Posted on 16 Comments

Od mene vama

Pročitah ovo negde…
i to želim da svima poželim…
u dve hiljade osmoj…

voli iskreno, ljubi nesebično, opraštaj brzo…
radi kako treba, pomozi gde treba, ćuti kad treba…
razmisli uvek, popusti katkad, ne kloni nikad…
slušaj više, saosećaj više, daruj se više…
smej se kad možeš i plači kad moraš…
ne stidi se ni svoga tela ni svoje duše…
i…
živi Život.

Posted on 22 Comments

Brzinska aka express ruska salata

Ja bre ne znam šta je vama ljudi, svi non stop neke recepte… Moošema me u totalni zbun bacila neki dan sa receptom za “tarte“, danas Ivan aka I2U… Reših da vam podelim par saveta, da ne kažem tip-ova.

Pre izvesnog vremena, neki me na 381 prozvaše express domaćicom, i meni se dopalo. Mislim, to je način života…

Danas na meniju, brzinska ruska salata à la Ivana.

Prvo jedan globalni savet: sve što možeš da ti neko drugi uradi, prihvati i iskoristi. Ovo primenjeno na rusku salatu izgleda ovako:

Pravac smaoposluga i tamo kupiš smrznuto povrće zvano “zlatna mešavina”. Unutra ima šargarepa, već seckana (ovo je direktna primena gornjeg saveta), grašak i kukuruz. Skuvaš.
Da vri, do 5 minuta, ne treba više, a i da se ne troši previše struje, treba biti ekonomičan.
Procediš.
Ohladiš.
Skuvaš pileću supicu od belog mesa (recept, nadam se sa sve slikom u idućem broju, kad nam Neko dođe ponovo, ako uspem da uslikam, pre nego što se sve pojede, supa mislim…).
Belo meso ohladiš i iseckaš.
Pomešaš sa mešavinom povrća.
Iseckaš krastavčiće.
Pomešaš sa mešavinom povrća i mesa.
Dodaš majonez, jednu kesicu od 100g, i još malo. To mu dođe kao mera.
I malčice senfa.
Promešaš.
Staviš u frižider.
Poslužiš.

Pojeli. Nema više. Ni slike nema, nju nismo pojeli, nismo je se ni setili…

Ajd’ sad rekapitulacija.
Šta je ovde brzinski? Spremanje. Konzumiranje. Sve.

Posted on 14 Comments

Loodilo zvano Nova Godina

Evo ga, počinje.
Prekjuče, ja po Vanju u vrtić, kad oni sede svi u hodniku, pored okićene jelke. Žurka.
Juče smo zajednički pravili čestitke i novogodišnje ukrase.

Svakog dana u gradu sve veće gužve.
Kite se ulice ukrasnim osvetljenjem, pa još kad bi to bilo nekako organizovano, još i da razumem. A ovako… Centar Zemuna, Glavna ulica ima četiri trake. Dva vozila stoje sa dve strane ulice na istom preseku, i od četiri, ostale dve trake. Gužva neopisana, sve stoji. Na trgu kod sata, podižu uz banderu nešto što liči na jelku od rasvete, prekjčue popodne, podignuta do pola. Juče u isto vreme, ista meta isto odstojanje, ne znam da li su danas završili… trebalo bi da odem da uslikam, ali mrzelo me danas, sneg počeo…

A ustvari sam ovaj post počela zbog nečeg drugog.
Petarde već prašte na sve strane, ne možeš kroz park da prođeš, a da te neki klinci ne “zaskoče” sa praskom pored nogu… U isto vreme, gradonačelnik apeluje da se ne koriste pirotehnička sredstva… eeeej, APELUJE. More, kakav apel, pohvatajte sve one koji prodaju, i one koji ih bacaju takođe. I decu, i sa njima kod roditelja, da plate jedno dve tri plate kaznu, pa da vidim hoće li moći da sledeći put priušte takav luksuz.

Znate li koliko su petarde i druga “sredstva uveseljavanja mase” opasna?

Pogledajte i pročitajte kako je bilo prošle godine.

Posted on 11 Comments

3. decembar…

…je međunarodni dan osoba sa invaliditetom.

Ne volim reč invaliditet. Niti hednikep.
Oba su mi izraza ponižavajuća.

Engleski jezik ima jednu “odgovarajuću” reč: disability. Ne znam kako se ova reč prevodi na srpski, ja ne umem da je jednom rečju prevedem. Oni koji nisu u mogućnosti, koji ne mogu (ili ne umeju dodala bih ja). Terminologija je čudna stvar. Interesantno je kako je ona i u engleskom jeziku evoluirala. Od “invalid”, preko “handicapped person” do “person with a disability” (ne “disabled person”).

U srpskom jeziku, i dalje je zvaničan izraz “osoba sa invaliditetom”. Neki od njih sebe nazivaju osobama sa hendikepom, tako recimo postoji Udruženje Studenata sa Hendikepom.

A poreklo ovih izraza je:
invalid – od not valid, pogrešno, neispravno;
handicap – od hand-a-cap, prositi, pružiti posudu da se udeli pomoć.

Pročitajte ovde više Disability Definitions, Models and Terminology

Svaki je jezik živ.

World Health Organisation (WHO)

In 1980 the WHO commissioned Philip Wood [Reference] to devise a classification system for disability. The resulting definitions are shown below:

Impairment
any loss or abnormality of psychological, physiological or anatomical structure or function.
Disability
any restriction or lack (resulting from an impairment) of ability to perform an activity in the manner or within the range considered normal for a human being.
Handicap
a disadvantage for a given individual, resulting from an impairment or disability, that limits or prevents the fulfilment of a role that is normal (depending on age, sex and social and cultural factors) for that individual.

Barnes et al (1999) [Reference] are amongst the critics of this definition; they make several points including:

  • How do we define abnormality and normality?
  • It doesn’t say anything about environmental factors;
  • because disability and handicap are caused by psychological and physiological impairments there has been a focus on ‘cure’ by psychological and medical intervention.

The WHO is considering releasing a second version of this definition which include a fourth category of environmental effects. However, disabled people’s groups and disability activists say that the definition needs completely rewriting.

Izvor: DEMOS Project

Moramo biti svesniji različitosti, i drugačijih potreba drugih ljudi u odnosu na naše potrebe.
Moramo učiti svoju decu da nisu svi isti, i da nije ništa loše biti različit, u bilo kom pogledu.
Neko hoda, neko ne hoda, neko govori, neko ne govori, neko vidi, neko ne vidi, neko čuje, neko ne čuje, neko ima plave oči, neko ima crne oči, neko ima kovrdžavu kosu, neko ima ravnu kosu…

Drugačiji, pa šta!