Ljute papričice u ulju

Poslednjih godina ovo je zimnica koja se baš dosta troši, i koliko god da napravim, nije dovoljno.

Kupe se dugačke ljute papričice. Najbolje vreme za njih je septembar. Slike su nastale proteklih godina. Najlepše izgleda kad su raznobojne: crvene, narandžaste, žute, zelene.

Papričice se operu.
Obavezno stavite rukavice pre nego što nastavite. Ako ste zaboravili rukavice, setite se da ne dirate oči. Ne pitajte kako znam.

Secite papričice na krugove, debljine oko 2cm. Možete i deblje, ili tanje, to je zapravo prema sopstvenom nahođenju. Iz onih krugova koji su bliže peteljci izvucite tvrd koren. Na semenke ne obraćajte pažnju.

Isečene papričice obilno pospite solju. Potrebno je dosta soli, promešajte, poklopite i ostavite da stoji 24h.

Nakon toga, pomoću krpe ili na neki drugi način koji sami smislite ocedite vodu koju su paprike otpustile. Ne zaboravite rukavice. Neke semenke će otpasti, to nije važno. Ovde neće biti mnogo tečnosti da se ocedi, ali će ipak biti malo.

Kad ih ocedite, stavite ih u posudu, prelijte belim alkoholnim sirćetom da skroz ogreznu, poklopite i opet ostavite 24h. Ja obično poklopim tanjirom kako bi sve paprike bile potopljene u sirće.

Nakon toga, ponovo, na isti način ocedite paprike. Ne zaboravite rukavice ni sad. Neke semenke će opet otpasti.

Dobro oceđene paprike stavljati u čiste tegle, pomoću kašičice ih pritiskati da više stane. Naliti zejtinom do vrha, pomoću drške kašičice probajte da isterate vazduh da izađe. Zatvorite poklopac tegle. Tegle operite spolja jer su se možda zamastile i stavite nalepnice. Nije potrebna pasterizacija.

Sirće koje ostane posle ceđenja možete sačuvati, poznajem neke koji vole to ljuto sirće da stave u pasulj.

Kad prođe oko dve nedelje, paprike su spremne za konzumiranje. Ovako spremljene paprike čuvajte u špajzu, mogu da izdrže do naredne godine, ako se ne pojedu.
Nasuprot potrošenoj većoj količini soli, paprike nisu mnogo slane, kisele su.

Druga varijanta ovih paprika je da ih odmah nakon što ste ih ocedili posle soljenja stavite u teglu, nalijete zejtinom i zatvorite. Ako imate klik-klak poklopce, koristite njih. Ja sam u ovoj varijanti pasterizovala. Ovako napravljene paprike nisu kisele, i za mene su ukusnije.

Pasterizacija:
Stavite krpu na dno šerpe. Nalijete vodu i stavite tegle u vodu. Uključite ringlu, i pustite da provri voda u šerpi. Voda treba da vri 10-15 minuta. Za to vreme će se naduti poklopci. Nakon što prođe toliko vremena vrenja, isključiti ringlu i ostaviti tegle u toj toploj vodi da se postepeno ohlade. Može do sutra. Kako se tegle budu hladile, poklopci će se vratiti, i postati uvučeni, da više ne klikću, tako znate da su pasterizovane.
Ovim postupkom se takođe osigurava da paprike mogu da opstanu do naredne godine.

Za jednu meru od 200 komada paprika potrebno je oko kilogram soli, dva-tri litra sirćeta i litar ulja. Obično pravim bar dva puta u sezoni.

Na jesen 2021, na zemunskoj pijaci cena papričica je bila 100 din/kg. U kilogramu ima u proseku između 20 i 25 papričica, zavisno od veličine.

Hoya carnosa

Poslednjih par godina sam se oprobala u gajenju sveća. Neke sam uspešno ubila. Više komada krasula (Crassula ovata) i Bendžamina (Ficus benjamina) nisu preživele moju ljubav. Prve sam uspešno udavila, onda sam savladala zalivanje, pa su one posle njih izgleda ubile živuljke.

Onda sam prešla na Hoje (Hoya) i liči da mi, za sad, ide malo bolje. Možda oko godinu dana se oprobavam sa Hojama. Moja kolekcija trenutno broji svega šest različitih vrsta iz roda Hoja, sa tendencijom porasta i smatram se apsolutnim početnikom.

Namera mi je (ako istrajem) da pišem o Hojama koje posedujem i onima koje su mi u listi želja.

Počeću od one “obične” Hoya carnosa.

Hoya je rod biljaka koje potiču iz južne Azije i Australije, a u Evropu i ostale delove sveta preneta je kada ih je u Englesku iz Australije doneo Robert Braun. On je Hoje nazvao u čast svog prijatelja, engleskog botaničara Tomasa Hoja, koji je bio baštovan vojvode od Nortamberlenda od 1788. do 1809. godine i prvi koji je promovisao ovu biljku.

Među prvim Hojama koje je Braun objavio bila je Hoya carnosa u radu iz 1809. godine:

Brown, R. (1809). On the Asclepiadae, a natural order of plants separated from the Apocineae of Jussieu. Memoirs of the Wernerian Natural History Society. 1: 12-78 (published in 1811.)

U ovom radu on kaže:

I have named this genus in honour of Mr. THOMAS HOY, whose merits as an intelligent and successful cultivator have been long known to the botanists of this country. I have added specific characters of the only two species with which I am acquainted; but Hoya carnosa probably includes several species, which can only be determined from living specimens: it is also to be considered as the type of the genus.
R. Brown

Hoya carnosa avgust 2021.

Kako je već preko 200 godina ova biljka poznata u Evropi, logično je da je nekako našla put i do naših krajeva. Ova biljka se, kao kućna, gaji na našim prostorima odavno, i kod nas je u narodu poznata kao Voštani cvet, Hristov venac (mada neki tvrde da je Hristov venac potpuno druga biljka – Passiflora edulis, odnosno voćka marakuja), Hristove suze, Isusove suze i slično.

Hoya carnosa je prva Hoja koja se našla u mojoj kolekciji, nisam mogla da ne nabavim tu “običnu”, najobičniju. Nabavila sam veliku biljku. Možete je videti desno, kako je izgledala avgusta 2021. Odmah sam je stavila da se penje uz stalak (merdevine).

Hoya carnosa jul 2022.

Prema savetima koje sam uspela da pronađem na netu, gajim je u mešavini perlita i kupovne zemlje za cveće. Potrebno je da supstrat bude propustan. Ova biljka traži dosta svetlosti. Meni stoji pored prozora koji je jugositočne orijentacije, ali nema previše svetla jer je ispred prozora drvo. Izgleda mi da joj tu prija, dosta je porasla za ovih nepunih godinu dana, toliko da je prerasla ovaj plastični stalak, pa je dobila nov, od bambusa. Kako sada izgleda možete videti na slici levo.

Većina Hoja su puzavice i u prirodi rastu na drveću, što znači da su epifite. Interesantan je njihov rast. Ode puštaju dugačke grančice bez listova koje izgledaju kao da traže za šta će se zakačiti. Kad shvate da imaju potporu, tek će se tada na čvorovima grane razviti lišće, po dva lista, na svakom čvoru, jedan nasuprot drugom. Uobičajeno je da se ove grane upliću na kružni stalak, odakle je verovatno dobila čest naziv Hristov venac.
Hoya carnosa ima ovalne listove širine oko 4-6cm i dužine oko 6-11cm (izvor MyHoyas), sa špicom na kraju. Odrasli listovi su čvrsti, kao sukulentni, sjajni, a mladi nežni i mekani, i postepeno postaju čvrsti i okreću se prema izvoru svetlosti. Listovi često imaju beličaste tačkice, tzv. splash.

Hoya carnosa list

Moja svekrva priča da je imala jednu ogromnu biljku (koju ona zove Hristov venac, ali je jasno da se radi o Hoji) koja je mnogo cvetala, a druga biljka, pelcer koji je dala komšinici, nikad nije cvetala. Moja Hoja još nije cvetala pa ne mogu da stavim svoje fotografije. U prilogu je jedna besplatna.

Pojedinačni cvetovi su udruženi u loptastu cvast. Korola (spoljašnji red latica) je bela/bledo ružičasta, a korona (krunica) je bela sa crvenim prstenom u sredini. Ovo cveće proizvodi mnogo nektara (što je glavni razlog za kod nas rasprostranjeno ime Hristove suze, Isusove suze) i ima veoma jak slatki miris. Cvetovi traju oko nedelju dana i prave nered kada opadnu.

Hoya carnosa cvet
Photo by Xiaoci YU on Unsplash

Više fotografija cvetova Hoya carnosa možete pogledati na sajtu MyHoyas, gospođe Christine iz grada Sjöbo, Švedska, ranije predsednice Švedskog udruženja Hoya (The Swedish Hoya Society). Kad ste već tu, možete pogledati i opise i fotografije drugih vrsta Hoja.
Takođe, još o Hojama i mnogo fotografija, uglavnom cvetova, možete naći i kod Doug-a iz Vermonta, Sjedinjene države, na njegovom sajtu Vermont hoyas i pripadajućem youtube kanalu.

To bi bilo to za prvi post na temu Hoja. Možete da ih očekujete još u narednom periodu i u njima još interesantnih sajtova i youtube kanala na koje sam naišla.

Čeri papričice sa sirom u ulju

Jeste leto, ali bliži se vreme kada treba da se misli o zimnici. Evo jedne zimnice koja plane dok si rekao keks. Od mene višegodišnja preporuka.

Čeri papričice Čeri papričice
Kupe se okruglaste čeri papričice. Najbolje vreme za njih je septembar (fotografije su nastale proteklih godina). Operite ih i ocedite. Obavezno stavite rukavice pre nego što nastavite. Nožem pažljivo isecite vrh oko peteljke. Kašičicom, malom, kao za kafu, izdubite koren i uklonite semenke, mada ne smeta i ako poneka ostane. Na dalje vam više neće trebati rukavice.

Sir usitnite viljuškom. Originalni recept je sa fetom, ali ja punim sjeničkim, jer nam se posle više godina isprobavanja tako najviše dopada.

Istom onom kašičicom punite papričice sirom. Pritiskajte da bi sira bilo u celoj zapremini papričice.

Paprike slažite u čiste tegle, tako da budu otvorom prema spolja. Birajte niže tegle ili one sa širim otvorom, da možete da provučete prste i lepo pozicionirate paprike na dnu. U unutrašnjosti tegle, kako uspete da ih ugurate. Možete ih malo gurati da stane više. Nemojte ređati do samog vrha, ostavite bar 1 cm praznog prostora.

Sada nalijte zejtin tako da paprike budu pokrivene. Kako se paprike guraju, one drže jedna drugu da ne isplivaju. Čvrsto zatvorite tegle i pasterizujte.

Pasterizacija:
Na dno veće šerpe stavite krpu. Stavite tegle preko krpe i nalijete vodu do oko 3/4 visine tegli. Uključite ringlu, i pustite da provri voda u šerpi. Voda treba polako da vri 10-15 minuta. Za to vreme će se naduti poklopci. Nakon što prođe toliko vremena vrenja, isključiti ringlu i ostaviti tegle u toj toploj vodi da se postepeno ohlade. Može do sutra. Kako se tegle budu hladile, poklopci će se vratiti, i postati uvučeni, da više ne klikću, tako znate da su pasterizovane. U vodu će izaći malo ulja, ali to ne smeta, opraćete tegle pre smeštanja na mesto gde će stajati.
Postupkom pasterizacije se osigurava da paprike mogu da opstanu do naredne godine.

Čitam da se tegle mogu pasterizovati i u mašini za sudove, no to nisam isprobavala, pa taj načiin potražite kod nekog drugog.

Tokom pasterizacije će se tečnost u teglama zamututi. Nemojte da vas to uplaši, to se sir istopio. Nakon nekoliko dana tečnost će se izbistriti, a talog pasti na dno tegle.

Kad prođe oko dve nedelje, spremne su za konzumiranje. Ovako spremljene paprike čuvajte u špajzu, mogu da izdrže do naredne godine, ako se ne pojedu. Paprike su tek blago ljutkaste jer su izvađene skoro sve semenke. Protekom vremena postaju kiselkaste, tu kiselinu dobijaju od sjeničkog sira.

Varijacije:
U sir možete dodati začine po želji, npr. biber, tucanu papriku, origano, peršun… Pored paprika takođe možete dodati začine, npr. struk ruzmarina ili lovorov list. Dajte mašti na volju.

Mera je ovde bila 2 kg čeri papričica, oko 1200 g sira i 1 l ulja. Količina ulja zavisi od toga koliko lepo uspete da složite papričice u tegle. U veće tegle se papričice lepše slože, a u manjim teglama se lakše slože sitnije papričice.

Na jesen 2021. na zemunskoj pijaci papričice su koštale 200 din/kg (u kilogramu ima oko 30-45 papričica zavisno od veličine), a sjenički sir sa pijace na Banjici 700 din/kg.

Salata od leblebija

Kad ste gladni a nemate mnogo vremena, express domaćica priskače u pomoć.

Otvorite špajz i šta se u njemu nađe, samo smućkate.

Ovog puta našli su se:
konzerva kuvanih leblebija (iz Tempa/Maxija)
konzerva tunjevine (u slanom rastvoru)
maslinke
i iz frižidera parče praziluka.

Leblebije i tunjevina se ocede. Dodaju se maslinke, po ukusu. Kod mene može mnogo. Isecka se parče praziluka, recimo 10 cm. Vodi se računa da kad se koristi novi nož da se ne njega ne poseče. Meni ovo slabije uspeva.

Začini se maslinovim (ili drugim) uljem. Možete ako hoćete da posolite, ali ne mora, dovoljno je slano. Možda malo bibera. I gotovo.

Može da se jede. Bez ‘leba.

Ako nemate praziluk, stavite svežu papriku. Ovo je pola žute paprike.

Ako imate pečene paprike, može i tako.

Prijatno.

Slavsko žito od Jovanovića

Moji Jovanovići slave Svetog Alimpija stolpnika, 9. decembra.
Na našoj porodično ikoni, na poleđini, piše:
“Osvećena 13. XI – 6. XII 1931.
Pr. Milivoj N. Mitrović”

dok na ramu stoji pečat:
“Borivoj Jovanović
Beograd – Rajićeva ul. 22”
Ja sam svojevremeno ovo prepisala, sada se već jedva raspoznaje, pisano je grafitnom olovkom.

A sad slavsko žito.
Uveče 7.12. se stavi žito u ekspres lonac, vode 2 puta koliko ima žita (po visini). Kad lonac propišti, skine se sa šporeta, umota u ćebad, jorgane i perjane jastuke i ostavi da stoji do sutra.
Sutradan, 8.12. popodne (skoro 24h stajanja) žito je obično još toplo. Otvori se i rasprostre po čaršavu, da se osuši, ako je ostalo tečnosti. Ovo prvenstveno zavisi od žita.
Kad se malo prosuši (što je suvlje, biće bolje žito) samelje se dvaput na mašini za meso.
Prvo mlevenje je lako, dok je drugo malo “tricky” jer je lepljivo. Ja sad imam električnu mašinu za mlevenje mesa pa je daleko lakše.

Kad meljete drugi put žito stavite u veliku šerpu da biste mogli lakše da pomešate sa ostalim sastojcima.

A ostali sastojci su:
koliko je bilo nekuvanog žita,
toliko mlevenih oraha i
toliko prah šećera.
Znači, ako ste kuvali 500g žita (što je za potrebe našeg slavskog veselja bilo uvek sasvim dovoljno) onda treba i 500g mlevenih oraha i 500g prah šećera.

Kad dodajete šećer smesa postaje “tanja” i lakša za mešenje, kad dodajete orahe ona se zgušnjava. Mešenje se “radi” rukama. Nemojte odmah staviti sve orahe i sav šećer nego dodajte malo po malo od oba sastojka.
Možete, ako ne volite mnogo slatko žito i da malo smanjite količinu šećera. Probajte. Možete dodati i vanilin šećer ako volite, ali njega nema u našem originalnom starisnkom porodičnom receptu.

Kad sve izmešate, onda je potrebno dodati muškatno orašče. Ovo opet po ukusu. Najbolje je da se koristi ceo oraščić i da se izrenda onom malom rendicom. Njega stavljate opet po ukusu, ali otprilike pola oraščeta će biti dovoljno. Vodite računa da je već mleveni muškatni orašćić blažeg ukusa neko ovaj ceo kojeg sami rendate. Svakako usput probajte.

Kad ste sve lepo izmešali, oblikujete “brdašce” na kristalnoj ili kakvoj drugoj tacni, sve rukama tapkajući. Preko njega kroz cediljku obilno pospete prah šećer, on treba da podseća na sneg.
Nakon toga se stavlja u frižider gde čeka sutradan.
Do sutradan će žito upiti šećer koji je posut odozgo, stvoriće se kao staklena ledena korica, pa ćete pred služenje dodati još šećera.

Tatjana Jović: Svakodnevica odrasle osobe sa intelektualnim teškoćama

Nije da će mnoge ovo interesovati. O tome kako odrasle osobe sa intelektualnim teškoćama provode svoje (slobodno) vreme.

S obzirom na ograničeno funkcionisanje, manjak programa podrške i manjak aktivnosti za osobe sa intelektualnim teškoćama, ove osobe su uglavnom usmerene na provođenje vremena sa porodicom, u krugu porodičnog doma. Složićemo se da svaka osoba treba da bude u mogućnosti da sama izabere šta je ono što želi da radi u svoje slobodno vreme, pa tako i osoba sa intelektualnim teškoćama. Pitanje je samo šta zajednica nudi osobi sa intelektualnim teškoćama, šta je to čime ona može da se bavi, da li može da ode u kafić, da li može da ide na sport, da li može da ode u šetnju bez pratnje roditelja?

Kada govorimo o svakodnevnim ograničenjima koje imaju ove osobe, jedan od glavnih problema predstavlja nemogućnost donošenja samostalnih odluka, tako da se često dešava da su roditelji prinuđeni da odlučuju umesto njih. Kada završe škole, ukoliko se ne zaposle, ove osobe su prinuđene da budu u dnevnim boravcima ili često prepušteni sami sebi. Ukoliko su članovi određenih udruženja, mogu učestvovati u njihovim aktivnostima, u idealnim uslovima sa svojim vršnjacima.

Ceo tekst pročitajte na jutarnje.rs.

Babina gibanica

Ovaj je recept specijalno za Miljana, mog brata od ujaka.
Jednom prilikom, davno, dok je Baba još bila sa nama, i relativno “u snazi”, ja sam poželela recept za njenu čuvenu gibanicu. Izdiktirala mi je šta sve treba, ja kupim, donesem, i kaže ona, neću je ja praviti, ti ćeš, a ja ću da ti govorim šta treba. I tako, sedne ona za sto, a ja pravim.
Potrebno je:
Pola kilograma kora. Baba je, sećam se kupovala debele, a meni je jednako dobra i sa tankim.
Starog sira, slanog.
Kajmaka par kašika.
Nekoliko jaja.
Mleko.
Kisela voda.
Zejtin.
Malo soli.
Malo putera.

Prvo se naulji tepsija.
Onda se umuti fil. Može i mikserom, ona je tako mutila. Ja mutim ručno, treba samo da se pomeša. Na primer pola kile sira se viljuškom isitni, ali da ostanu mali vidljivi delovi. Doda se kajmak, jaja, npr 4-5 komada, mleko i kisela voda. Posoli se, ne mnogo ako je sir mnogo slan. To se izmeša da bude tečno, da ostacima sira na dnu.
Tad se raspakuju kore, ne ranije, jer se brzo suše.
Dve kore (ili više ako je tepsija veća) se polože na dno, da po pola kore viri izvan tepsije.
Ostavi se jedna kora koja će se staviti odozgo.
Uzima se jedna po jedna kora, zgužva se i umoči u fil, tako da se zahvati i malo onog sira sa dna. Pusti se da malo otkaplje i takva gužva se stavi na one kore što stoje u tepsiji.
Jedna po jedna gužva se spuštaju u tepsiju, sve jedna do druge dok se ne popuni cela tepsija ovakvim gužvama.

Baba je nekad pravila dva reda ovih gužvi. Tad je gibanica deblja, a manja. Ja pravim jedan red.
Bitno je da ove gužve ne budu gusto jedna do druge, ali ipak da se dodiruju. Ako zafali fila, pravi se još. Ako ga bude više, polije se preko poređanih gužvi.
Kad se sve gužve poređaju, preklope se ka unutra one kore koje su ostavljene da vire.
Preko svega se stavi ona jedna kora koja je ostavljena za ovu svrhu.
Na nju se stave komadići putera, ili se premaže zejtinom.
Peče se na 220°C oko 45 minuta.

U toku pečenja će dosta da naraste.
Sačekati da se malo ohladi, malo će tad da se splasne.

Jede se sa ledenim jogurtom.

Prijatno.

Babina gibanica Babina gibanica Babina gibanica  Babina gibanica

Nova godina od Duška Radovića

Da obnovim tradiciju novogodišnjih postova. Pisao Duško Radović, a kao da je za danas napisana.
Srećna vam bila ova 2020.

Videćete, to će biti lepa i važna godina. Biće velika – od januara sve do decembra. U nju će stati svi rođendani i mnogo nezaboravnih trenutaka.
Biće to godina koja se pamti. Negde će sagraditi put, negde most, negde školu. Mnogi će se useliti u nove stanove. Svi će se nečemu obradovati. Slušaćemo dobre vesti.
To će biti godina u kojoj se raste. Deca Srbije porašće u novoj godini za preko 20 miliona centimetara i za više od 20 miliona kilograma. Mnogo će se prodavati ogledala i češljevi. Lekari će zevati u ambulantama jer ćemo biti zdraviji nego ikad.
Biće to godina lepa kao slika. Procvetaće bagrem i lipa. Rodiće ponovo trešnje. šljive i grožđe. Nebo će biti plavo i veliko. Sunce će nam biti lepo i toplo.
Neko će napisati novu pesmu. Neko će se prvi put zaljubiti. Nove majke nosiće u rukama novu decu.
To će biti dobra godina. Radićemo, učiti i pevati. Kad se zamorimo, uvek će na vreme doći subota i nedelja. Završićemo neke važne poslove i započeti neke još važnije. Svi ćemo se slikati, za uspomenu na tu dobru godinu. Kad se ponovo sretnemo, 31. decembra, nećemo se poznati jer ćemo svi biti veći, lepši i pametniji…

Duško Radović