Month: June 2011

Posted on by — 8 Comments

U vrtiću

gledam crtaniKao što sam u nekom od prethodnih postova obećala, ostavila sam fotoaparat u vrtiću, da se malo neobavezno slikaju. Par dana kasnije dobijam fotoaparat nazad, uz izvinjenje da nisu stigli mnogo da se slikaju. Šta li bi bilo da jesu, pošto sam očekivala nekoliko, a ovo je samo deo onoga što sam dobila.
Ja sam oduševljena. Hvala vam.

Fotografije su naravno pixelized, ako biste da ih vidite kakve su stvarno, znate već, dođite na kafu.

za stolom za stolom za stolom

poligon poligon poligon poligon poligon poligon poligon

kocke kocke kocke

grupa grupa grupa grupa grupa grupa grupa grupa

Neko ranije slikanje u vrtiću pogledajte ovde.

Posted on by — 8 Comments

Integrativne likovne radionice

Prethodnih meseci  su se u našem vrtiću organizovale likovne radionice takve da su gore u razvojnim grupama gostovala deca iz redovnih grupa u prizemlju.

Klinci su uz pomoć ili sami koristili razne likovne tehnike tehnike.

Ono što mogu jeste da vam pokažem kako izgleda pano sa fotkama i radovima. Fotke sam dobila, vesele su, osim radionica bilo je tu i grupnog zajedničkog igranja i đuskanja, no njih ne mogu da vam pokažem, ko želi da vidi, nek nam dođe u goste.

Pano integrativnih radionica
Integrativne radionice Integrativne radionice Integrativne radionice

Nadam se da se L. i D. neće naljutiti što njih stavljam na blog.

Vanja na radionici

Vanja na radionici Vanja na radionici Vanja na radionici Vanja na radionici Vanja na radionici Vanja na radionici

Trebalo bi da će od sledeće školske godine ponovo biti organizovane ovakve radionice, i nudim se da na nekoj učestvujem, kao fotograf makar, pošto mislim da ništa drugo ne bih umela.

Posted on by — 3 Comments

Cimet

cimetOstala sam bez glasa. Ponovo!

A krivac za to je… cimet.

Desilo mi se to već 3-4 puta, i svaki put isto. Blago grebanje u grlu, promuklost, i ponekad nos koji curi.

Ovog puta potpuno nesmotreno. Zaboravila sam. Kupila sam neke medenjake, i juče smo ih Vanja i ja skoro smazali. Mene noćas pomalo steže grlo, ja ne povezujem, pomislim nešto hladno gazirano, neispavanost, možda neki virus. A onda, Vanja iz kuhinje donosi metalnu kutiju u koju sam sklonila ostatak medenjaka od juče, i ja tek tad povežem.

Moraću ubuduće više da obratim pažnju da mi se ovo više ne bi dešavalo.
Do tad sam bez glasa, potpuno.

Malo o alregiji na cimet pročitajte ovde.

Photo by livestrong.com

Posted on by — 3 Comments

Zagrljaj

U pauzi velikog posla da zapišem, da ne zaboravim osećaj.

Od pre nekog vremena, sa Vanjom u vrtiću su i drugari koji dolaze iz Doma u Zvečanskoj, ponekad se srećemo ujutru. Jedna devojčica sa Down Sy je naročito mila, snažno me zagrli kad god ugrabi priliku.

Tako se jutros, bukvalno popela uz mene, i tako me čvrsto zagrlila ne želeći da me pusti. Nešto mi je nerazumljivo pričala, ali nema veze, izmazile smo se lepo. A Vanja, ugrabila je priliku da iskulira malo na čuvenoj stolici čekajući me da je obujem pa da prođemo kroz zelena vrata.

Posted on by — 10 Comments

Kiša

Ovo mi je ispričala L, Vanjin defektolog. Valjda sam sve dobro upamtila, ako i nisam svaki detalj, nema ni veze.

Ručak je, i počinje pljusak. Sedeći za stolom, kroz prozor primećuju da se napolju nešto dešava. Ustaju, odvode ih na terasu, da malo pokisnu i gledaju kišu. Vanja stoj ispod zaklona, i pruža ruku da pokisne, a onda izlazi na kišu.

Ovo nisam očekivala, to pružanje ruke, mada znam da voli kad pada kiša, i podiže lice, da pokisne. Voli i kad joj vetar duva u lice.

L. je još pohvalila da uspešno klasifikuje boje, da tom prilikom jako se trudeći pokušava nešto da izgovori, ali i da folira, i pokušava da izvrda aktivnosti koje joj se ne sviđaju. O ovome ću u nekom od narednih postova, probaću da slikam i snimim. Možda bih mogla i da im ostavljam fotoaparat u vrtiću.

Posted on by — 8 Comments

Komšije

I ništa ne vredi što je danas akcija Očistimo Srbiju, i što baš ovaj vikend Gradska čistoća organizuje besplatno odnošenje kabastog smeća, moje komšije to rade ovako:

šut na stepeništu šut na stepeništu šut na stepeništu

Pritom ovaj šut stoji već nedeljama, a juče ujutru je osvanula i:

komšijska WC šolja

Vanja ne ume da prođe pored ovoga i da ne proba da pipne, prolaz je sužen da može da prođe samo jedna osoba, znači ja treba da idem iza nje, da je držim za obe ruke da ne bi nešto od ovoga pipnula.

Oni renoviraju stan, a mi svi ostali treba da živimo na gradilištu.

Treba li da kažem još nešto?