Znate ono naše srebrno drvo? E pa prošla je zima, sad je procvetalo.
Cvetovi su origami, tačnije kusadama flowers. Ovde možete pronaći uputstvo kako se ovi cvetovi prave, korak po korak, sa skicama. Ako vam to nije dovoljno, pogledajte i neki od video zapisa.
Edit:
Ja naravno nisam ništa od ovoga pravila, suviše je to za mene komplikovano.
Takođe, pretpostavljam da se niste upitali zašto baš origami, to je valjda jasno.
Početak ostvarenja onog sna?
Kažu danas je ceo dan bila jako raspoložena, glasala se više nego obično. Usput do kuće (ja naravno nisam ponela FA) je sve vreme vikala DAAA-DAAA-DAAAAAAAAAAA-DAAAAAA.
Sve je počelo jednim običnim chatom sa momsab-om u radno vreme. Njegov kolega telefonom naručuje klopu, momsab dobacuje da njemu donesu banane, al ispade da čovek naručuje da mu donesu roštilj, pa tako banane ispadoše iz kombinacije.
A što? Pa kad mogu flambirane, što ne bi mogle grilovane banane. Ja naravno odmah na google i konstatujem da to, naravno, već postoji. I to ne samo grilovane, nego i pržene. Rešim da ih isprobam.
Grilovane sam pravila u četiri varijante. Isekla i stavila na vruć roštilj tiganj. Druga varijanta je sa mrvom putera na istom tiganju. Probala sam bez i sa čokoladnim prelivom. Predivno je, ali PREDIVNO. Banana poprimi potpuno drugačiji ukus. On se najviše oseća kad je banana grilovana na suvo, pa je ta, i varijanta sa prelivom ona koju ja biram kao najukusniju. Puter im daje blagu hrskavost, ali unutrašnjojst banane je mekša, što se meni nije dopalo. Neke recepte sa neta možete da vidite ovde (njih izdvajam jer izgledaju fantastično) i ovde.
Onda je došao red na pržene. Opet malo istraživanja na netu, odabrah ovaj recept koji relativno lako mogu da izvedem. Saznajem da je to tajlandski specijalitet, i ove su mi se na oko dopale. Smesu sam pravila od: 1 1/2 šoljice brašna, 3/4 šoljice gustina, jednog praška za pecivo i 1 1/2 šoljice kisele vode. Trebalo mi je još malo prah šećera za posipanje i čokoladnog preliva. Jednostavne su za pripremu, smesa je malo gušća od one za palačinke, i one su me podsetile na jabuke u šlafroku koje nisam jela od kad sam bila devojčica. Korica je hrskava, međutim unutrašnjost je postala previše mekana za moj ukus, izgledalo je kao pohovana dečja kašica od banane. Ukus banane se maltene izgubio. Masne su.
Pržene su promašaj, više ih neću praviti. Grilovane sa puterom takođe. Pretpostavljam da masnoća pri termičkoj obradi doprinosi višoj temperaturi, pa se zato unutrašnjost omekša. Grilovane bez dodataka svakako hoću, sa prelivom i bez njega. I još jedan savet, birajte zelenije banane, i ne secite ih previše tanko.
Javite se i dođite na probu.
Podsetila me Škrabalica na mog vesnika proleća. Dok forzicija ne procveta, ne računam da je proleće počelo.
Evo je, slikane ispred Skupštine u petak, tek počela, danas je daleko lepša, ali lokacija je naša komšijska, ovu više volimo.
I još jedna prošlogodišnja, slikana i isto doba.
Jednom sam na twitteru pokušala da objasnim da neke stvari nisu za zezanje i pravljenje viceva. Neki su shvatili. Malobrojni. Većina nije.
I često se, baš često u poslednje vreme, koriste reči tipa “retard”, “retardiran”, čak i od osoba za koje sam mislila da neke stvari shvataju… Ja nemam ni snage niti želje da se ponovo upuštam u to da svetu objašnjavam da neki izrazi mogu druge ljude da povrede.
Onda pročitam da nisam jedina. Pročitajte i vi.
What Happens When You Ask People Not to Say “Retard”
Iako sumnjam da će se nakon čitanja ove reči manje koristiti, ja sam prosto morala da ovaj link sa vama podelim.
Noćas sam sanjala da Vanja izgovara neke reči, da ih ponavlja kad ih neko izgovori.
Obično se ne sećam svojih snova, ali kad se setim, a nešto sanjam što je nelogično, znam u snu da je to san.
Ovog puta nije bilo tako. Sve mi je bilo normalno i logično.