Emilija je moja svekrva, rođena u Banatu, i ovo su njene originalne krofne koje su se u njihovoj kući pravile još iz vremena kad je ona bila devojčica.
Mesiti sve u velikoj vangli.
Potrebno je: 250ml mlakog mleka, 250ml vode, 2 kašičice šećera, 1 kocka kvasca, razmutiti i ostaviti da se aktivira. Dodati 1 jaje, malo zejtina (2-3 šljisa iz flaše, kad se sipa iz flaše, pa tri put klo-klo-klo, to mu dođe to. Inače je mera “malo” zejtina), 1 kašičica soli, brašna toliko da se dobije meko lepljivo testo (mesiti varjačom, kad testo počne da spada sa varjače koju podigneš tad je dovoljno brašna)*. * kad budemo sledeći put pravili izmeriću, mada to zavisi od vrste brašna i njegove vlažnosti, od vlažnosti vazduha, veličine jajeta.
Vaditi krofne metalnom modlom
Ostaviti da naraste, premesiti. Još jednom. Treći put kad naraste istresti bez mešenja na dobro pobrašnjenu podlogu. Malo rastanjiti oklagijom ako treba. Testo je vrlo mekano i lepljivo – što je mekše testo budu lepše krofne i vredi da se pomučite. Metalnom modlom, ili čime drugim vaditi krugove testa i staviti na pobrašnjenu podlogu. Prstima (pobrašnjenim) napraviti u sredini rupu (probušiti testo).
Pržiti na masti
Pržiti u manjoj šerpici u dubokoj masti. Ako baš nemate ili ne koristite mast, sigurno može i u ulju, ali za istovetnost ukusa ne garantujem. Pržiti sa obe strane. Pustiti da se malo ocede od masnoće. Obilno posuti prah šećerom.
Sveki je iz Mokrina kod Kikinde i koristi isključivo kikindsko meko brašno tip 400, drugo ne priznaje. Ovo nije reklama, tekst nije plaćen. 🥰
U rupu stavite džem ko voli, ili krem, ili ako ste kao ja, onda ništa. Prijatno. (nisam je pitala pa zato nema fotografije na kojoj se ona vidi)
Još jedna kultivisana sorta biljke Hoya carnosa je Hoya carnosa ‘Krimson Queen’. Možete je naći i pod imenom Hoya carnosa ‘Tricolor’ (izvor: LLIFLE – Encyclopedia of living forms). Nju ćete prepoznati po belom obodu lista čija je unutrašnjost tamno zelena. Kao i kod Hoya carnosa ‘Krimson Princess’ novi listovi su crvenkasto/ružičaste boje, pa odatle deo naziva Krimson koji potiče od engleskog naziva crimson, što je vrsta crvene boje.
Listovi su približno iste veličine kao kod Hoya carnosa, ali su tanji od njih. Obod je bele boje, a unutrašnjost zelena. Biljka pušta dugačke stabljike tražeći potporu, pa kad je pronađe, onda razvija po par listova jedan nasuprot drugog, na svakom čvoru. Mladi listovi su crvenkasto ružičasti, a takvi su i ako je biljka pod velikom količinom svetlosti (na jakom suncu). Može se desiti da se pojave i potpuno beli listovi, ali oni neće biti dugog veka, opstaće nekoliko meseci, najčešće tokom leta i sezone rasta. Nakon toga će se osušiti i otpasti, jer ne poseduju hlorofil, pa ne prave hranu za biljku, nego je samo troše. Biljka se može gajiti kao padajuća, ili na stalku. Cvetovi su slični kao kod Hoya carnosa, i kako oni izgledaju, kao i primere belih listova možete videti na sajtu LLIFLE – Encyclopedia of living forms.
Hoya carnosa ‘Krimson Queen’ avgust 2021.
Moj primerak biljke je kod mene došao u avgustu 2021. kao mala biljka sa ukupno pet listova, kao na slici desno. Biljka je dosta porasla, da je dobila da se penje uz štapić za orhideje. Sada izgleda kao na gornjoj slici. Kod mene još nije cvetala, to je relativno mlada biljka.
U budućnosti planiram da je propagiram (razmnožim) da bih novodobijene biljke vratila u saksiju sa osnovnom biljkom i tako dobila bujniji izgled. Razmnožavanje se obavlja reznicama, i o tome ću pisati poseban tekst.
Često ljudi mešaju Hoya carnosa ‘Krimson Princess’ i Hoya carnosa ‘Krimson Queen’. Biljke su potpuno različite kad ih vidite jednu pored druge, i meni se čini da se ne mešaju biljke nego njihovi nazivi. Način za pamćenje naziva potiče od engleske “izreke” da Kraljica (Queen) nosi belo kao krunu (okolo), a Princeza (Princess) kao haljinu (u sredini).
The Queen wears her white as a crown (with white leaf edges, similar to a silver crown), and the Princess wears her white as a gown, (white in the middle, edges or margins are green). Izvor: Garden for indoor.
Izgled cveta možete pogledati na sajtu Cottage Farms Direct, a detaljnije o nezi ove biljke na sajtu Plants Craze (na engleskom).
Vašoj pažnji preporučujem besplatan pdf časopis o Hojama Stemma (na engleskom) i Facebook grupu Hoyas in Serbia (na srpskom) gde možete i nabaviti neke Hoje od domaćih uzgajivača.
Imena biljaka se (veoma uprošćeno) pišu na sledeći način:
prvi deo imena je naziv roda – to je Hoya, i piše se italikom (kurzivom) i velikim početnim slovom;
drugi deo imena je naziv vrste – to je carnosa, i piše se takođe italikom i malim početnim slovom.
Ovaj način nomenklature je još u 18. veku smislio švedski botaničar Karl fon Line, koji je uveo tzv. binomijalnu nomenklaturu (obeležavanje pomoću dva imena: roda i vrste) i smatra se tvorcem moderne taksonomije. Za uzgojene (kultivisane) biljke postoji i deo naziva koji se ne piše italikom i označava sortu ili tzv. kultivara. Taj naziv se piše sa jednostrukim znakom navoda – u ovom primeru to je ‘Krimson Princess’. Neka od pravila mogu se naći u izvodu iz Međunarodnog kodeksa nomenklature kultivisanih biljaka.
Dakle, biljka o kojoj je ovde reč je Hoya carnosa ‘Krimson Princess’.
Hoya carnosa ‘Krimson Princess’ je varijanta biljke Hoya carnosa (njena kultivisana sorta) koja ima listove sa unutrašnjom varijegacijom (promenom boje), tj unutrašnjost lista je belo-krem boje, a spoljašnji deo je zelen. Ovu biljku možete pronaći i pod imenima Hoya carnosa ‘Rubra’ (zbog crvenkaste stabljike) ili Hoya carnosa ‘Picta’ (zbog listova koji izgledaju kao naslikani), ali je naučno prihvaćeno ime Hoya carnosa ‘Krimson Princess’ (izvor: LLIFLE – Encyclopedia of living forms). Takođe, deo naziva Krimson potiče od engleske reči crimson, što je vrsta crvene boje, aludirajući na boju stabljike i novih listova koji su crvenkasto/ružičaste boje. Zbog toga, ponegde naziv ‘Krimson Princess’ možete naći napisano kao ‘Crimson Princess’, što je po mom mišljenju bolje, ali se ustalio ovaj prvi naziv koji i stoji u naslovu.
lice (levo) i naličje (desno) istog lista
Listovi su nešto manji nego kod Hoya carnosa, imaju unutrašnju varijegaciju, tj. unutrašnjost lista je belo/krem boje, a spoljašnjost je zelena. Listovi su takođe čvršći nego kod Hoya carnosa. Stabljika je crvenkaste boje. Takođe, mladi listovi, kad tek počinju da se razvijaju su crveno/ružičasto obojeni, da bi ta boja sve više bledela kako listovi postaju stariji. Interesantno je da se šare na licu i naličju lista razlikuju. Listovi imaju više bledog na sebi ako su više izložene svetlosti, tj. varijegacija je izraženija.
izgled novog lista
Hoya carnosa ‘Krimson Princess’ može da se gaji kao padajuća biljka ili da se prikači na stalak koji joj stvara potporu. Gaji se u propustnom supstratu koji omogućava da koren dobija dovoljno vazduha. Zaliva se kad se suspstrat potpuno osuši. Hoya carnosa ‘Krimson Princess’ traži dosta indirektnog svetla. Može veoma uspešno da uspeva u uslovim normalne vlažnosti vazduha, kakva je u stanovima ili kućama.
Hoya carnosa ‘Krimson Princess’ avgust 2021.
Moj primerak Hoya carnosa ‘Krimson Princess’ sam nabavila u avgustu 2021. i tad je izgledala kao na fotografiji desno. To su ustvari dve biljke, jedna mala sa četiri lista (levo) i jedna malo veća sa desetak listova (desno). Biljka je u međuvremenu porasla i dobila svoj stalak koji joj pruža potporu. Stoji mi na istom mestu kao Hoya carnosa, pored prozora jugoistočne orijentacije, tu joj prija i ne smeta joj par sati direktnog sunca preko leta. Biljka trenutno izgleda kao na gornjoj slici.
Moja biljka još uvek nije cvetala, pa izgled cvetova možete pogledati na sajtu Christine: MyHoyas. Cvetovi su isti ili vrlo slični kao kod Hoya carnosa.
Preporučiću vam jedan sjajan youtube kanal koji se dosta bavi uzgojem Hoya: Basie Plants, koji (na engleskom) vodi Miroslav iz Bečeja, a tu je i njegov Instagram nalog basie.plants.
Poslednjih godina ovo je zimnica koja se baš dosta troši, i koliko god da napravim, nije dovoljno.
Kupe se dugačke ljute papričice. Najbolje vreme za njih je septembar. Slike su nastale proteklih godina. Najlepše izgleda kad su raznobojne: crvene, narandžaste, žute, zelene.
Papričice se operu.
Obavezno stavite rukavice pre nego što nastavite. Ako ste zaboravili rukavice, setite se da ne dirate oči. Ne pitajte kako znam.
Secite papričice na krugove, debljine oko 2cm. Možete i deblje, ili tanje, to je zapravo prema sopstvenom nahođenju. Iz onih krugova koji su bliže peteljci izvucite tvrd koren. Na semenke ne obraćajte pažnju.
Isečene papričice obilno pospite solju. Potrebno je dosta soli, promešajte, poklopite i ostavite da stoji 24h.
Nakon toga, pomoću krpe ili na neki drugi način koji sami smislite ocedite vodu koju su paprike otpustile. Ne zaboravite rukavice. Neke semenke će otpasti, to nije važno. Ovde neće biti mnogo tečnosti da se ocedi, ali će ipak biti malo.
Kad ih ocedite, stavite ih u posudu, prelijte belim alkoholnim sirćetom da skroz ogreznu, poklopite i opet ostavite 24h. Ja obično poklopim tanjirom kako bi sve paprike bile potopljene u sirće.
Nakon toga, ponovo, na isti način ocedite paprike. Ne zaboravite rukavice ni sad. Neke semenke će opet otpasti.
Dobro oceđene paprike stavljati u čiste tegle, pomoću kašičice ih pritiskati da više stane. Naliti zejtinom do vrha, pomoću drške kašičice probajte da isterate vazduh da izađe. Zatvorite poklopac tegle. Tegle operite spolja jer su se možda zamastile i stavite nalepnice. Nije potrebna pasterizacija.
Sirće koje ostane posle ceđenja možete sačuvati, poznajem neke koji vole to ljuto sirće da stave u pasulj.
Kad prođe oko dve nedelje, paprike su spremne za konzumiranje. Ovako spremljene paprike čuvajte u špajzu, mogu da izdrže do naredne godine, ako se ne pojedu.
Nasuprot potrošenoj većoj količini soli, paprike nisu mnogo slane, kisele su.
Druga varijanta ovih paprika je da ih odmah nakon što ste ih ocedili posle soljenja stavite u teglu, nalijete zejtinom i zatvorite. Ako imate klik-klak poklopce, koristite njih. Ja sam u ovoj varijanti pasterizovala. Ovako napravljene paprike nisu kisele, i za mene su ukusnije.
Pasterizacija: Stavite krpu na dno šerpe. Nalijete vodu i stavite tegle u vodu. Uključite ringlu, i pustite da provri voda u šerpi. Voda treba da vri 10-15 minuta. Za to vreme će se naduti poklopci. Nakon što prođe toliko vremena vrenja, isključiti ringlu i ostaviti tegle u toj toploj vodi da se postepeno ohlade. Može do sutra. Kako se tegle budu hladile, poklopci će se vratiti, i postati uvučeni, da više ne klikću, tako znate da su pasterizovane.
Ovim postupkom se takođe osigurava da paprike mogu da opstanu do naredne godine.
Za jednu meru od 200 komada paprika potrebno je oko kilogram soli, dva-tri litra sirćeta i litar ulja. Obično pravim bar dva puta u sezoni.
Na jesen 2021, na zemunskoj pijaci cena papričica je bila 100 din/kg. U kilogramu ima u proseku između 20 i 25 papričica, zavisno od veličine.
Poslednjih par godina sam se oprobala u gajenju sveća. Neke sam uspešno ubila. Više komada krasula (Crassula ovata) i Bendžamina (Ficus benjamina) nisu preživele moju ljubav. Prve sam uspešno udavila, onda sam savladala zalivanje, pa su one posle njih izgleda ubile živuljke.
Onda sam prešla na Hoje (Hoya) i liči da mi, za sad, ide malo bolje. Možda oko godinu dana se oprobavam sa Hojama. Moja kolekcija trenutno broji svega šest različitih vrsta iz roda Hoja, sa tendencijom porasta i smatram se apsolutnim početnikom.
Namera mi je (ako istrajem) da pišem o Hojama koje posedujem i onima koje su mi u listi želja.
Počeću od one “obične” Hoya carnosa.
Hoya je rod biljaka koje potiču iz južne Azije i Australije, a u Evropu i ostale delove sveta preneta je kada ih je u Englesku iz Australije doneo Robert Braun. On je Hoje nazvao u čast svog prijatelja, engleskog botaničara Tomasa Hoja, koji je bio baštovan vojvode od Nortamberlenda od 1788. do 1809. godine i prvi koji je promovisao ovu biljku.
Među prvim Hojama koje je Braun objavio bila je Hoya carnosa u radu iz 1809. godine:
Brown, R. (1809). On the Asclepiadae, a natural order of plants separated from the Apocineae of Jussieu. Memoirs of the Wernerian Natural History Society. 1: 12-78 (published in 1811.)
U ovom radu on kaže:
I have named this genus in honour of Mr. THOMAS HOY, whose merits as an intelligent and successful cultivator have been long known to the botanists of this country. I have added specific characters of the only two species with which I am acquainted; but Hoya carnosa probably includes several species, which can only be determined from living specimens: it is also to be considered as the type of the genus. R. Brown
Hoya carnosa avgust 2021.
Kako je već preko 200 godina ova biljka poznata u Evropi, logično je da je nekako našla put i do naših krajeva. Ova biljka se, kao kućna, gaji na našim prostorima odavno, i kod nas je u narodu poznata kao Voštani cvet, Hristov venac (mada neki tvrde da je Hristov venac potpuno druga biljka – Passiflora edulis, odnosno voćka marakuja), Hristove suze, Isusove suze i slično.
Hoya carnosa je prva Hoja koja se našla u mojoj kolekciji, nisam mogla da ne nabavim tu “običnu”, najobičniju. Nabavila sam veliku biljku. Možete je videti desno, kako je izgledala avgusta 2021. Odmah sam je stavila da se penje uz stalak (merdevine).
Hoya carnosa jul 2022.
Prema savetima koje sam uspela da pronađem na netu, gajim je u mešavini perlita i kupovne zemlje za cveće. Potrebno je da supstrat bude propustan. Ova biljka traži dosta svetlosti. Meni stoji pored prozora koji je jugositočne orijentacije, ali nema previše svetla jer je ispred prozora drvo. Izgleda mi da joj tu prija, dosta je porasla za ovih nepunih godinu dana, toliko da je prerasla ovaj plastični stalak, pa je dobila nov, od bambusa. Kako sada izgleda možete videti na slici levo.
Većina Hoja su puzavice i u prirodi rastu na drveću, što znači da su epifite. Interesantan je njihov rast. Ode puštaju dugačke grančice bez listova koje izgledaju kao da traže za šta će se zakačiti. Kad shvate da imaju potporu, tek će se tada na čvorovima grane razviti lišće, po dva lista, na svakom čvoru, jedan nasuprot drugom. Uobičajeno je da se ove grane upliću na kružni stalak, odakle je verovatno dobila čest naziv Hristov venac. Hoya carnosa ima ovalne listove širine oko 4-6cm i dužine oko 6-11cm (izvor MyHoyas), sa špicom na kraju. Odrasli listovi su čvrsti, kao sukulentni, sjajni, a mladi nežni i mekani, i postepeno postaju čvrsti i okreću se prema izvoru svetlosti. Listovi često imaju beličaste tačkice, tzv. splash.
Hoya carnosa list
Moja svekrva priča da je imala jednu ogromnu biljku (koju ona zove Hristov venac, ali je jasno da se radi o Hoji) koja je mnogo cvetala, a druga biljka, pelcer koji je dala komšinici, nikad nije cvetala. Moja Hoja još nije cvetala pa ne mogu da stavim svoje fotografije. U prilogu je jedna besplatna.
Pojedinačni cvetovi su udruženi u loptastu cvast. Korola (spoljašnji red latica) je bela/bledo ružičasta, a korona (krunica) je bela sa crvenim prstenom u sredini. Ovo cveće proizvodi mnogo nektara (što je glavni razlog za kod nas rasprostranjeno ime Hristove suze, Isusove suze) i ima veoma jak slatki miris. Cvetovi traju oko nedelju dana i prave nered kada opadnu.
Više fotografija cvetova Hoya carnosa možete pogledati na sajtu MyHoyas, gospođe Christine iz grada Sjöbo, Švedska, članice veoma aktivnog Švedskog udruženja Hoya (The Swedish Hoya Society). Kad ste već tu, možete pogledati i opise i fotografije drugih vrsta Hoja. Takođe, još o Hojama i mnogo fotografija, uglavnom cvetova, možete naći i kod Doug-a iz Vermonta, Sjedinjene države, na njegovom sajtu Vermont hoyas i pripadajućem youtube kanalu.
To bi bilo to za prvi post na temu Hoja. Možete da ih očekujete još u narednom periodu i u njima još interesantnih sajtova i youtube kanala na koje sam naišla.
Jeste leto, ali bliži se vreme kada treba da se misli o zimnici. Evo jedne zimnice koja plane dok si rekao keks. Od mene višegodišnja preporuka.
Kupe se okruglaste čeri papričice. Najbolje vreme za njih je septembar (fotografije su nastale proteklih godina). Operite ih i ocedite. Obavezno stavite rukavice pre nego što nastavite. Nožem pažljivo isecite vrh oko peteljke. Kašičicom, malom, kao za kafu, izdubite koren i uklonite semenke, mada ne smeta i ako poneka ostane. Na dalje vam više neće trebati rukavice.
Sir usitnite viljuškom. Originalni recept je sa fetom, ali ja punim sjeničkim, jer nam se posle više godina isprobavanja tako najviše dopada.
Istom onom kašičicom punite papričice sirom. Pritiskajte da bi sira bilo u celoj zapremini papričice.
Paprike slažite u čiste tegle, tako da budu otvorom prema spolja. Birajte niže tegle ili one sa širim otvorom, da možete da provučete prste i lepo pozicionirate paprike na dnu. U unutrašnjosti tegle, kako uspete da ih ugurate. Možete ih malo gurati da stane više. Nemojte ređati do samog vrha, ostavite bar 1 cm praznog prostora.
Sada nalijte zejtin tako da paprike budu pokrivene. Kako se paprike guraju, one drže jedna drugu da ne isplivaju. Čvrsto zatvorite tegle i pasterizujte.
Pasterizacija: Na dno veće šerpe stavite krpu. Stavite tegle preko krpe i nalijete vodu do oko 3/4 visine tegli. Uključite ringlu, i pustite da provri voda u šerpi. Voda treba polako da vri 10-15 minuta. Za to vreme će se naduti poklopci. Nakon što prođe toliko vremena vrenja, isključiti ringlu i ostaviti tegle u toj toploj vodi da se postepeno ohlade. Može do sutra. Kako se tegle budu hladile, poklopci će se vratiti, i postati uvučeni, da više ne klikću, tako znate da su pasterizovane. U vodu će izaći malo ulja, ali to ne smeta, opraćete tegle pre smeštanja na mesto gde će stajati. Postupkom pasterizacije se osigurava da paprike mogu da opstanu do naredne godine.
Čitam da se tegle mogu pasterizovati i u mašini za sudove, no to nisam isprobavala, pa taj načiin potražite kod nekog drugog.
Tokom pasterizacije će se tečnost u teglama zamututi. Nemojte da vas to uplaši, to se sir istopio. Nakon nekoliko dana tečnost će se izbistriti, a talog pasti na dno tegle.
Kad prođe oko dve nedelje, spremne su za konzumiranje. Ovako spremljene paprike čuvajte u špajzu, mogu da izdrže do naredne godine, ako se ne pojedu. Paprike su tek blago ljutkaste jer su izvađene skoro sve semenke. Protekom vremena postaju kiselkaste, tu kiselinu dobijaju od sjeničkog sira.
Varijacije: U sir možete dodati začine po želji, npr. biber, tucanu papriku, origano, peršun… Pored paprika takođe možete dodati začine, npr. struk ruzmarina ili lovorov list. Dajte mašti na volju.
Mera je ovde bila 2 kg čeri papričica, oko 1200 g sira i 1 l ulja. Količina ulja zavisi od toga koliko lepo uspete da složite papričice u tegle. U veće tegle se papričice lepše slože, a u manjim teglama se lakše slože sitnije papričice.
Na jesen 2021. na zemunskoj pijaci papričice su koštale 200 din/kg (u kilogramu ima oko 30-45 papričica zavisno od veličine), a sjenički sir sa pijace na Banjici 700 din/kg.
