Poklonu se u zube ne gleda, ali…

… šta da radim sa igračkom sa kojom moje dete ne ume da se igra, niti će umeti narednih desetak godina sigurno, a možda i nikad…

E, pa malopre, stigla Vanja od oca (sa redovnog subotnjeg druženja) i donosi ogromnu kesu sa paketićem. Unutra, slatkiši, i igračke za kalendarski uzrast. I to ne bilo kakve igračke

Jedna je za devojčice, kako da nauče da je mnogo važno da peru i peglaju, a druga, na moje zaprepašćenje iz dva razloga Nojeva barka. Prvo mi je mnogo zanimljiv izbor poklona  za nekog za koga po default-u pojma nemaš da li veruje, i u koju veru veruje, ako veruje, a drugo je, da je to igračka sastavljena od sitnih drvenih delova, koji se šrafčićima sastavljaju, i to je valjda za devojčice, da i to nauče, da im posle ne trebaju majstori, jel?
Novogodišnji paketić Novogodišnji paketić Novogodišnji paketić

Treba li da pomenem i još nešto, igračka je za uzrast 6-12 godina. Da naravno, Vanja spada u taj uzrast, ali samo kalendarski. Pitam se sad, kako se prave paketići u velikim firmama, kakvo je Železnice Srbije. Pretpostavljam po uzrastu, ali, ALI, valjda otac može/sme/želi da kaže da se njegovo dete ne ume da igra takvim igračkama… Blam je to, šta li…
Kod mene se takođe dobijaju paketići, ali mene nije bio blam da kad je imala 5 da joj ne kupe paketić za taj, nego za uzrast od 2 godine. Sad dobijamo vaučere u odgovarajućoj vrednosti, pa je to neuporedivo lakše i prilagodljivije.

I tako… velika firma, velika muka, pošto nisi po JUS-u, onda ništa, isto je kao da poklon nisi ni dobio, zar ne?

Blogeri, twiteraši, ako neko želi ovu Nojevu barku, može da je dobije. Javite se.
Sa peglom ćemo se već nekako snaći.

Pretraživali ste:

    kako se prave pahuljice od papira (37), poklon koji me je obradovao sastav (24), kako se prave pahulje od papira (19)

Pošta

Sramota me je, zaista me je sramota. Ja sam saobraćajac, moje kolege rade tamo, ali…

Učestvujem u forumskoj igrici zvanoj Secret Santa. Treba da pošaljem poklon na dobijenu adresu, i da zavaram tragove. Šaljem drugoj forumašici koja će lično odneti poklon. Šaljem paket u drugi grad.

Ambalaža za pakovanje pošiljkiZnam da postoji u pošti šalter na kom se paketi pakuju, svratim da vidim mogu li da kupim neku kutiju (ambalažu). U mojoj (ma kakvi, nije moja, ja tamo ulazim samo u najvećoj nuždi) najbližoj pošti postoji radnja PostShop u kojoj se mogu kupiti kojekakve džiabidže (više onih koje nikakve veze sa poštom nemaju, al to da zaboravim). Ulazim gurajući se kroz red penzionera (uopšte nije važno da li su penzije danas ili nisu, u ovoj pošti red je UVEK), gospođu koja tamo radi kao da sam zatekla na spavanju, pojma ona nema ni šta ima, a još manje ima ideje da mi nešto proda.

– Treba mi kutija za pakovanje, ona žuta, da može da stane B5 format.
– E sad ste mi sve rekli, ne znam ja šta je B5 format, niti u koju on kutiju staje.
(takav odgovor nekog ko zapravo radi u nečemu što je knjižara zaista je nedopustiv.)
– To je neka onakva žuta kutija, kao ona gore što je spakovana (stoji u izlogu).

Vidim iza nje, naslonjene na zid, kutije, nesklopljene, imaju nekakve oznake. Gospođa tumara po radnjici koja je 2x3m sa sve izlogom, pokušava da dohvati gornju kutiju, vidim da piše S, i kažem joj da potraži takvu.

– Juu, otkud meni te kutije, ne znam kad ih je donela (pominje neku koleginicu po imenu).

Pronalazi rasklopljenu kutiju na kojoj piše oznaka S. Procenim da moja knjiga može tu da stane, zamolim je da mi sastavi, da ne nosim rasklopljen A0 format kroz krcatu poštu, i do kuće. Ona mi savetuje da mi to uradi momak koji radi na pakovanju, ali avaj, nema šta da mi spakuje, ja došla samo po ambalažu. Sklopismo nas dve zajedno kutiju, onako ovlaš, e sad ne može da pronađe kesu u koju sklopljena kutija može da stane. Jedva neku iskopa. Pitam je za adresiranje, ubedi me da se adresira na samoj kutiji. Platim i izađem iz prepune Pošte.

Dođem kući i konstatujem da nemam gde da napišem adresu, kutija je od polipropilena, nije to baš zgodno za pisanje, razmazaće se.

Na šalteru za predju pošiljki piše da se moraju predati otvorene, zbog sigurnostnih razloga.

Spakovala ja sve u kutiju, i krenula da pošaljem. Kutija je zatvorena, ali lik na pakovanju može da je otvori, i on treba da je lepljivom trakom ‘obezbedi’, otvoriće je, pa će pogledati.

Subota je, malo manja gužva nego prethodnog puta, ali i dalje je zmijuljica podugačka. Pakovanje je na posebnom šalteru, prilazim, kažem treba ovo da mi se zatvori, on kaže, dođite za 45 minuta. Već sam blago iznervirana, kažem, ja triput u životu šaljem paket, i treći put mi kažete to isto, kako je to moguće? Krene da mi kuka kako ima strašno puno posla, kako bi radije da je ostao kod kuće, ali eto, mora da radi… Alo bre, ti si usluga… Šta ima ti meni da kukaš… Onda skapira da ne treba tako, pa će kao da mi učini, da ja paket ostavim, i da dođem za… pa se preračuna, za 1h. Ekstra!

Ovako smo nas dve birale poklon, koji je uglavnom kupljen onlineStižem ja za 1h, on kaže, a što ste kupovali ovu kutiju, ja imam uvek kutija, spakovao bih vam to da ne platite. Još me pita da mu kažem šta sve ima u paketu, on je otvarao, i sve je lepo upakovano u šareni papir. Da, kažem ja, to je NG poklon. Izrecitujem. Nisam sigurna da li je znao šta je usb flash.
Pritom saznam, da je za te kutije predviđena nalepnica za adresiranje, za koju gospođa iz radnjice nije nikad čula, ne zna ni da li štampaju, uglavnom, ne trebuje se. Baš lepo.
Onda, da mi učini valjda, lik mi sve adresira, ja mu izdiktiram, popuni i ono papirče za preporučenu pošiljku.

Jedna dobra vest, Pošta kao da bi da se malo iskupi, paket poslat u subotu, u ponedeljak je već bio u drugom gradu.

Primalac poklona je posle malo pogađanja uspela da pogodi od koga je poklon, iako je paket dopremljen po irvasu koji je paketić doneo lično.

Drugi deo igrice sastoji se u tome da ja pogodim svog Secret Santu. Biće i o tome, kad mi poklon pristigne.

Pretraživali ste:

    cestitka za penziju (111), tekst cestitke za penziju (95), pahulje od papira 3d (14)

Secret Santa

Jel ste čuli za ovu igricu?
E pa mi na Roditelju organizovali. Ja naravno učestvujem.
Negde u oktobru-novembru su napravljeni parovi, naravno, sve je bilo u tajnosti, ja sam dobila samo ime i adresu na koju treba ja da pošaljem poklon, neko je dobio moju, da meni pošalje. Kad stigne poklon, pokazuje se sličica, i pogađa pošiljalac, koji se trudi da sakrije tragove.

Pokloni prethodnih dana i nedelja uveliko stižu. Ja sam se već dobro uspaničila da me je moj Santa zaboravio.
Pre par dana, javlja mi se Santina pomoćnica, javlja mi da će mi lično doneti poklon.

Ja sam ceo dan na iglama. Šta li je u poklonu, hoću li uspeti da pogodim ko ga je posao. U krajnjem slučaju, i ako ne pogodim, valjda će mi neko pomoći.

Dolazi četvrtak predveče, javlja mi se Santina pomoćnica da je dole.
Izlazim iz stana, zatvaram vrata iza sebe. Silazim, i pri dnu stepenica čujem, otvaraju se vrata.
O ne Vanjaaaaaaaaaa…
Ma nema veze, biću i ovog puta nemajka, neće ona nigde, možda samo do komšinice Vere preko puta, bake od 80 i kusur…

Dobijam poklon.
Pomoćnica neće da se penje, pita jel Vanja gore sama. Potvrđujem. Ostavljam je zabezeknutu da žuri po svoje dete u vrtić.

Penjem se gore,  širom otvorena vrata, Vanja stoji korak ispred, čeka.
Snimila da nosim kesu, ali nema šanse da joj dam da raskupusa, pre nego što zabeležim…
Uključujem TV, nalazim neke reklame da mi ne smeta aaajoj nemajke opet…

Kesa je izgledala ovako:
Photobucket
Zvirnem unutra, neke kutije, ne prepoznajem odmah šta je, ali vidim zelenu kutiju. After Eight. Da, Santa me dobro poznaje, pratio je pažljivo šta sam pisala… Izvlačim iz kese, i ODUŠEVIM SE.
Photobucket
Miš i mouspad su FENOMENALNIIIIIIIIII. Tačno onakvi kakav zamišljam da mi je dizajn bloga, samo još da pronađem neku takvu temu…
Photobucket Photobucket Photobucket
Jedan slatki jelen, ukras za jelku. Ali pošto nemamo jelku, ukrasićemo nešto drugo, ili će, po svoj prilici, preći u Vanjine igračke.
Photobucket
Tu je naravno, After Eight. To ne komentarišem…
Photobucket
I čestitku imam, naravno. A tekst čestitke, e to je tek posebna priča.
Photobucket

Sad je preda mnom zagonetka, da otkrijem ko je Secret Santa. Ko je osoba koja se potrudila da me upozna, i pošalje mi savršen poklon, po meri.
I to traje, i traje…
Nekoliko sati kasnije, kasno noću, ipak nekako uz pomoć mojih Roditeljki zaključujem ko je u pitanju.
I ostajem potpuno zbunjena, i u isto vreme veoma obradovana da se baš o toj osobi radi. Ja neću ovde otkriti njegov identitet, pozivam ga, da se, ako želi, javi u komentarima. Bilo bi mi veoma drago.

Dragi moj Secret Santo, jako si me obradovao.
Hvala ti beskrajno.

Sutradan, otpakujem miša i shvatim da ne mogu da ga koristim. To je miš za notebook. Ima prekratak gajtan. Zaključujem jednu stvar: moram da kupim notebook.

Sad u miru, pijem kaficu uz savršeni ukus After Eight-a.
Hvala ti zbog toga još jednom.
Photobucket Photobucket Photobucket

Pretraživali ste:

    cestitke za punoletstvo tekst (19)

Back on track

Možda mi je ovo poklon za rođendan? Ko će ga znati.

Uglavnom, volela sam vreme provedeno tamo, i baš mi je nedostajalo.

Nedostajalo mi je blog-related mesto za razmenu mišljenja. Blog kao centralna tema, pa usput još o ovome i onome. Igrice.

I bloger je društveno biće. Ovako kad sam solo, nemam interakciju koju sam nekad imala.

Kad se ugasilo svetlo, kad je neko napravio kuršlus (sad da zovem Joe-a upomoć) ugasilo se društvo. Ustvari, ugasilo se mesto na kom se druuštvo skupljalo. Odosmo, kud koji.

I onda, juče, sedimo na real kafici nas četiri ex 381 blogera, i u onako potpuno opuštenoj atmosferi, pomenusmo neke. Ako ste štucali, sad znate šta je bilo, a ako niste, vas nismo pominjali.

Jedan koga jesmo pomenuli, objavio je jutros, posle dosta vremena post. Da li je to znak? Moguće.

I tako, sad je back on track. Moje malo mesto za skupljanje pozitivne energije, mesto na koje sam se sklonila kad su neke moje bure počele, mesto sa kog sam crpela snagu, mesto na kom sam nalazila pomoć.

Hvala nekom ko se usudio da proba da vrati stvari na svoje. Ko je neko, neću vam reći. Hvala ti, neko, na divnom poklonu.