Bliski rođak koji živi u inostranstvu, dolazi u Bg drugi put u roku od dva meseca, i samo se javi da je tu.
Ja bre kad idem sa drugaricom na kafu u drugi kraj grada pitam jel treba nešto da joj ponesem!
Jede mi se Pain d’épices, onaj najobičniji, iz samoposluge, već isečen. Ma mora da je to samo PMS.
od kad sam prestao da pusim, nema sta mi se ne jede…
ako ti je za utehu,lol 😛
Uh sto me je sad iznerviralo… I ja kad idem do drugarice koja zivi 20m od mene pitam. Nije tesko pitati. Nekima.
ja bih mu rekla direktno.
ma ne vredi to ništa, zato i dolazi bez najave, da mu ne bi neko nešto tražio 😉
naravno da se ne javlja unapred, inace bi morao da donese porudzbine 😉
imamo slucaj u najblizoj vamiliji , samo banu (obratiti paznju na mnozinu!) i ostanu koliko im se oce, a jos ocekuju da ih vodamo i skakucemo oko njih
nit sta narucujem, nit sta ocekujem, ali sam odustala i od goscenja 😉
p.s. imal’ toga sto ti se rucka kod nas? da te iznenadimo mi – “domaci” ?
Verovatno je coveku preko glave od tih rodbinskih porudzbina.
aha, imao ih je jedno dve za 40 godina.