Emilija je moja svekrva, rođena u Banatu, i ovo su njene originalne krofne koje su se u njihovoj kući pravile još iz vremena kad je ona bila devojčica.
Mesiti sve u velikoj vangli.
Potrebno je:
250ml mlakog mleka,
250ml vode,
2 kašičice šećera,
1 kocka kvasca,
razmutiti i ostaviti da se aktivira. Dodati
1 jaje,
malo zejtina (2-3 šljisa iz flaše, kad se sipa iz flaše, pa tri put klo-klo-klo, to mu dođe to. Inače je mera “malo” zejtina),
1 kašičica soli,
brašna toliko da se dobije meko lepljivo testo (mesiti varjačom, kad testo počne da spada sa varjače koju podigneš tad je dovoljno brašna)*.
* kad budemo sledeći put pravili izmeriću, mada to zavisi od vrste brašna i njegove vlažnosti, od vlažnosti vazduha, veličine jajeta.
Ostaviti da naraste, premesiti.
Još jednom.
Treći put kad naraste istresti bez mešenja na dobro pobrašnjenu podlogu. Malo rastanjiti oklagijom ako treba. Testo je vrlo mekano i lepljivo – što je mekše testo budu lepše krofne i vredi da se pomučite.
Metalnom modlom, ili čime drugim vaditi krugove testa i staviti na pobrašnjenu podlogu.
Prstima (pobrašnjenim) napraviti u sredini rupu (probušiti testo).
Pržiti u manjoj šerpici u dubokoj masti. Ako baš nemate ili ne koristite mast, sigurno može i u ulju, ali za istovetnost ukusa ne garantujem. Pržiti sa obe strane. Pustiti da se malo ocede od masnoće.
Obilno posuti prah šećerom.
Sveki je iz Mokrina kod Kikinde i koristi isključivo kikindsko meko brašno tip 400, drugo ne priznaje. Ovo nije reklama, tekst nije plaćen.
🥰
U rupu stavite džem ko voli, ili krem, ili ako ste kao ja, onda ništa.
Prijatno.
(nisam je pitala pa zato nema fotografije na kojoj se ona vidi)