…mora da se iskoristi.
Bili smo OPET na Avali. Pa šta ćemo kad je tamo najlepše. Obično ne idemo skroz gore, ali danas smo išli.
Bila je velika gužva, ali šta ima veze, svežeč vazduha i sunca ima za sve.
(samo da vas podsetim, miša preko slika, pa čitajte)
U utorak mi je rođendan, četvrti. Da, na dan zaljubljenih. Pa zato se i zovem Valentina, sama sam sebi dala ime.
Spremamo se. Naručili smo tortu, u obliku srca, naravno. Uja mi je iz Pariza poslao divne stvarčice za oblačenje. Ima i jedna haljina.
Prvo ću ići u vrtić. Mama je i za tamo spremila nešto. Sokiće i grickalice. Kažu da ne sme torta, samo u originalnom pakovanju. Dobro. Tata je kupio neke kolačiće umesto torte. I sokove. A i slikaće nas.
Posle će mi doći gosti. Bar se nadam. Hoću da im pokažem kakve sve igračke imam.
Ove nedelje smo u vrtiću isprobavali spavanje.
I dobro je bilo. Zaspala je tri od pet dana. Moram da priznam da sam bila malo skeptična, kod kuće retko kad zaspi popodne. Kad je vreme za spavanje, nameste im krevetiće u sobi, malo zamrače (navuku zavese) i onda svi legnu. Mnogi spavaju. Ona valjda videla da drugi spavaju, pa onda i ona.
Spavanje je još jedna faza privikavanja. Posle ćemo da probamo ručak.
Moramo da se pohvalimo.
Ručali smo, i posle ručka seli da se malo odmorimo ispred TV-a. Vanja ustaje, neće da sedi, malo se uzvrtela. Ide do kupatila, ulazi unutra. Tata ide za njom, pita je “šta hoćeš, da peremo ruke?” i opere joj ruke. Dovodi je opet u dnevnu sobu. Ja sam za PC-jam. Posle minut, čujem kako prducka, u ukapiram.
Ona je htela nošu.
Tačno zna da noša stoji u kupatilu. Obično, kad smo nas dve same, i kad ja vidim da hoće da kaki, odlazim do kupatila. Ona me prati, ide zamnom da vidi. Onda donesemo nošu u sobu, i tu kaki.
Ovo je prvi put da je “tražila” nošu.
To je strašan napredak, da ona zapravo razume da joj se kaki.
Mnogo sam ponosna.
Samo jedno brzinsko javljanje…
Posle skoro mesec dana pauze, evo, ponovo smo na starom ritmu.
Ja sam očekivala (a i tete u vrtiću) da će posle pauze opet biti plakanja i kukanja, ali Vanja me uvek iznenadi. Od ponedeljka, nije plakala, malo je počela da se igra sa drugom decom (još uvek vrlo malo, ali ipak je napredak), jede svaki dan užinu, i kad treba da krenemo, kao da se malo ljuti. Najavili su da ćemo iduće nedelje probati da ostanemo i na spavanju. Uh.