Nova igra.
Mnoštvo mekanih igračaka stoje poređane na fotelji. Donosi jednu po jednu, pokazuje mi, a ja treba da kažem koju je donela. Kad kažem tačno, odgovara mi nešto i vraća igračku na mesto. Ako pogrešim, gura me da kažem ispravno. Tek kad “pogodim” ona odgovara i vraća igračku.
To je… meda. Didididin
To je… zeka debeli. Didididin
To je… devojčica Jagodica Bobica. Didididin
To je… medica devojčica. Didididin
To je… žirafa. Didididin
To je… zeka mršavi. Didididin
To je… lav. Didididin
To je… beba. Didididin
To je… plavi zeka. Didididin
To je… maga. Didididin
To je…
I tako do sutra.
Lep napredak. Svaka cas za Vanju.
i mi tako do sutra… 🙂
@Fly, hvala.
@Jelena, a od sutra… 😉
Slatko si me nasmejala sa opisom Vanje kada te “gurne” da ne grešiš u nazivu igračaka, jer i mi imamo istu situaciju: Teodor mi donosi razne knjižice Nodija i onda u beskonačnost opisujemo ko je ko, šta ko radi i sl. Naravno, mama u međuvremenu skoro zadrema i lupi pogrešan odgovor i onda sledi blagi ćuš od Tea koji viče”Pa mama, nije Tesa nego Dina” ili već nešto slično. I takođe, kao i vas dve i mi u nedogled…Do sutra i do onog tamo sutra i tako…Ljubac za Vanju i tebe od nas!
sunce jedno malo, tako treba
ne mogu ja uvek mamu da ispravljam kada pogresi 🙂
pametnica moja
a ti mama ne falsiraj 😀
[…] imenovanja je aktuelna već duže vreme, u stanju je da po ceo dan ide po kući i pipka šta joj je zanimljivo […]