Dve odvojene emocije, potpuno različite, i rekla bih, jedna dobra, druga loša.
I dve pohvale u dva uzastopna dana.
Epizoda jedan: “Saosećanje”
Dečak D. iz Vanjine grupe odbija da uradi šta od njega traže, i kmezi se pokušavajući da izbegne aktivnost. Defektolog se “igra” ogledala, i kmezi se njemu. Vanja prilazi defektologu, misleći da je sad ona tužna, pipka je rukama po licu, kao da joj briše suze i kao da je teši i “kaže” joj da ne bude tužna.
Ja bih očekivala da će i ona početi da se kmezi, pošto na plač drugoga, “odgovara” tako što i ona počinje da plače. Za ovo je veoma pohvaljena, reče defektolog da se oduševila.
Epizoda dva: “Ljubomora”
Leto je, manje je dece u vrtiću pa spajaju grupe. Devojčica koja nije u Vanjinoj grupi mazi se sa njenim defektologom. Vanja se gura, sklanja devojčicu, i gura se da se ona mazi. Otovreno pokazivanje ljubomore.
Moje očekivanje je ponovo pogrešno. Ovog puta od strane defektologa. I za ovo je pohvaljena, mada bih ja očekivala da je ljubomora loša osobina. Ali ne, pokazivanje loših osobina je takođe dobro, i poželjno. Time pokazuje da ima stav.
Divna je , bas napreduje…
Divno, divno, divno 🙂 Emocije se prvo osećaju i uče, a onda se uči kako da se ‘kriju’ i kanališu. Bravo za emotivnu devojčicu :kiss:
Lepo, super za napredak!
Pogotovo sto toliko voli svog defektologa 🙂
p.s.
ja sam jos uvek losa u skrivanju emocija…
Sećam se kada si pričala da se isto ponašala pre 2 godine kada je videla sliku na priči.
Napredak je vidljiv. Srce malo ima dobru dušu i spremna je da pomogne i uteši.
Bravo za Vanju!