22 thoughts on “Danas…

  1. Puno zdravlja, zadovoljstava, sreće i da ponovim i ja, da ti se sve želje ostvare (posebno ta jedna, samo tvoja) !Ljub Vanji i tebi OVOLIKIIIIIIIII!

  2. Iznervirana svojom avanturom i jurnjavom za ostvarivanjem prava na uvecan iznos novcane naknade za negu i pomoc, sasvim slucajno naletim na ovaj sajt. Pa da Vas sve pozdravim, pozelim srecan rodjendan iako sa zakasnjenjem i upoznam sa mojom Vanjom.

    Ona ce 17. avgusta napuniti trideset godina. Surovo, ne mozemo vise da toliko tepamo. Drugi su problemi, mala deca mali problemi, velika deca …

    Vanjica je ostala u svojoj porodici, mama i brat,(slicne sudbine). Svi drugi su na distanci. Komsije i nesto malo rodbine. Nema vise ni baka ni deka, i teca je umro. A i inace. Nekako je uvek bilo da su tu kada se desi nesto urgentno. Zabrinuti, pomazu. Ali najusamljeniji si kada je naizgled sve pod kontrolom.

    Vanjica redovno odlazi u dnevni boravak u Sekspirovoj, i to je sve sto ima od sveta i druzenja. Za sve je potreban neko da te negde vodi, a mama ne moze toliko da se prostre. Od posla, obaveza. Para nikad dovoljno.

    Elem, sasvim slucajno saznam da je bila korekcija iznosa primanja za tudju negu i pomoc i da neka deca iz Sekspirove (fizicki i cilija od Vanje), primaju uvecan iznos. Vanjina primanja su 4 680 dinara, podeljena na dva dela mesecno. Receno nam je da se prijavimo Republickom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, Beograd.

    Ispostavilo se da ovo pravo mogu da ostvare samo osobe sa 100 % telesnog ostecenja. Nalazom prvostepenog organa vestacenja utvrdjeno je da kod Vanje “postoji telesno ostecenje po glavi III, tacka 8 pravilnika o utvrdjivanju telesnih ostecenja u visini od 70%.” i da nisu ispunjeni uslovi za uvecan iznos novcane naknade za pomoc i negu.

    Da, Vanja hoda samostalno, oblaci se, ume da jede sama, kaze da hoce u kafic na kafu, ili slusa svoju muziku. To sto zivi u svom svetu, izolovana od stvarnog, i sto bez mame ne moze nikuda i nista – ne racuna se. Mentalni hendikep nije ni blizu fizickom!

    E to mi ne ide u glavu! Mislim, da drustvo ne vidi da je mentalni hendikep tezi od bilo kojeg fizickog. Jer dok god mozes da artikulises svoje potrebe, na konju si! A sta se desava sa blazenim, koji nisu u stanju da vode brigu o sebi ni na koji nacin? Koji potpuno zavise od dobrote i milosti drugoga?

    Zamisli, imas trideset godina, sve sto znas je papagajski nauceno, zivis u nekom svom svetu, i da nema mame, gde bi bila? Tavorila bi u nekoj instituciji. Ko bi oprao zube, ili guzu posle kakanja? Skuvao poparicu sa kajmakom, (Vanjica ne voli da zvace). Obukao i odveo u kafic?

    Tako, sad je leto, na raspustu smo. Odemo na pijacu. Svratimo u Sansu. Slusamo Olivera. I ubijamo vreme. Dan po dan. Vec trideset godina.

    Imala bih jos na ovu temu, ali ne znam da li ste jos tu?

    Zelim Vam svako dobro,
    sve Vas pozdravljam,

    saljemo poljupcic Vasoj Vanjici,

    Vanjina mama,
    Tanja

  3. Da, tu smo još, nemamo mi gde da odemo 🙂

    Dobro došle.

    Negde sam čula da se priprema novi zakon gde će se i mentalna ometenost jednako uzimati u obzir. Samo kada, to niko ne zna da kaže.

  4. E, dobro je. Cujemo se onda sledecom prilikom. budite dobro i zdravo. Ne plasite se visoke temperature. Sve te male bolesti dodju i prodju. Vazno je osmisliti zivot kada je sve u redu. I lepo je dok ste jos mali. Uzivajte.

    Pozdrav, tanja

  5. Kao po obicaju uvek kasnim za bitne dogadjaje , srecan rodjendan janavi , topli pozdrav iz Makedonije , ljubni nase blago (Ivancicu) :*

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *