Posted on Leave a comment

Pita bez kora by Zorica

Pita bez kora

Zove se pita, ali izgleda kao nešto između kolača i proje, neko mi čak reče da se zove i nabujak.

Potrebno je:

  • 500g mlevenog mesa (ja najviše volim juneće, ali može i mešano ili samo svinjsko, može i ćureće ili koje god imate ili više volite);
  • 2 manje glavice luka (može i jedna, a i ne mora ako ne volite ili vam smeta, kao meni);
  • so, biber (može i suvi začin – kulinat, začin C, vegeta, koji god vi koristite, ja ne stavljam);
  • peršun, može svež, a može i suvi;
  • 5 jaja;
  • 10 kašika brašna;
  • prašak za pecivo;
  • 1 šolja jogurta (200 do 250 ml, ako je tečan onda 200, a ako je gušći, kao npr. grčki onda 250ml);
  • 1dl ulja.

Postupak:
Iseckati i na malo ulja propržiti luk. Dodati meso, malo propržiti dok promeni boju, dodati so, biber, začin i peršun.

Prebaciti u veću posudu za mešanje, i kad se malo prohladi dodati jogurt (on je hladan pa će još lepo ohladiti smesu), ulje, žumanca (zbog njih smesa mora da se malo ohladi da ne bismo dobili kajganu), i brašno pomešano sa praškom za pecivo.
Odvojeno umutiti belanca pa polako dodati u smesu sa mesom, kao kad pravite smesu za patišpanj.

Izliti u nauljen pleh. Moj pleh je dimenzija 19cmx32cm – onaj običan pleh za đuveč koji valjda svi imamo. Ako je vaš pleh veći od iste mere pita će biti tanja, ako želite deblju, srazmerno povećajte broj jaja i broj kašika brašna. Smesa je prilično tečna.

Peći oko 40 minuta na 220°C. Gornja korica će pomalo ispucati, i to je znak da je pečena.

Po originalnom receptu potrebno je još preko tople pite izrendati kačkavalj, ali ja to ne radim, bez njega mi je lepša, kačkavalj se ukruti kad se ohladi.

Prijatno.

Posted on Leave a comment

Babina gibanica

Ovaj je recept specijalno za Miljana, mog brata od ujaka.
Jednom prilikom, davno, dok je Baba još bila sa nama, i relativno “u snazi”, ja sam poželela recept za njenu čuvenu gibanicu. Izdiktirala mi je šta sve treba, ja kupim, donesem, i kaže ona, neću je ja praviti, ti ćeš, a ja ću da ti govorim šta treba. I tako, sedne ona za sto, a ja pravim.
Potrebno je:
Pola kilograma kora. Baba je, sećam se kupovala debele, a meni je jednako dobra i sa tankim.
Starog sira, slanog.
Kajmaka par kašika.
Nekoliko jaja.
Mleko.
Kisela voda.
Zejtin.
Malo soli.
Malo putera.

Prvo se naulji tepsija.
Onda se umuti fil. Može i mikserom, ona je tako mutila. Ja mutim ručno, treba samo da se pomeša. Na primer pola kile sira se viljuškom isitni, ali da ostanu mali vidljivi delovi. Doda se kajmak, jaja, npr 4-5 komada, mleko i kisela voda. Posoli se, ne mnogo ako je sir mnogo slan. To se izmeša da bude tečno, da ostacima sira na dnu.
Tad se raspakuju kore, ne ranije, jer se brzo suše.
Dve kore (ili više ako je tepsija veća) se polože na dno, da po pola kore viri izvan tepsije.
Ostavi se jedna kora koja će se staviti odozgo.
Uzima se jedna po jedna kora, zgužva se i umoči u fil, tako da se zahvati i malo onog sira sa dna. Pusti se da malo otkaplje i takva gužva se stavi na one kore što stoje u tepsiji.
Jedna po jedna gužva se spuštaju u tepsiju, sve jedna do druge dok se ne popuni cela tepsija ovakvim gužvama.

Baba je nekad pravila dva reda ovih gužvi. Tad je gibanica deblja, a manja. Ja pravim jedan red.
Bitno je da ove gužve ne budu gusto jedna do druge, ali ipak da se dodiruju. Ako zafali fila, pravi se još. Ako ga bude više, polije se preko poređanih gužvi.
Kad se sve gužve poređaju, preklope se ka unutra one kore koje su ostavljene da vire.
Preko svega se stavi ona jedna kora koja je ostavljena za ovu svrhu.
Na nju se stave komadići putera, ili se premaže zejtinom.
Peče se na 220°C oko 45 minuta.

U toku pečenja će dosta da naraste.
Sačekati da se malo ohladi, malo će tad da se splasne.

Jede se sa ledenim jogurtom.

Prijatno.

Babina gibanica Babina gibanica Babina gibanica  Babina gibanica

Posted on 2 Comments

Dan broja π: π pita

Danas je 14. mart, u zemljama u kojima se datumi pišu obrnuto nego u srpskom jeziku, prvo mesec pa godina, današnji datum se piše 3.14. što je svima poznata skraćena vrednost Ludolfovog broja π. Na engleskom, grčko slovo π čita se (\ˈpī\) što je identično izgovoru reči pita pie \ˈpī\. Zato se na ovaj dan često prave pite ukrašene grčkim slovom, ili vrednošću Ludolfovog broja.

Postoji i dan aproksimacije broja π , 22. juli pošto je 22/7=3.14.

Neke lepe primerke ovakvih pita možete potražiti  sami, meni su se naročito dopale ove: prva, druga, treća.

Evo mog skromnog doprinosa za pi day: pi pie.

Pi pie Pi pie

Testo za pitu pravljeno je prema receptu sa sajta Marte Stjuart, recept Sare Keri. Zaista je izuzetno jednostavno napraviti testo, dok je malo teže rastanjiti testo bez pucanja, a naročito iseći i preneti sitne delove.