…kod kuće.
Kad ništa ne radimo, to onda ovako izgleda.
Tag: Foto
Gledajte nas
Blago u časopisu Roditelj & dete
U majskom broju časopisa Roditelj & dete predstavljeno je Blago, u okviru rubrike Vodič za Internet, u tekstu pod nazivom I mame bloguju. U sjajnom smo društvu sa Plavo nebo, žuti kamen, Mame ne rade na “repeat”, Rastemo i Moja podrška dojenju.
Mnogo hvala Škrabalici na ovoj dojavi, ja stvarno ne bih imala pojma da smo pomenuti i predstavljeni.
Časopis Roditelj & dete možete naći ovde na njihovoj strani na Fejsbuku. Hvala na ukazanom prostoru.
Hristos Voskrese
Oldtajmeri 2011.
Neizostavno, i ove godine sam bila na izložbi oldtajmera, juče je bio peti godišnji skup Udruženja istoričara automobilizma na platou ispred Saobraćajnog fakulteta.
Stižem oko 12, pred sam početak izlaganja. Fotografišem malo uokolo, naravno slika sa sprata je tu i ovog puta. Vreme je predivno sunčano, pa oldtajmeri sjajno izgledaju. Gužva je uobičajena, napolju, a i kasnije u amfiteatru.
Ovog puta od mene, osim fotografija, i dve priče, jedna viđena očima mog malog gosta prvačića S., a druga moja, sa izabranog izlaganja. (sve fotografije na jednom mestu pogledajte ovde)
Pre priča, izdvojiću još jednu interesantnu fotografiju. Ovaj auto, dovežen iz Amerike, poseduje registracionu nalepnicu, koja se tada zvala “speedometer reading sticker” iz 1974. Ove nalepnice sada ima dve, i zovu se “odometer” – jedna je “state inspection”, a druga “federal emission test” za emisiju CO2 i druge zagađivače. (info by mixy koji živi baš u Pensilvaniji)
S.-u su se najviše dopala vojna vozila, gde su mu dozvolili, a poneki i pomagali da uđe i isproba se na mestu vozača. Kasnije šetajući kroz gužvu, nailazimo na jedini lancem ograđen automobil, lanac je bio pričvršćen parkmetrom, i samim oldtajmerom, iz vremena kad je pisac ovih redova bio uzrasta prvaka. “Daj mi 5 din da ubacim ovde, pa da mogu da spustim lanac i uđem u ovaj auto.” Logično, zar ne? Ulaz se plaća…
Kasnije ulazimo u zgradu, na pitanje zna li šta je to (Saobraćajni fakultet) odgovara: “Ovde se znači upotrebljavaju ovi automobili.”
Možda sam ‘kupila’ jednog novog budućeg saobraćajca.
Od nekoliko izlaganja izdvojiću ono o Sretenu Kostiću, prvom srpskom šoferu. Nešto od onoga rečenog sam znala, zahvaljujući prof. B. Staniću, naravno, i iz ove knjige:
… 3. aprila 1903. godine uvezen je iz Austrougraske prvi automobil, u vreme kada je Beograd imao oko 50 000 stanovnika. Ovaj prvi privatni automobil u Srbiji bio je vlasništvo Boška V. Radulovića, poručnika kraljeve garde, imućnog porekla. Automobil je kupljen u Beču, odnosno nedaleko od ovog grada u fabrici “Neseldorf” za 12000 kruna. Fabrički šofer, nemac po poreklu, dovezao je ovaj automobil do Beograda gde je ostao četrdesetpet dana da bi obučio vozačkoj veštini prvog srpekog šofera Sretena Kostića koji se kasnije bavio šofiranjem oko dvadeset godina i bio osnivač i prvi predsednik Šoferskog srpskog udruženja. Kostić je bio i lični vozač Kralja Petra Karađorđevića Prvog.
iz knjige Grupa autora, “Automobilizam u Srbiji 1903-1933” Saobraćajni fakultet Univerziteta u Beogradu, 1993.
Ono čime sam se iznenadila bilo je saznanje o postojanju slika (akvareli ako nisam pogrešila) izloženih u kući Sretena Kostića u Jajincima. Naročito je interesantna slika na kojoj je specifično prikazana ‘opasnost’ konzumiranja alkohola i šofiranja (Uvrlo simboličnog naziva: Ultima staciona – poslednja stanica), kao i opsednutost registarskim oznakama (što se vidi na jednoj od fotografija).
Naravoučenije: ovo nikad nije samo izložba, mnogo se može naučiti, ako vam je tema interesantna.
Prethodne izložbe na kojima sam bila pogledajte ovde.
Vidimo se, naravno, dogodine.
Gradić za decu
Moja draga gošća pisala umesto mene. Ja ću reći samo da su fotke potpuno cool, mene naravno oduševile saobraćajske, i da ću probati da odem da i sama pogledam ovu izložbu.
Pre nekog vremena slučajno videh da je u Areni postavljena maketa grada. Zanimljivo mi je zazvučalo. Juče se setim da traje do danas, pa prošetam sa sinom. I oboje se oduševimo. Nekako, nisam očekivala bog-zna-šta, pa sam otišla potpuno nepripremljenja, i gorko se kajem. Tek naknadno sam pročitala dva intervjua sa autorom, gospodinom Borivojem Vujićem, i shvatila šta sve nisam primetila.
Maketa zauzima površinu od 44m2, i ima 5.000 eksponata, a njena izrada je trajala punih 10 godina. I urađena je do fascinantnih detalja. U sceni sudara se vide i tragovi kočenja i slomljeni delići automobila, u nekim dvorištima se nalazi i veš koji se suši, u mnogim objektima saksije sa cvećem… Vozovi kruže, vetrenjače se vrte, ulična rasveta gori.
Toliko mašte, strpljenja, entuzijazma nisam skoro videla. I baš mi je ulepšalo dan.
Ako budete u prilici, nemojte propustiti da pogledate. I obavezno pre toga pročitajte ove tekstove:
Maketa Borivoja Vujića: “Gradić za decu”
Ja sam za vas izabrala neke fotografije, pa ako vas zanima više, vi pogledajte slideshow ispod, i naravno, posetite izložbu.
Naročito su mi se dopale ove cool saobraćajske: parkiralište, malo mu fali širine prolaza, ali zato ima nepropisno parkiranih, na zelenoj površini; i lice mesta saobraćajne nezgode, i tragovi kočenja… kočnice imaju abs.
Procvetalo drvo
Znate ono naše srebrno drvo? E pa prošla je zima, sad je procvetalo.
Cvetovi su origami, tačnije kusadama flowers. Ovde možete pronaći uputstvo kako se ovi cvetovi prave, korak po korak, sa skicama. Ako vam to nije dovoljno, pogledajte i neki od video zapisa.
Edit:
Ja naravno nisam ništa od ovoga pravila, suviše je to za mene komplikovano.
Takođe, pretpostavljam da se niste upitali zašto baš origami, to je valjda jasno.
Forzicija
Podsetila me Škrabalica na mog vesnika proleća. Dok forzicija ne procveta, ne računam da je proleće počelo.
Evo je, slikane ispred Skupštine u petak, tek počela, danas je daleko lepša, ali lokacija je naša komšijska, ovu više volimo.
I još jedna prošlogodišnja, slikana i isto doba.
Njoke sa spanaćem
Pravila sam pre nekog vremena ovo, i mnogo je lepo ispalo, htedoh još tad da sa vama to podelim, al’ sam nešto bila ultra bizi. Pre neki dan me drugarica podseti na to, pa evo ga danas recept.
Pojma nemam što su mi njoke i spanać kao kombinacija pali na pamet, imam uvek i jedno i drugo a nisam ih nikad do sad kombinovala. Pretražim malo po netu, izađe mi recept sa Kutlače, i taj isti na još zilion mesta, maznut, sa sve slikom. Htela sam neke zapečene, iskoče mi ove sa mondo portala, učine mi se interesantnim. Onda skapiram da i je ta fotka maznuta (šta bi drugo) sa ovog (valjda originalnog) recepta. Osim što je slika maznuta, i recept je izmenjen, pa umesto gorgonzole stavljen je parmezan.
E pa ja sam napravila neku varijantu ovih zapečenih njoka. Nisam imala ni gorgonzolu, ni parmezan, nego neki kačkavalj, koji sam izrendala.
Potrebno je:
– jedno pakovanje smrznutih (ili svežih) njoka, 500g (ovog puta isprobani novi frikomovi koji su se pojavili pre koju nedelju);
– polovina pakovanja smrznutog spanaća, topla preporuka za Yupik-ov spanać u briketima;
– neutralna pavlaka, koristila sam Imlekovu od 250g, i nje je bilo previše, sledeći put ću neku od 200g;
– rendani kačkavalj, oko 150g;
– muškatni oraščić (već mleveni, da iskoristim ono što mi je poslao brat iz Amerike);
– soli ili začina po ukusu, sušeni vlašac;
(beli luk, kao i praziluk koji se spominju u ova dva recepta su izbačeni, ja to ne jedem, vi probajte ako volite)
Spanać sam odmrznula, blago propržila na maslinovom ulju, posolila kulinat začinom bez aditiva (hvala Škrabalici koja mi ga je još odavno preporučila, sad samo njega trošimo) i sušeni vlašac. Spanać je krupan pa sam ga stavila u blender, zajedno sa pavlakom, da se usitni. Nisam preterala sa usitnjavanjem, da se po malo vide delići spanaća.
Skuvala sam njoke, i kad su isplivale posle par min uta, sklonila ih u vatrostalnu činiju. Njokama sam dodala smesu od spanaća i pavlake, dodala obilno muškatnog oraščića, skoro sav rendani sir i izmešala. Odozgo sam posula ostatak sira, i stavila u rernu da se zapeče.
Izvrsno je, muškatni oraščić mu daje malo neobičnu aromu, ali nama se dopala.
Ova mera je za nas dve prevelika, sledeći put, ili zovemo nekog u goste, ili pravimo pola mere.
Pomenuta drugarica sa početka posta pravila je takođe, kaže da joj se dopalo. Njene su ispale ovako.
A vaše?
Devet
Od kartonskih kutija u obliku srca koje su nam stigle od drugara, od ovog materijala, malo lepka i strpljenja nastala je ovogodišnja vrtićka torta. Bila je napunjena raznim slatkišima.
Na onu pravu, svratite, ako je ostane posle večerašnje žurkice.
Ustupite mesto starijima
U holu kod čiviluka za presvlačenje su tri klupice i jedna tapacirana stolica. Vanja voli da sedi na ovoj stolici, jer su joj klupice niske.
Juče popodne, nekako u isto vreme, četvoro klinaca ide kući. Vanja trči tamo-vamo dok ja razgovaram sa defektologom (nova divna devojčica). Konačno je savatam da se preobuje.
Na toj stolici sedi njena drugarica, manja devojčica, ima oko 3 godine. Vanja bi takođe tu da sedne, meni izgleda kao da bi da sedne zajedno sa njom, ali ubrzo shvatam da joj zapravo “traži” da ustane. Devojčica ustaje, sa osmehom, i odlazi da sedne na klupicu. Ja u čudu, potpunom, ovo nisam ranije videla. Al se svi slatko ismejasmo.
Zna se ko je stariji, i ko gde treba da sedi. To se uči od malena, je l’ da?