Niske temperature su već krenule, centralno grejanje naravno još uvek nije, oni rade na kalendar, ja takvih problema nemam.
Da krenem otpočetka.
Neke tamo oko 2005. godine, moj odličan prijatelj i kolega, renovira stančić, i ugrađuje norveške radijatore. Kako je on za njih saznao, ne sećam se, ali hvala mu beskrajno što je tu informaciju sa mnom podelio. Stan je vrlo blizu mene, samo preko unutarblokovskog dvorišta, i ja skoro kao član porodice učestvujem u radovima.
Leto je, on je kupio i ugradio dva radijatora u dve sobe, ugradio tako što ih je ušrafio u zid, i utakao u struju. Priznajem da sam bila vrlo skeptična, mali su, lagani, uopšte mi nisu ulivali poverenje. A onda je stigla zima, i nas dvoje smo se dali u eksperiment. Sedeli smo sat vremena i merili intervale u kojima radijatori rade. Tad su me kupili.
Sledeće zime, kupujem svoj prvi norveški radijator, i rešavam se bede zvane kaljeva peć. Kuhinja i trpezarija greje se na TA peć, a spavaća soba samo u toku noći na uljni radijator. Par godina kasnije, kupujem drugog norvežanina, TA peć selim u spavaću sobu, a račun za struju pada u nominalnoj vrednosti za trećinu. Letos sam kupila i treći, i tako se i rešavam i druge bede zvane TA peć. Ceo stan sada grejem njima, očekujem još manji račun za struju. Javiću kad stigne neki.
E sad, pitate se, što su oni tako dobri. Evo nekih laičkih prednosti koje ja vidim kao korisnik.
Prednosti:
Grejanje je nekako prirodno, osećaj je najbliži centralnom grejanju (u kom sam živela do svoje 30-te godine), u celoj prostoriji je jednako rtoplo, bez obzira koliko ste od radijatora udaljeni, za razliku recimo od grejanja kaljevom peći, pored koje ako sediš na 1m je pretoplo, ako si na 3m hladno je.
Greje brzo, i onda kada meni treba, onoliko koliko mi treba. Kaljevu peć kad naložiš, treba joj dva sata da se ugreje i počne da greje prostoriju. TA peć je vrela ujutru, a do uveče se rashladi, pa ako bi da sediš uveče i radiš nešto, ili moraš da je uključuješ i danju po skupoj struji, ili da uključiš duvanje koje može da duva i hladno. Mogu vrlo lako i vrlo brzo da podesim da mi bude onoliko toplo koliko ja hoću, kad ja hoću, to ne mogu ni sa jednim drugim sistemom.
Greje efikasnije. Prostorija koju TA peć od 3,5kW nije mogla lepo da ugreje (ujutru bi bilo toplo, ali uveče je 3-4 stepena hladnije u odnosu na drugu prostoriju koju greje norveški radijator), jedan norveški od 1,5kW greje perfektno.
Čisto je. Ne ispušta nikakvu “paučinu” kao što to radi TA peć, o čistoći vazduha da ne govorim, uz grejanje na čvrsta goriva jonizator je posle 7 dana bio prekriven slojem crnih čestica gareži debljine 1-2mm, a uz norveške radijatore nije ni upola takav ni posle mesec dana (duže nisam proveravala). Samim tim što je čistije, i zdravije je, manje smo bolesni.
Jeftinije je. Košta manje od grejanja na čvrsta goriva, od grejanja na TA peći, da ne govorim o etažnom grejanju na struju, ili gas. Jeftinije je i od centralnog grejanja u Beogradu, svake godine upoređivano (infostan+struja) sa stanom 10kvm manjim koji ima centralno grejanje.
Grejno telo nije vrelo. Manje je topao nego radijator centralnog grejanja, mnogo manje od TA peći i kaljeve peći, na koje možete i da se opečete.
Komforno je. Ne moram da mislm jesam li kupila čvrsta goriva, jesam li stigla na vreme da naložim. Jednostavno stoje uključeni sve vreme, i greju taman onoliko koliko treba. Uključeni su i pre početka grejne “sezone”, a veoma osetljivi termostat se uključuje ako treba, potrebno je samo podesiti temperaturu na onu koja je za vas prijatna.
Instalacija je izuzetno jednostavna. Može se ušrafiti u zid ispod prozora, ili stajati na svojim nogicama. Sve što treba da uradite je da ih utaknete u struju. Kad sam ja mogla sama, možete i vi.
Mane:
Radi 24h. Da, troši i skupu struju preko dana, ali sva potrošena struja u toku dana košta manje nego ono što noću po jeftinijoj potroši TA peć. Termostat je vrlo precizan, kad je hladnije duži su intervali kad radi, ali je i dalje isplativije.
Ne radi kad nema struje. Ovo bi se moglo smatrati jedinom iole ozbiljnom manom. Ako duži period nema struje, prostorija će se ohladiti. Ja živim u kraju grada gde su zimi relativno česti ispadi (valjda je stara i loša mreža), nestane struje na 10-15 minuta, i to se ne oseti u padu temperature u prostoriji.
Kako radi i kako se koristi?
Norveški radijatori rade na principu konvekcije, prirodnog strujanja vazduha. Hladan vazduh koji se nalazi dole ulazi u radijator kroz donji otvor, greje se unutar radijatora krećući se (prirodno) prema gore, i na vrhu radijatora izlazi zagrejan. Nema nikakvih ventilatora, nikakvih akumuliranja toplote, vazduh se greje sad, onoliko koliko treba. Termostat je vrlo precizan, 0,1-0,3°C.
Najveća ekonomičnost postiže se ako se temperatura podešava tokom dana. Ako niste kod kuće i u toku noći, smanjite temperaturu na 17-19°C , da ne greje onda kad ne treba, već da samo održava temperaturu koja se brzo podigne na odgovarajuću kad se vratite. Kad se vratite, podesite na prijatnih 22°C (ili koliko je vama potrebno) i u roku od 10-15 minuta ova temperatura je postignuta.
Priznajem, kriva sam. Ja ne spuštam temperaturu kad nisam tu. Zaboravim, ili me mrzi, ili… Ne spuštam ni noću, volim da spavam u toplom. Bez obzira na to, potrošnja je i dalje manja nego što je bila ranije.
Eto, nek sam ih nahvalila. Nepokolebljivi sam zadovoljni korisnih norvežana. Ništa ne greje tako lepo, tako brzo, i tako jeftino.
Na mnogim postovima na blogu, norvežani vire na fotografijama: Bojice (2011) Ogrebana, Toalet papir, Old McDonald had a farm (2007).
Ovaj tekst nije plaćen.
Zato nema ni jednog linka ka proizvođačima i prodavcima. Ako vas zanima više, izguglajte neke od ključnih reči.
