Pamtim

Pamtim by Tanja Banjanin

Sećam se ulice i kiše koja počinje.
Još čujem korake, još kao da je živo sve.
Dugo sam stajala, kad leđa si okrenuo.
Znala sam šta je to, nebo se srušilo.

Pamtim, kao juče da bilo je.
Pamtim, a prošle su godine.
Ta stranica u priči koja boli,
Kad se ode, a još se voli.
Za sve sada prekasno je,
Zar ne?

Pamtim i još uvek u mom si snu.
Pamtim, isti bol još je tu.
Ta stranica u priči koja fali.
Da l’ smo jedno drugome dali sve?
Bolje moglo je, zar ne?

Nisam razumela,
Ne umem da zaboravim taj prekinuti film.
Jos uvek borim se sa tim.
Dugo sam stajala kad leđa si okrenuo.
Znala sam šta je to, nebo se srušilo.

Pamtim, kao juče da bilo je.
Pamtim, a prošle su godine.
Ta stranica u priči koja boli,
Kad se ode a još se voli.
Za sve sada prekasno je,
Zar ne?

Pamtim i još uvek u mom si snu.
Pamtim, isti bol još je tu.
Ta stranica u priči koja fali.
Da l’ smo jedno drugome dali sve?
Bolje moglo je…

Jolene

A rekla sam da ne volim pesme na blogu, ali ovo ne mogu da vam svima ne ispričam.

Priča počinje pre par meseci kad je Fly preporučio film o snowboardu “Follow me around”. Skinula ga ja, pogledala, dopao mi se da se ne lažemo. I u njemu ide pesma Jolene, od Dolly Parton. Slatka melodična pesmica, Dolly peva piskavim glasićem.

Negde u isto vreme, pu moja schvester oda mi tajnu RadioBlogClub-a.

I ta se pesma našla na mojoj play listi, i čuje se kod mene na kompu ponekad, poslednjih dana malo više, priznajem, kriva sam… Još jedna info, pre nego što pređem na glavnu priču. Muzika se čuje na slušalicama, a ne na zvučnicima, jer mene mrzi da svaki čas čačkam pozadi, da utaknem slušalice, a istaknem zvučnike (BTW ako neko zna postoje li zvučnici u koje je moguće da se utaknu slušalice, molim info, to je ono što mi treba).

Juče popodne, svira moja play lista, idu razni Simple Minds-i, Tears for Fears-i, Suzanne Vege i ostale pesmice, i u jednom trenutku počinje Jolene. Vanja počinje da se smeška, polu stidljivo dolazi do slušalica koje vise pored komp stola, i sva ozarena ciči od sreće. Skapiram ja da joj se sviđa pesma. Pomislim, vidi, nije samo Vlado Georgiev na repertoaru, imamo sad i ženski vokal… Završi se pesma, a Vanja u ljutnju, vuče me za rukav, gura mi ruku ka slušalicama. Treba li da vam prevedem? Ne, jel da? Traži da joj pustim ponovo. I ponovo. I ponovo. I ponovo. Jel vam dosadilo? Vanji nije. I ponovo. I ponovo… Koliko puta, ne pitajte… Srećom došlo vreme da se ide napolje, pa kad je ugledala patike, prošla je želja za muzikom.

Ja mislila, dobro slučajno. Pustila joj danas ponovo, kad ponovo ista situacija. Snimila sam i filmić, pogledajte, a pesmicu poslušajte.