Posted on

Hoya bella (outer variagated) – prva Hoja u cvetu

Konačno da i ja dočekam da uživo, kod sebe, vidim cvet Hoje.

Predstavljam vam Hoya bella (outer variagated).
Prema navodima Plants of the World Online biljku Hoya bella (standardna zelena forma) prvi put je objavio (opisao i skicirao) 1848. W. J. Hooker u Curtis’s Botanical Magazine, i zato se često sreće kao Hoya bella Hook.

Prirodno stanište joj je jugositočna Azija, prvobitno je nađena u istočno Indijskoj državi Manipur, na granici sa današnjim Mijanmarom (nekadašnji naziv Burma, tad je sve to bila britanska kolonija). U prirodi raste na većim visinama, smatra se vrstom nižih temperatura, oko 10-25°C. Vrlo lepo uspeva u kućnim uslovima kako temperature, tako i vlažnosti vazduha.

Ovo je Hoja sa čvrstim listovima kopljastog oblika, dužine oko 3cm i širine oko 1cm. Kod standardne zelene forme, listovi su tamno zeleni sa gornje strane, i nešto svetlije sa donje strane. Rastu po dva u paru na grani, koja raste u stranu, i izgleda štrkljavo ako se ne vezuje da raste uz potporu. Tek kad grane dovoljno porastu, može izgledati kao da “padaju” pod uticajem gravitacije, ali i tad izgleda kao da grane rastu u stranu.

Ona koju ovde konkretno predstavljam je kultivar sa spoljašnjom varijegacijom – Hoya bella (outer variagated). Ovaj kultivar se još naziva i Hoya bella ‘Anneke Buis’.

Moj primerak sam dobila kao neožiljenu reznicu sa četiri čvora i četiri para listova na poklon uz veću kupovinu od Miroslava (youtube kanal Basie Plants) krajem septembra 2022. Reznicu sam ožilila u vlažnom perlitu u zatvorenoj providnoj kutiji, kako bi se povećala vlažnost vazduha. Za desetak dana je pustila prvi korenčić, pa sam je prebacila u supstrat od mešavine za orhideje (60%) sa dodatkom zemlje za cveće (20%) i perlita (20%).

Reznica je imala na vrhu cvetnu peteljku u nastanku, ali se ona nije održala, požutela je i otpala. Još nekoliko puta je puštala nove peteljke, ali nisu uspevale da se održe. Mogući razlog za ovo je da nisam uspevala da zalivanje prilagodim njenim potrebama. Onda sam, 30. aprila, primetila novu cvetnu peteljku, pazila kako zalivam da se supstrat ne osuši. Cvast je počela da se otvara 9. juna ujutru, da bi sutradan ujutru cvet bio potpuno otvoren. Na sajtu MyHoyas piše da cvet traje oko 8 dana, i da onda peteljka otpada. Kod nekih vrsta Hoja, cvetne drške ostaju, da bi sa iste drške ponovo cvetala, ali to nije slučaj kod Hoya bella. Moj prvi cvet trajao je celih 16 dana, prvi cvetić je otpao 26. juna, da bi 27. juna otpali svi, peteljka je otpala par dana kasnije.

Cvast ima 7 cvetova (a može ih imati i više), a svaki cvet ima belu korolu (spoljašnje latice) i ružičastu koronu (unutrašnje male latice). Više o tome kako cvet Hoje izgleda i kako se razvija, kako se zovu njegovi delovi možete pogledati na sajtu Hoya obsession. Mogu da preporučim da pogledate lep video (na engleskom) o cvetanju Hoya bella kod Fonnie Tang.

Cvetovi nekih hoja mirišu. Ja nisam osetila nikakav miris cveta Hoya bella (outer variagated).

Kažu da Hoya bella, kad jednom počne da cveta, nadalje lako i mnogo cveta. Mogu da kažem da je moja, dok je cvet još bio otvoren pustila još jednu cvetnu peteljku, koja je trenutno veličine tek oko -1-2 mm, a da li će cvet zaista i procvetati, to ćemo videti u budućnosti.

Posted on Leave a comment

Hoya carnosa ‘Krimson Queen’

Hoya carnosa ‘Krimson Queen’
jul 2022.

Još jedna kultivisana sorta biljke Hoya carnosa je Hoya carnosa ‘Krimson Queen’. Možete je naći i pod imenom Hoya carnosa ‘Tricolor’ (izvor: LLIFLE – Encyclopedia of living forms). Nju ćete prepoznati po belom obodu lista čija je unutrašnjost tamno zelena. Kao i kod Hoya carnosa ‘Krimson Princess’ novi listovi su crvenkasto/ružičaste boje, pa odatle deo naziva Krimson koji potiče od engleskog naziva crimson, što je vrsta crvene boje.

Listovi su približno iste veličine kao kod Hoya carnosa, ali su tanji od njih. Obod je bele boje, a unutrašnjost zelena. Biljka pušta dugačke stabljike tražeći potporu, pa kad je pronađe, onda razvija po par listova jedan nasuprot drugog, na svakom čvoru. Mladi listovi su crvenkasto ružičasti, a takvi su i ako je biljka pod velikom količinom svetlosti (na jakom suncu). Može se desiti da se pojave i potpuno beli listovi, ali oni neće biti dugog veka, opstaće nekoliko meseci, najčešće tokom leta i sezone rasta. Nakon toga će se osušiti i otpasti, jer ne poseduju hlorofil, pa ne prave hranu za biljku, nego je samo troše. Biljka se može gajiti kao padajuća, ili na stalku. Cvetovi su slični kao kod Hoya carnosa, i kako oni izgledaju, kao i primere belih listova možete videti na sajtu LLIFLE – Encyclopedia of living forms.

Hoya carnosa ‘Krimson Queen’
avgust 2021.

Moj primerak biljke je kod mene došao u avgustu 2021. kao mala biljka sa ukupno pet listova, kao na slici desno. Biljka je dosta porasla, da je dobila da se penje uz štapić za orhideje. Sada izgleda kao na gornjoj slici. Kod mene još nije cvetala, to je relativno mlada biljka.

U budućnosti planiram da je propagiram (razmnožim) da bih novodobijene biljke vratila u saksiju sa osnovnom biljkom i tako dobila bujniji izgled. Razmnožavanje se obavlja reznicama, i o tome ću pisati poseban tekst.

Često ljudi mešaju Hoya carnosa ‘Krimson Princess’ i Hoya carnosa ‘Krimson Queen’. Biljke su potpuno različite kad ih vidite jednu pored druge, i meni se čini da se ne mešaju biljke nego njihovi nazivi. Način za pamćenje naziva potiče od engleske “izreke” da Kraljica (Queen) nosi belo kao krunu (okolo), a Princeza (Princess) kao haljinu (u sredini).

The Queen wears her white as a crown (with white leaf edges, similar to a silver crown), and the Princess wears her white as a gown, (white in the middle, edges or margins are green). Izvor: Garden for indoor.

Izgled cveta možete pogledati na sajtu Cottage Farms Direct, a detaljnije o nezi ove biljke na sajtu Plants Craze (na engleskom).

Vašoj pažnji preporučujem besplatan pdf časopis o Hojama Stemma (na engleskom) i Facebook grupu Hoyas in Serbia (na srpskom) gde možete i nabaviti neke Hoje od domaćih uzgajivača.

Posted on 1 Comment

Hoya carnosa ‘Krimson Princess’

Hoya carnosa ‘Krimson Princess’ jul 2022.

Imena biljaka se (veoma uprošćeno) pišu na sledeći način:

  • prvi deo imena je naziv roda – to je Hoya, i piše se italikom (kurzivom) i velikim početnim slovom;
  • drugi deo imena je naziv vrste – to je carnosa, i piše se takođe italikom i malim početnim slovom.

Ovaj način nomenklature je još u 18. veku smislio švedski botaničar Karl fon Line, koji je uveo tzv. binomijalnu nomenklaturu (obeležavanje pomoću dva imena: roda i vrste) i smatra se tvorcem moderne taksonomije.
Za uzgojene (kultivisane) biljke postoji i deo naziva koji se ne piše italikom i označava sortu ili tzv. kultivara. Taj naziv se piše sa jednostrukim znakom navoda – u ovom primeru to je ‘Krimson Princess’.
Neka od pravila mogu se naći u izvodu iz Međunarodnog kodeksa nomenklature kultivisanih biljaka.

Dakle, biljka o kojoj je ovde reč je Hoya carnosa ‘Krimson Princess’.

Hoya carnosa ‘Krimson Princess’ je varijanta biljke Hoya carnosa (njena kultivisana sorta) koja ima listove sa unutrašnjom varijegacijom (promenom boje), tj unutrašnjost lista je belo-krem boje, a spoljašnji deo je zelen. Ovu biljku možete pronaći i pod imenima Hoya carnosa ‘Rubra’ (zbog crvenkaste stabljike) ili Hoya carnosa ‘Picta’ (zbog listova koji izgledaju kao naslikani), ali je naučno prihvaćeno ime Hoya carnosa ‘Krimson Princess’ (izvor: LLIFLE – Encyclopedia of living forms). Takođe, deo naziva Krimson potiče od engleske reči crimson, što je vrsta crvene boje, aludirajući na boju stabljike i novih listova koji su crvenkasto/ružičaste boje. Zbog toga, ponegde naziv ‘Krimson Princess’ možete naći napisano kao ‘Crimson Princess’, što je po mom mišljenju bolje, ali se ustalio ovaj prvi naziv koji i stoji u naslovu.

lice (levo) i naličje (desno) istog lista

Listovi su nešto manji nego kod Hoya carnosa, imaju unutrašnju varijegaciju, tj. unutrašnjost lista je belo/krem boje, a spoljašnjost je zelena. Listovi su takođe čvršći nego kod Hoya carnosa. Stabljika je crvenkaste boje. Takođe, mladi listovi, kad tek počinju da se razvijaju su crveno/ružičasto obojeni, da bi ta boja sve više bledela kako listovi postaju stariji. Interesantno je da se šare na licu i naličju lista razlikuju. Listovi imaju više bledog na sebi ako su više izložene svetlosti, tj. varijegacija je izraženija.

izgled novog lista

Hoya carnosa ‘Krimson Princess’ može da se gaji kao padajuća biljka ili da se prikači na stalak koji joj stvara potporu. Gaji se u propustnom supstratu koji omogućava da koren dobija dovoljno vazduha. Zaliva se kad se suspstrat potpuno osuši. Hoya carnosa ‘Krimson Princess’ traži dosta indirektnog svetla. Može veoma uspešno da uspeva u uslovim normalne vlažnosti vazduha, kakva je u stanovima ili kućama.

Hoya carnosa ‘Krimson Princess’ avgust 2021.


Moj primerak Hoya carnosa ‘Krimson Princess’ sam nabavila u avgustu 2021. i tad je izgledala kao na fotografiji desno. To su ustvari dve biljke, jedna mala sa četiri lista (levo) i jedna malo veća sa desetak listova (desno). Biljka je u međuvremenu porasla i dobila svoj stalak koji joj pruža potporu. Stoji mi na istom mestu kao Hoya carnosa, pored prozora jugoistočne orijentacije, tu joj prija i ne smeta joj par sati direktnog sunca preko leta. Biljka trenutno izgleda kao na gornjoj slici.

Moja biljka još uvek nije cvetala, pa izgled cvetova možete pogledati na sajtu Christine: MyHoyas. Cvetovi su isti ili vrlo slični kao kod Hoya carnosa.

Preporučiću vam jedan sjajan youtube kanal koji se dosta bavi uzgojem Hoya: Basie Plants, koji (na engleskom) vodi Miroslav iz Bečeja, a tu je i njegov Instagram nalog basie.plants.

Posted on 2 Comments

Hoya carnosa

Poslednjih par godina sam se oprobala u gajenju sveća. Neke sam uspešno ubila. Više komada krasula (Crassula ovata) i Bendžamina (Ficus benjamina) nisu preživele moju ljubav. Prve sam uspešno udavila, onda sam savladala zalivanje, pa su one posle njih izgleda ubile živuljke.

Onda sam prešla na Hoje (Hoya) i liči da mi, za sad, ide malo bolje. Možda oko godinu dana se oprobavam sa Hojama. Moja kolekcija trenutno broji svega šest različitih vrsta iz roda Hoja, sa tendencijom porasta i smatram se apsolutnim početnikom.

Namera mi je (ako istrajem) da pišem o Hojama koje posedujem i onima koje su mi u listi želja.

Počeću od one “obične” Hoya carnosa.

Hoya je rod biljaka koje potiču iz južne Azije i Australije, a u Evropu i ostale delove sveta preneta je kada ih je u Englesku iz Australije doneo Robert Braun. On je Hoje nazvao u čast svog prijatelja, engleskog botaničara Tomasa Hoja, koji je bio baštovan vojvode od Nortamberlenda od 1788. do 1809. godine i prvi koji je promovisao ovu biljku.

Među prvim Hojama koje je Braun objavio bila je Hoya carnosa u radu iz 1809. godine:

Brown, R. (1809). On the Asclepiadae, a natural order of plants separated from the Apocineae of Jussieu. Memoirs of the Wernerian Natural History Society. 1: 12-78 (published in 1811.)

U ovom radu on kaže:

I have named this genus in honour of Mr. THOMAS HOY, whose merits as an intelligent and successful cultivator have been long known to the botanists of this country. I have added specific characters of the only two species with which I am acquainted; but Hoya carnosa probably includes several species, which can only be determined from living specimens: it is also to be considered as the type of the genus.
R. Brown

Hoya carnosa avgust 2021.

Kako je već preko 200 godina ova biljka poznata u Evropi, logično je da je nekako našla put i do naših krajeva. Ova biljka se, kao kućna, gaji na našim prostorima odavno, i kod nas je u narodu poznata kao Voštani cvet, Hristov venac (mada neki tvrde da je Hristov venac potpuno druga biljka – Passiflora edulis, odnosno voćka marakuja), Hristove suze, Isusove suze i slično.

Hoya carnosa je prva Hoja koja se našla u mojoj kolekciji, nisam mogla da ne nabavim tu “običnu”, najobičniju. Nabavila sam veliku biljku. Možete je videti desno, kako je izgledala avgusta 2021. Odmah sam je stavila da se penje uz stalak (merdevine).

Hoya carnosa jul 2022.

Prema savetima koje sam uspela da pronađem na netu, gajim je u mešavini perlita i kupovne zemlje za cveće. Potrebno je da supstrat bude propustan. Ova biljka traži dosta svetlosti. Meni stoji pored prozora koji je jugositočne orijentacije, ali nema previše svetla jer je ispred prozora drvo. Izgleda mi da joj tu prija, dosta je porasla za ovih nepunih godinu dana, toliko da je prerasla ovaj plastični stalak, pa je dobila nov, od bambusa. Kako sada izgleda možete videti na slici levo.

Većina Hoja su puzavice i u prirodi rastu na drveću, što znači da su epifite. Interesantan je njihov rast. Ode puštaju dugačke grančice bez listova koje izgledaju kao da traže za šta će se zakačiti. Kad shvate da imaju potporu, tek će se tada na čvorovima grane razviti lišće, po dva lista, na svakom čvoru, jedan nasuprot drugom. Uobičajeno je da se ove grane upliću na kružni stalak, odakle je verovatno dobila čest naziv Hristov venac.
Hoya carnosa ima ovalne listove širine oko 4-6cm i dužine oko 6-11cm (izvor MyHoyas), sa špicom na kraju. Odrasli listovi su čvrsti, kao sukulentni, sjajni, a mladi nežni i mekani, i postepeno postaju čvrsti i okreću se prema izvoru svetlosti. Listovi često imaju beličaste tačkice, tzv. splash.

Hoya carnosa list

Moja svekrva priča da je imala jednu ogromnu biljku (koju ona zove Hristov venac, ali je jasno da se radi o Hoji) koja je mnogo cvetala, a druga biljka, pelcer koji je dala komšinici, nikad nije cvetala. Moja Hoja još nije cvetala pa ne mogu da stavim svoje fotografije. U prilogu je jedna besplatna.

Pojedinačni cvetovi su udruženi u loptastu cvast. Korola (spoljašnji red latica) je bela/bledo ružičasta, a korona (krunica) je bela sa crvenim prstenom u sredini. Ovo cveće proizvodi mnogo nektara (što je glavni razlog za kod nas rasprostranjeno ime Hristove suze, Isusove suze) i ima veoma jak slatki miris. Cvetovi traju oko nedelju dana i prave nered kada opadnu.

Hoya carnosa cvet
Photo by Xiaoci YU on Unsplash

Više fotografija cvetova Hoya carnosa možete pogledati na sajtu MyHoyas, gospođe Christine iz grada Sjöbo, Švedska, članice veoma aktivnog Švedskog udruženja Hoya (The Swedish Hoya Society). Kad ste već tu, možete pogledati i opise i fotografije drugih vrsta Hoja.
Takođe, još o Hojama i mnogo fotografija, uglavnom cvetova, možete naći i kod Doug-a iz Vermonta, Sjedinjene države, na njegovom sajtu Vermont hoyas i pripadajućem youtube kanalu.

To bi bilo to za prvi post na temu Hoja. Možete da ih očekujete još u narednom periodu i u njima još interesantnih sajtova i youtube kanala na koje sam naišla.