Kad bude vreme za spavanje, odvedem je da se popne u krevet, pokrijem je, poljubim, poželim laku noć (to obično bude mnogo smešno) i izađem iz sobe.
Ali ne, ne spava se tako. Prvo mora soba da se “pospremi”. Ova plišana igračka je zec, koji stoji na komodi, preko puta kreveta. Večeras je on glavni glumac. I spava se naravno na velikom krevetu.
Laku noć Vam želim. Lepo spavajte.
Sunce moje medeno, kako lepo spava 🙂
divotica jedna!
To je bas lep napredak, spavalica mala. Koliko sam u prici deca trebaju da prodju kroz fazu pospremanja, a i vezivanje za mekane igracke je takodje faza napred u razvoju.
Bas mi drago.
I mi smo bas u tim fazama i mi smo happy, jer ona kod tezih PDD hoce da izostane.