Priče iz života deteta sa posebnim potrebama
Srećan jedanaesti rođendan. Specijalni pozdravi za S. i D.
Malo sam se poslednje godine ulenjila, priznajem, ali zato je Vanja imala dosta napretka. Čitali ste o njima, znam.
Nas dve ćemo ovu godinu upamtiti po ponovo ne baš sjajnom EEG-u i beskonačnoj birokratskoj papirologiji o kojoj ćete čitati dogodine, kad to sve bude iza nas. Sledeće godine čeka nas i prelazak iz vrtića u Dnevni boravak, bićete vi tu da to sve propratite.
Do tad, počastite se Smarties torticom koju je za nas napravila Staša.
A one nove, buduće čitaoce, tek da podsetim da Blago nije tužna priča.
Ljubimo vas sve.
Samo mali izbor kropnutih sličica sa vrtićke žurke koja je kasnila zbog “ledenog doba”. Za one grupne ćete morati da dođete na kafu.
Vrtićka žurka je zbog snega i debelog minusa odložena, ali zato smo se kod kuće malo poigrale i počastile. Svratite, ima još.
Igrarije za ukrašavanje poslao Mixy.
Da obeležimo i sedmi. Toliko smo godina sa vama, tj vi sa nama.
Mnogo volim ovo mesto, i sve vas koji nas čitate i radujete se zajedno sa nama.
Pre sedam godina imali smo loš EEG, pre šest dobili ste Osmeh na poklon, pre pet smo se družili sa 381 društvancem, pre četiri smo imali deda mrazove uz najbolju supu na svetu i selili se na sopstveni domen, pre tri sam vam poželela sve ovo, a to vam i dalje želim, pre dve smo pravili pahulje koje je kasnije ubio grip, prošle smo vas zvali na real tortu. Nas dve smo danas duvale svećice.
Da budemo svi tu makar još narednih sedam, ljubimo vas sve.
Od kartonskih kutija u obliku srca koje su nam stigle od drugara, od ovog materijala, malo lepka i strpljenja nastala je ovogodišnja vrtićka torta. Bila je napunjena raznim slatkišima.
Na onu pravu, svratite, ako je ostane posle večerašnje žurkice.
Toliko je godinica blog napunio. Vanja će u februaru imati devet.
U vreme početka blogovanja imali smo krizu, loš eeg, uvedeni antiepi lekovi, zakazivanje bolničkog lečenja kako bi se tačno odredilo šta se sa eeg-om dešava. Ja u frci tolikoj, da zamisliti ne možete. Ovo je bio način da sopstvene, prvo akcije, a potom i misli, pribeležim. Za sebe. Tek mnogo kasnije je postalo jasno da je to dobro i za druge.
Počinjem na besplatnim blog sistemima, u to doba, krajem 2004. u Srbiji tako nešto nije postojalo, pa odabiram hrvatski. Onda se šetam kroz skoro sve moguće blog platforme, i konačno se leta 2006 zadržavam na wordpress-u, prvo na 381, od februara 2007 skrasih se na sopstvenom domenu, tu gde me i sad čitate. Pojma nisam imala ništa o blogovanju, ali sve se vremenom nauči, samo ako se pita, i ako ima dobrih duša koji po neko svoje znanje žele da sa nama laicima podele.
Mnoge sam divne ljude upoznala, mnogi su se iz online prijatelja premestili u zaista dobre real life prijatelje. Hvala vam svima na divnom vremenu, savetima, društvu… I budite tu i dalje. Ja znam da ja hoću. Ono što mi prija, ne menjam.
Ovog puta, za specijalni moj blog dan, želela sam da vas počastim nečim stvarnim. Svratite na tortu koju je specijalno za Blago napravila moja drugarica i koleginica S. iz Male slatke izvrnute torte. Za sad samo gledajte kako izgleda, kad dođete, možete je i probati.
U vrtić ne sme da se donese prava torta, sve mora da bude fabrički zapakovano, i sa deklaracijom.
Pre neku godinu, Škrabalica podelila sa nama ideje o kartonskim tortama. Meni su se jako dopale, ali nisam imala volje i živaca da neku napravim, do sad.
Templejt uzet odavde, povećan (hvala AnaK) i okrenut da stane na A4 format. Odštampano u dovoljnom broju komada, isečeno , savijeno i zalepljeno. Dugotrajno i pipavo, najteže mi je išlo savijanje. Ali, da se ne žalim, pogledajte kako su izgledale torta, i slavljenica.
Kao inspiracije poslužile ova, ova, i ova (još jednom hvala Škrabalici), a pogledajte i ove, napravljene od pojedinačnih slatkiša.