Danas je nacionalni dan bez duvanskog dima.
Znate li koji je najefikasniji način da neko nikad ne počne da puši?
Tako što se nekome koga voli nešto vrlo loše desi zato što puši.
Moj otac je pušio 3 pakle drine bez filtera, i umro sa 49 godina.
Želite li da svojoj deci tako nešto priredite?
Prvi Vanjin rad koji sam dobila iz vrtića ovako izgleda.
Jelku je crtala N, njen defektolog, a Vanja je mislim lepila ove tufne. Jelku sam dobila još odmah posle Nove godine, ali nikako da stignem da vam je pohvalim.
Kad mi je pre podosta vremena brat poslao Maple syrup, nisam pojma imala uz šta da ga upotrebim, ali me je jako zanimao ukus, koji je on opisao “kao sirup protiv kašlja”.
Pošto ja nisam mnogo ozbiljna domaćica, trebalo mi je nešto brzinski, i u maloj količini. Izbor je pao na američke palačinke. One naše, obične, duže traje pečenje (ili prženje, jel se one prže ili peku?), nego jelo, to ne valja, prema mojim merilima makar.
Da ne davim više, evo recepta moje drugarice AneK, kad ona kaže da je proveren, možete joj verovati (vi možete, a ja uvek imam izmene):
1 jaje
150 g brašna
2,5 dl mleka (ja ovde stavim 2 dl, volim gušću masu, a i jaja kupujem uvek najveća koja postoje)
2 kašike šećera
2 kašičice praška za pecivo
3 kašike istopljenog putera
Umutiti sve, i ostaviti malo da krene pzp da ‘radi’, 15-ak minuta je sasvim dovoljno. Smesa je dosta gušća nego za obične palačinke, ali i dalje prilično žitka, i može da se razliva pri okretanju. Iskustveno, vreme je za okretanje kad balončići (pogledaj prvu fotku) krenu da puckaju. Od ove mere, koja je za nas dve malčice velika (ali ni ja nisam toliki freek da delim jaje), ispadne oko 7-8 palačinki prečnika oko 18-20cm. Za ješnije, naravno, preporučujem makar udvostručavanje mere.
Pečem u teflonskom tiganju na srednjoj temperaturi (kod mene na 3 od 6), bez dodavanja bilo kakve masnoće, puter u testu je sasvim dovoljan.
Slatkasnog su ukusa, i malo narastu.
Mi ih jedemo, osim sa već pomenutim Maple syrupom (koji je uzgred ovde bezobrazno skup), i sa Bakina tajna voćnim namazima (koji se prave bez dodatnog šećera), preporučujem malinu (hvala AniK i na ovoj preporuci) i borovnicu.
Varijacije na temu:
– možete dodati voće u smesu, to sam viđala na netu, nisam isprobala;
– ako izostavite šećer (onda dodajte malo više brašna da ostane masa iste gustine) možete ih jesti i slane (malo soli u testo), isprobano sa ajvarom, izvrsne su.
I tako je ovaj post stajao u draftu prilično vremena, čekajući prvo da ih napravim i slikam, a onda je komp pobrljavio, pa sam čekajući njega napravila još jedan dodatak, koji je ‘izvirio’ u RSS pre nekog vremena.
U pitanju su Mini Maple Pancake Muffins.
Recept imate tamo, jedina izmena je buttermilk, umesto koga sam stavila mleko. Ovde naravno to nema da se kupi, kao ni chocolate chips… al dobro sad, šta da se radi. Ja sam ih naravno pekla u papirnim korpicama. Da pomenem još i da je bilo smese više nego za 24 muffinčića, ispala su još i tri muffina normalne (uobičajene) veličine. Vanji su se jako dopali, smazala je skoro sve.
Prijatno!
Pre neki dan sam ovo videla, i oduševila se inicijativom i realizacijom. Nadam se da će ovo u Novom Sadu biti uspešno, i da će se organizovati i u drugim gradovima.
…od ovog vikenda će početi sa radom Servis za čuvanje dece sa i bez smetnji u mentalnom razvoju „Cvrčak“ kojim se podstiče međusobna tolerancija i smanjuju se predrasude prema deci sa intelektualnim poteškoćama, jer u akciji se obezbeđuje ravnopravno učešće sve dece. Servis će raditi preko dana tokom svakog vikenda narednih godinu dana.
pročitajte celu vest: Danas
Znate onu izreku: “A clean house is the sign of a broken computer”. E, tako je kod mene ovih dana… I nema veze što je kuća čista, nego što nemam komp onda kad treba.
Badnje je veče.
Znate već da Vanja voli kvizove (ako ne znate, vreme je da saznate). Predveče na prvom gledamo Slagalicu. Taj me kviz uvek asocira na Joe-a, ali ovog puta naročito, parovi sa pitanjima iz gramatike su bili sjajni (malo je falilo da ti u pola kviza pošaljem sms). Elem, zajedničko gledanje Slagalice ovako izgleda: ja odgovaram naglas, a Vanja se cereka od smeha, pa me tera da po nekoliko puta ponavljam šta sam odgovorila.
Počinju asocijacije, otvara se prvo polje, izlazi “Čair”, odgovaram “Niš” pre takmičara. Pole pola sekunde, Vanja se okreće prema fotelji na kojoj stoje plišane igračke, prvo pipka, a zatim i donosi miša. To je njena asocijacija:
Čair – Niš – miš.
Logično, zar ne?
Fascinira me kako rade njihovi mali mozgovi. Više se i ne sećam jesam li o tome već pisala, ali dešavalo se i ranije nešto slično.
Par meseci ranije, pričam sa kevom o nekom metalnom novcu, pominjemo avers i revers i zašto se to kod nas zove pismo i glava, a Vanja istog momenta kako je čula reč glava, pokazuje svoju glavu, i traži da joj kažem šta je.
Igra imenovanja je aktuelna već duže vreme, u stanju je da po ceo dan ide po kući i pipka šta joj je zanimljivo tražeći da joj imenujem. Tako je i miša naučila.
I sada, dok ja pišem ovo, i uploadujem fotografiju, prepoznala je svog miša, i donosi ga. A i počinje nam Slagalica, idemo da gledamo…
… šta da radim sa igračkom sa kojom moje dete ne ume da se igra, niti će umeti narednih desetak godina sigurno, a možda i nikad…
E, pa malopre, stigla Vanja od oca (sa redovnog subotnjeg druženja) i donosi ogromnu kesu sa paketićem. Unutra, slatkiši, i igračke za kalendarski uzrast. I to ne bilo kakve igračke…
Jedna je za devojčice, kako da nauče da je mnogo važno da peru i peglaju, a druga, na moje zaprepašćenje iz dva razloga Nojeva barka. Prvo mi je mnogo zanimljiv izbor poklona za nekog za koga po default-u pojma nemaš da li veruje, i u koju veru veruje, ako veruje, a drugo je, da je to igračka sastavljena od sitnih drvenih delova, koji se šrafčićima sastavljaju, i to je valjda za devojčice, da i to nauče, da im posle ne trebaju majstori, jel?
Treba li da pomenem i još nešto, igračka je za uzrast 6-12 godina. Da naravno, Vanja spada u taj uzrast, ali samo kalendarski. Pitam se sad, kako se prave paketići u velikim firmama, kakvo je Železnice Srbije. Pretpostavljam po uzrastu, ali, ALI, valjda otac može/sme/želi da kaže da se njegovo dete ne ume da igra takvim igračkama… Blam je to, šta li…
Kod mene se takođe dobijaju paketići, ali mene nije bio blam da kad je imala 5 da joj ne kupe paketić za taj, nego za uzrast od 2 godine. Sad dobijamo vaučere u odgovarajućoj vrednosti, pa je to neuporedivo lakše i prilagodljivije.
I tako… velika firma, velika muka, pošto nisi po JUS-u, onda ništa, isto je kao da poklon nisi ni dobio, zar ne?
Blogeri, twiteraši, ako neko želi ovu Nojevu barku, može da je dobije. Javite se.
Sa peglom ćemo se već nekako snaći.