalak koji joj pruža potporu. Stoji mi na istom mestu kao Hoya carnosa, pored prozora jugoistočne orijentacije, tu joj prija i ne smeta joj par sati direktnog sunca preko leta. Biljka trenutno izgleda kao na gornjoj slici.
Moja biljka još uvek nije cvetala, pa izgled cvetova možete pogledati na sajtu Christine: MyHoyas. Cvetovi su isti ili vrlo slični kao kod Hoya carnosa.
Preporučiću vam jedan sjajan youtube kanal koji se dosta bavi uzgojem Hoya: Basie Plants, koji (na engleskom) vodi Miroslav iz Bečeja, a tu je i njegov Instagram nalog basie.plants.
Poslednjih godina ovo je zimnica koja se baš dosta troši, i koliko god da napravim, nije dovoljno.
Kupe se dugačke ljute papričice. Najbolje vreme za njih je septembar. Slike su nastale proteklih godina. Najlepše izgleda kad su raznobojne: crvene, narandžaste, žute, zelene.
Papričice se operu.
Obavezno stavite rukavice pre nego što nastavite. Ako ste zaboravili rukavice, setite se da ne dirate oči. Ne pitajte kako znam.
Secite papričice na krugove, debljine oko 2cm. Možete i deblje, ili tanje, to je zapravo prema sopstvenom nahođenju. Iz onih krugova koji su bliže peteljci izvucite tvrd koren. Na semenke ne obraćajte pažnju.
Isečene papričice obilno pospite solju. Potrebno je dosta soli, promešajte, poklopite i ostavite da stoji 24h.
Nakon toga, pomoću krpe ili na neki drugi način koji sami smislite ocedite vodu koju su paprike otpustile. Ne zaboravite rukavice. Neke semenke će otpasti, to nije važno. Ovde neće biti mnogo tečnosti da se ocedi, ali će ipak biti malo.
Kad ih ocedite, stavite ih u posudu, prelijte belim alkoholnim sirćetom da skroz ogreznu, poklopite i opet ostavite 24h. Ja obično poklopim tanjirom kako bi sve paprike bile potopljene u sirće.
Nakon toga, ponovo, na isti način ocedite paprike. Ne zaboravite rukavice ni sad. Neke semenke će opet otpasti.
Dobro oceđene paprike stavljati u čiste tegle, pomoću kašičice ih pritiskati da više stane. Naliti zejtinom do vrha, pomoću drške kašičice probajte da isterate vazduh da izađe. Zatvorite poklopac tegle. Tegle operite spolja jer su se možda zamastile i stavite nalepnice. Nije potrebna pasterizacija.
Sirće koje ostane posle ceđenja možete sačuvati, poznajem neke koji vole to ljuto sirće da stave u pasulj.
Kad prođe oko dve nedelje, paprike su spremne za konzumiranje. Ovako spremljene paprike čuvajte u špajzu, mogu da izdrže do naredne godine, ako se ne pojedu.
Nasuprot potrošenoj većoj količini soli, paprike nisu mnogo slane, kisele su.
Druga varijanta ovih paprika je da ih odmah nakon što ste ih ocedili posle soljenja stavite u teglu, nalijete zejtinom i zatvorite. Ako imate klik-klak poklopce, koristite njih. Ja sam u ovoj varijanti pasterizovala. Ovako napravljene paprike nisu kisele, i za mene su ukusnije.
Pasterizacija:
Stavite krpu na dno šerpe. Nalijete vodu i stavite tegle u vodu. Uključite ringlu, i pustite da provri voda u šerpi. Voda treba da vri 10-15 minuta. Za to vreme će se naduti poklopci. Nakon što prođe toliko vremena vrenja, isključiti ringlu i ostaviti tegle u toj toploj vodi da se postepeno ohlade. Može do sutra. Kako se tegle budu hladile, poklopci će se vratiti, i postati uvučeni, da više ne klikću, tako znate da su pasterizovane.
Ovim postupkom se takođe osigurava da paprike mogu da opstanu do naredne godine.
Za jednu meru od 200 komada paprika potrebno je oko kilogram soli, dva-tri litra sirćeta i litar ulja. Obično pravim bar dva puta u sezoni.
Na jesen 2021, na zemunskoj pijaci cena papričica je bila 100 din/kg. U kilogramu ima u proseku između 20 i 25 papričica, zavisno od veličine.
