Jel ste čuli za ovu igricu?
E pa mi na Roditelju organizovali. Ja naravno učestvujem.
Negde u oktobru-novembru su napravljeni parovi, naravno, sve je bilo u tajnosti, ja sam dobila samo ime i adresu na koju treba ja da pošaljem poklon, neko je dobio moju, da meni pošalje. Kad stigne poklon, pokazuje se sličica, i pogađa pošiljalac, koji se trudi da sakrije tragove.
Pokloni prethodnih dana i nedelja uveliko stižu. Ja sam se već dobro uspaničila da me je moj Santa zaboravio.
Pre par dana, javlja mi se Santina pomoćnica, javlja mi da će mi lično doneti poklon.
Ja sam ceo dan na iglama. Šta li je u poklonu, hoću li uspeti da pogodim ko ga je posao. U krajnjem slučaju, i ako ne pogodim, valjda će mi neko pomoći.
Dolazi četvrtak predveče, javlja mi se Santina pomoćnica da je dole.
Izlazim iz stana, zatvaram vrata iza sebe. Silazim, i pri dnu stepenica čujem, otvaraju se vrata.
O ne Vanjaaaaaaaaaa…
Ma nema veze, biću i ovog puta nemajka, neće ona nigde, možda samo do komšinice Vere preko puta, bake od 80 i kusur…
Dobijam poklon.
Pomoćnica neće da se penje, pita jel Vanja gore sama. Potvrđujem. Ostavljam je zabezeknutu da žuri po svoje dete u vrtić.
Penjem se gore, širom otvorena vrata, Vanja stoji korak ispred, čeka.
Snimila da nosim kesu, ali nema šanse da joj dam da raskupusa, pre nego što zabeležim…
Uključujem TV, nalazim neke reklame da mi ne smeta aaajoj nemajke opet…
Kesa je izgledala ovako:
Zvirnem unutra, neke kutije, ne prepoznajem odmah šta je, ali vidim zelenu kutiju. After Eight. Da, Santa me dobro poznaje, pratio je pažljivo šta sam pisala… Izvlačim iz kese, i ODUŠEVIM SE.
Miš i mouspad su FENOMENALNIIIIIIIIII. Tačno onakvi kakav zamišljam da mi je dizajn bloga, samo još da pronađem neku takvu temu…
Jedan slatki jelen, ukras za jelku. Ali pošto nemamo jelku, ukrasićemo nešto drugo, ili će, po svoj prilici, preći u Vanjine igračke.
Tu je naravno, After Eight. To ne komentarišem…
I čestitku imam, naravno. A tekst čestitke, e to je tek posebna priča.
Sad je preda mnom zagonetka, da otkrijem ko je Secret Santa. Ko je osoba koja se potrudila da me upozna, i pošalje mi savršen poklon, po meri.
I to traje, i traje…
Nekoliko sati kasnije, kasno noću, ipak nekako uz pomoć mojih Roditeljki zaključujem ko je u pitanju.
I ostajem potpuno zbunjena, i u isto vreme veoma obradovana da se baš o toj osobi radi. Ja neću ovde otkriti njegov identitet, pozivam ga, da se, ako želi, javi u komentarima. Bilo bi mi veoma drago.
Dragi moj Secret Santo, jako si me obradovao.
Hvala ti beskrajno.
Sutradan, otpakujem miša i shvatim da ne mogu da ga koristim. To je miš za notebook. Ima prekratak gajtan. Zaključujem jednu stvar: moram da kupim notebook.
Sad u miru, pijem kaficu uz savršeni ukus After Eight-a.
Hvala ti zbog toga još jednom.
